Vesti

Festivalsko veče ekoloških filmova i predstava, 29. avgusta u Boru, u okviru projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini” (VIDEO)

Objavljeno

U okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji finansira EU, a realizuje Udruženje “Za česme” sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara, u ponedeljak 29. avgusta u Boru, biće održano specijalno izdanje Međunarodnog festivala ekološkog i turističkog filma SILAFEST.

Publika će imati priliku da vidi najbolje ekološke filmove ovogodišnje selekcije, kao i premijeru animiranog filma “Sivi dani”, koji je inspirisan zagađenjem vazduha u Boru. Na programu je i premijerno izvođenje pozorišne predstave “Pokloni udah” koji su pripremili mladi iz zaječarskih udruženja “Dečiji centar” i “L-down”. Nakon projekcija i predstave biće održana javna tribina sa autorima filmova iz zemlje i inostranstva i ekološkim aktivistima na temu zagađenja vazduha. Ponedeljak, 29. avgust 2022, amfiteatar u Boru, od 19 sati.

 

Udruženje „Za česme“
 www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Emisija “Ekološki sat”: Aktivizam mladih u očuvanju i zaštiti životne sredene (VIDEO)

Objavljeno

Deo projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji uz finansijsku podršku EU realizuju Udruženje “Za česme” i partnerske organizacije iz Zaječara i Bora, je i edukacija mladih o problemima i rešenjima kada je reč o zaštiti životne sredine. Članice “Dečijeg centra” Zaječar Selena Ristić i Marija Sebić gostovale su u emisiji “Ekološki sat” koja je deo ovog projekta i govorile na koji način mladi shvataju svoju ulogu i značaj koji imaju sada i u budućnosti kada je u pitanju zaštita životne sredine.

“Ekologija nije mladima dosadna tema, zapravo je društveni problem koji je spojio sve generacije i različite grupe mladih koje su jedinstvene u tome da je zagađenje problem. Ono po čemu se oni razlikuju jeste koliko su svesni toga i da li znaju na koji način mogu nešto da menjaju ili ne znaju, a ako znaju da li su spremni da preduzmu neku akciju ili ne. Aktivizam u ovom slučaju zavisi samo od toga da li ćemo mladim ljudima ponuditi dovoljan broj kanala kroz koje oni mogu da iskažu svoje mišljenje”, rekla je na početku emisije Marija Sebić, saradnica “Dečijeg centra”.

“Aktivistička svest se razvija kod njih od malena, a koliko će se i kod koga zadržati kroz odrastanje i sazrevanje to je drugo pitanje. Spremni su da istražuju i dolaze do informacija koje kasnije koristimo za tekst predstava koje pripremamo”, rekla je Selena Ristić koja u Udruženju “Dečiji centar” radi sa đacima osnovnih škola. Upravo ti osnovci među kojima su i članovi Udruženja “L Down”, uključeni su u izradu predstava koje će kao deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini” premijerno biti izvedene na Festivalskim večerima. Na prvoj, koja je bila krajem avgusta 2022. u Boru, publika je gledala komad “Pokloni udah”, dok će ove godine na Festivalu u Zaječaru, biti izvedena ekološka predstava “Dečak iz vode”.

U okviru projekta već je sa mladima prošle godine realizovana radionica o istraživačkom novinarstvu, kao i obuka iz oblasti digitalnog aktivizma i rada na društvenim mrežama. Ove godine, osim druge inkluzivne dečije predstave “Dečak iz vode” koja je u pripremi, biće realizovano još pet jednodnevnih radionica za mlade tokom kojih će oni obići neka od ključnih mesta zagađenja ili nasuprot tome mesta očuvanog biodiverziteta u Timočkoj krajini.


                                                                                         

Ova emisija je proizvedena u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj emisije je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Emisija “Ekološki sat” (UŽIVO)

Objavljeno

U emisiji “Ekološki sat” biće reči o značaju i ulozi mladih u pitanjima zaštite životne sredine. Kako se mladi kroz kreativne i edukativne radionice osnažuju na pokretanje inicijativa za rešavanje ekoloških problema, govoriće gošće emisije: Selena Ristić, direktorka “Dečijeg centra” Zaječar i Marija Sebić, saradnica “Dečijeg centra”.

Emisija će biti emitovana na Portalu “Za media” putem “live streama” u utorak, 24. maja, od 19 sati. Istovremeno će moći da se prati i preko YouTube kanala i na fb stranicama “Za media” i “Za česme”.

Emisija „Ekološki sat“ je deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”, koji sufinansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

#EUzaTebe

Emisija “Ekološki sat” o mogućnostima remedijacije uništenog obradivog zemljišta u slivu Borske reke (VIDEO)

Objavljeno

Tema nove emisije “Ekološki sat” je poguban uticaj rudarenja u Boru na obradivo zemljište u slivu Borske reke i Timoka i mogućnosti da se to zemljište rekultiviše. O ovoj temi govorila je gošća emisije Miroslava Marić, doktor nauka za tehnološko inženjerstvo i autorka magistarskog rada “Rekultivacija zemljišta oštećenog piritnom jalovinom” i doktorske disertacije “Mogućnosti korišćenja nekih divljih i kultivisanih biljaka za remedijaciju zemljišta”.
Emisija “Ekološki sat” je deo projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini”, koji finansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

Šezdesetih godina prošlog veka, zbog oštećenja flotacijskog jalovišta u Boru, došlo je do prave ekološke katastrofe jer je deo jalovine otekao Borskom rekom ka Timoku i na tom putu uništio dve hiljade hektara plodnih oranica. Borska reka je tako potpuno uništena i sada je jedna od najzagađenijih na svetu bez ikakvih oblika života. Posledice zagađenja osećaju se i u Timoku, a najvidljivije su u priobalju borskih i zaječarskih sela gde su mnoge njive i danas neupotrebljive, jer na njima zbog velikog zagađenja teškim metalima ništa ne može da raste. Može li se tom zemljištu pomoći da ponovo daje rod i na koji način, razmatrala je u eksperimentalnim istraživanjima dr Miroslava Marić u vreme kada je radila u Institutu za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, da bi kasnije i odbranila doktorsku disertaciju o korišćenju određenih biljaka za remedijaciju na Tehničkom fakultetu u Boru 2014. godine.

“Istraživanja koja smo tada radili pokazala su da se i na takvim zemljištima može izvršiti rekultivacija i da se takvo zemljište privede kulturi, Naravno, s obzirom na to da je kiselost zemljišta, odnosno nanosa piritne jalovine, jako velika, tu ne može da opstane nijedan biljni svet. Da bi se ipak iskoristilo to zemljište, kiselost mu se može smanjiti dodatkom kalcijum karbonata i dodatkom organske materije, mineralnih materija, može se postići da na takvom zemljištu počnu da rastu biljke, čime bi se zaštitilo zemljište i od aerozagađenja i da se kroz godine takve proizvodnje da se takvo zemljište osposobi za biljnu proizvodnju, pri čemu naravno, takve biljke se ne bi koristile za ishranu stoke ili neku dalju proizvodnju već bi se spaljivale na neka za to određena mesta.”

Miroslava Marić je govorila i o tome da se u svetu za saniranje zagađenja u zemljištu sve više spominje fitoremedijacija. To je jedna ekološka tehnika za uklanjanje teških metala i od sedamdesetih godina prošlog veka se radi na pronalaženju biljaka koje bi bile hiperakumulatori, one bi akumulirale te teške metale iz zemljišta u većoj količini, i na taj način ga na ekološki način oslobađale viška teških metala.

Na žalost, od pre gotovo šest decenija koliko traje uništavanje Borske reke i seoskih oranica kroz koje ova “mrtva reka” prolazi sve do Timoka i dalje ka Dunavu, ni oni koji su odgovorni za zagađenje, a ni država, nisu preduzeli ni jedan oblik remedijacije zemljišta, tako da ona ostaje i dalje samo u naučnim radovima, zaključeno je u emisiji “Ekološki sat”.

                                                                                         

Ova emisija je proizvedena u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj emisije je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

 

Emisija “Ekološki sat” (UŽIVO)

Objavljeno

U emisiji “Ekološki sat” biće reči o višegodišnjem pogubnom uticaju Borske reke koja je ulivom u Timok uništila obradivo zemljište u okolini.

O ovoj temi, kao i mogućnostima za oporavak zemljišta, govoriće gošća emisije Miroslava Marić, doktor nauka za tehnološko inženjerstvo.

Emisija će biti emitovana na Portalu “Za media” putem “live streama” u utorak, 16. maja, od 19 sati. Istovremeno će moći da se prati i preko YouTube kanala i na fb stranicama “Za medije” i “Za česme”.

Emisija „Ekološki sat“ je deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”, koji sufinansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

#EUzaTebe

Privredni sud u Zaječaru doneo oslobađajuću presudu Ziđinu za privredni prestup

Objavljeno

Privredni sud u Zaječaru doneo je oslobađajuću presudu “Srbija Ziđin Koper” iz Bora i odgovornom licu iz ove kompanije, za privredni prestup izvođenja rudarskih radova bez odobrenja Ministarstva rudarstva i energetike. Sudija Privrednog suda Irena Kulić oslobađajuću presudu donela je na osnovu člana 2, stava 2, Zakona o privrednim prestupima gde se navodi da “nije privredni prestup ona povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja, iako sadrži obeležja privrednog prestupa određena propisom, predstavlja neznatnu društvenu štetnost zbog malog značaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica”.

U presudi se navodi da se okrivljeni „oslobađaju optužbe da su protivno odredbama čl. 101 st.1 Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima u vremenskom periodu od 1.1.2022. pa do 4.10.2022. godine, na teritoriji grada Bora, bez odobrene projektne dokumentacije izvodili rudarske radove na realizaciji projekta izgradnje postrojenja za tretman otpadnih rudničkih voda, bez rešenja nadležnog Ministarstva o odobrenju za izgradnju rudarskih objekata i izvođenje rudarskih radova, čime bi izvršili prestup iz čl. 181 st.1 t.5 i st.2 u vezi čl.101 st.1 Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, jer delo za koje su optuženi nije privredni prestup“.

Optužni predlog koji je OJT u Zaječaru podiglo po prijavi RERI-ja, odnosio se na izgrađeno postrojenje za tretman otpadnih rudničkih voda iz rudnika Cerovo i Jama, koje radi već godinu dana, a izgrađeno je bez dozvole nadležnog ministarstva. Na glavnom pretresu održanom 28. marta 2023, odbrana kompanije “Srbija Ziđin Koper” je kao i u prethodnim slučajevima bila usmerena ka tome da je kompanija morala da pristupa hitnim radovima da spreči ekološku katastrofu izlivanja otpadnih voda u slivove okolnih vodotokova koje se preko Timoka ulivaju u Dunav.

Odbrana Ziđina je sudiji ovom prilikom predala i Rešenje o odobrenju za izvođenje rudarskih radova od 10. marta, a prijava radova je izvršena 24. marta, samo nekoliko dana pre glavnog pretresa!

Ljubica Vukčević, advokat RERI-ja nam je tada izjavila da ovde nije reč, kako se prikazuje, o ekološkom postrojenju, već o projektu za koji je morala da se radi procena uticaja na životnu sredinu:

Podsećamo, ova borska kompanija je tokom prošle godine četiri puta osuđena zbog kršenja Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, novčanim kaznama koje su bile ispod zakonskog minimuma, od 300 hiljada dinara do milion sto hiljada dinara.

Kontinuirano blago kažnjavanje Ziđina od strane Privrednog suda u Zaječaru, a ovoga puta i potpuno oslobađajuća presuda, svakako se ne može smatrati dobrom sudskom praksom već kao podrška i podsticanje višestrukog povratnika u kršenju zakona da sa takvom praksom i nastavi.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

U Osnovnom sudu u Boru i treći put odloženo suđenje Ziđinu zbog zagađenja životne sredine (VIDEO)

Objavljeno

U Osnovnom sudu u Boru, danas je treći put odloženo suđenje protiv okrivljenih – kompanije “Ziđin Cooper Bor” i odgovornog lica, po optužnom aktu Osnovnog javnog tužilaštva u Boru, za krivično delo Zagađenje životne sredine.

I ovoga puta okrivljeni se nije pojavio na suđenju, a tužilaštvo je predložilo i sudija prihvatila da na sledećem ročištu, koje je zakazano za 15. jun, okrivljeni bude priveden, rekla je u izjavi za naš portal Ljubica Vukčević, advokat RERI-ja:

Za današnje suđenje bila je zainteresovana i javnost, odnosno ekološka udruženja u Boru i Zaječaru u okviru projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini” koji finansira EU. Međutim javnosti, ali i našem novinaru, kome je pre dva dana odobreno prisustvo, ni danas nije bilo dozvoljen ulaz u sudnicu, kako bi čuli zbog čega se odlaže suđenje:

Podsećamo, ovaj postupak je pokrenut nakon krivične prijave RERI-ja i dokaznog postupka u kome se kompanija Ziđin označava kao odgovorna za zagađenje vazduha. Zbog toga je nadležno tužilaštvo u Boru podiglo optužni akt, protiv ove kompanije i odgovornog lica – zakonskog zastupnika. Glavni pretres je bio prvo zakazan za 6. decembar prošle godine, kada je zbog službenog puta predstavnika Zi đina bio odložen za 21. februar, a tada ponovo za 25. april. Novi termin da postupak konačno možda i počne pred sudom je 15. jun.

 

Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Izvor: Zamedia

Drugi ekološki egzodus meštana Krivelja

Objavljeno

Moderna istorija sela Krivelja počinje 1833. godine na obalama Kriveljske reke, pod planinama Stol, Veliki i Mali Krš. Savršena lokacija, vizija razvoja i preduzimljivost meštana donose prosperitet sela iz kojeg se kao posebno naselje 1876. godine izdvaja selo Bor.

Sa otvaranjem prvog rudnika 1903. godine, selo Bor raste i zahvaljujući intenziviranju rudarstva, sredinom prošlog veka postaje grad. S druge strane ekspanzija rudarenja, dovodi do toga da Krivelj, nekada idealno mesto za život, postaje crna ekološka tačka bukvalno okružena kopovima i jamama u kojoj je nemoguće živeti. Početak kraja sela bilo je otvaranje rudnika Veliki Krivelj i od te 1979. godine, kop se širio, kuće su nestajale, ljudi odlazili.

Pre četvrt veka izmeštena su prva ugrožena domaćinstva, ukupno njih 50. Na novom imanju Ljubomir Stanković se sa porodicom skućio pre dve decenije. Njihova borba da dobiju novac za šume i imanja koja su im još tada ekspropisana zbog širenja rudnika trajala je do pre nekoliko godina. Sada ih opet očekuje ista golgota, jer je rudnik opet stigao do njihovog doma. “Imali smo dedovinu u Flašar pored rudnika, tamo nam je bila pojata. Odatle smo se selili oko 80 i neke godine kada je rudnik počeo da radi, odmah je to bilo na udaru i onda smo se doselili u selo, u Krivelj. Imali smo kuću. Preselili smo se tu. Međutim, pre jedno 15, 20 godina su nas digli i iz sela, i onda su nam rekli da ovde nema rudarenja 100 godina, međutim sada posle 20 godina, nas sele treći put. Kada smo se iz sela preselili ovde u naselje bile su i garancije države i svega, međutim sve je to pogaženo….”, kaže Ljubomir Stanković, meštanin Krivelja.

Meštani Krivelja su svesni da je pravo vreme za preseljenje sela bilo pre četiri decenije, jer su se toliko dugo gomilali ekološki problemi koji ugrožavaju njihove živote, od prašine koju svakodnevno udišu, do zagađenog zemljišta i vodotokova. O tome govori Jasna Tomić, iz Saveta MZ Krivelj: “Mi smo prinuđeni da živimo ovde, naše su kuće veoma oštećene, nama prokišnjavaju krovovi , jednostavno život ovde nije uopšte lak, gutamo tonu prašine svakoga dana, putevi  infastruktura nisu u onom stanju u kakvom je država u pisanom obliku rekla da će biti, ni sada, a šta će biti onda kada krenemo sa seljenjem i kada taj proces bude trajao 5, pa i više godina”.

Priče o defintivnom preseljenju Krivelja na novu lokaciju, izuzetu od istražnih i rudarskih aktivnosti, ne bi ni bilo da se Savet Mesne zajednice nije 2015. godine usprotivio donošenju Prostornog plana prostora posebne namene borskog i majdanpečkog rudarskog basena. U početku, država i Ministarstvo rudarstva nisu imali sluha, ali Kriveljani su bili istrajni i složni u nameri da do kraja reše pitanje svog opstanka, jer je bilo očigledno da sastanci brojnih radnih grupa ne daju rezultate. Trebalo je osvestiti predstavnike vlasti i kineske kompanije da im je interes obostran. Šira javnost je za problem meštana ovog sela, koji nije više bio samo ekološki već i egzistencijalni, saznala nakon brojnih zborova, protesta i blokada.

Dragoslav Nikolić, iz Saveta MZ Krivelj kaže: “Prelomni trenutak je bio kada je došla gđa Đedović kao ministarka. Mi smo 4. januara imali sastanak u njenom kabinetu, bila je ona i ministar Mali sa saradnicima, kao i šef kabineta predsednika države i onda je rečeno “Krivelj moramo da selimo, za ljude moramo da nađemo pošteno rešenje, oni ne smeju da budu gubitnici, sve dok su tu moramo da im obezbedimo neki normalan život”, ali u roku od 3 do 5 godina kako je to u programskim osnovama Prostornog plana predviđeno, moramo da se iselimo”.

Lokacija Trujkanov potok, za koju se izjasnilo 136 domaćinstava, nalazi se na tromeđi sela Zlota, Šarbanovca i Metovnice, u blizini Bora i na 20 km od Zaječara, duž magistralnog puta. Novo selo imaće potpuno uređenu infrastrukturu, saobraćajnice, elektro, vodovodnu, kanalizacionu mrežu, optiku.

Nikola Marić, pomoćnik gradonačelnika Bora kaže: “Po projektu i planu koji je radio Institut za urbanizam i arhitekturu na ovom prostoru je planirano od 800 do 900 domaćinstava da u nekom narednom periodu zaživi na tri različite lokacije. Ceo ta prostoor od 19,6 km2 je podeljen na lokacije A, B i V. Na lokaciji A koja je uz magistralu, državni put, planirano je da se seli selo Krivelj, tu lokaciju su meštani Krivelja odabrali kao najoptimalniju za svoje preseljenje. Imamo lokacije B i V ako bude bilo potrebe za druga sela da se sele”.

Ubrzano se radi na pripremi potrebne planske dokumentacije za izmeštanje sela, a već u drugoj polovini naredne godine moglo bi da počne preseljenje meštana Krivelja kažu iz Gradske Uprave Bor.

Aleksandar Milikić, gradonačelnik Bora izjavio je da postoje čvrste garancije i planski osnov da neće biti istražnih radova, kao ni eksploatacionih na površini od 20 km kvadratnih. “Planom koji će biti usvojen na sednici Skupštine grada Bora biće decidno zabranjene rudarske aktivnosti na toj površini tako da ne postoji osnov da tu sutra neko rudari”.

Pre preseljenja treba rešiti još dva od 18 spornih pitanja koliko ih je bilo u početku, a odnose se na vrednovanje imovine meštana i na bonuse koje kompanija nudi i to za samostalno preseljenje 15.000 evra i kolektivno 3.000  evra, čime se, smatraju, razbija kolektivitet.

Aleksandar Kulić, ekološki aktivista kaže da “postoje ljudi u Krivelju koji smatraju da će doći do kolektivnog preseljenja, ali to kineskoj kompaniji ne odgovara, jer njima nije u interesu da grade novu crkvu, novu školu, da presele groblje što je ogroman i težak proces, tako da oni pokušavaju, i to vrlo uspešno rade, jednog po jednog da raseljavaju, one koji su im prvi na udaru. I kao što vidim neki su pružali otpor ali nažalost se se vrlo brzo predomislili. Ja potpuno razumem te ljude, nije lako živeti na ivici kopa gde su danonoćna miniranje, gde je prašina. Ali mnogi od tih ljdi su otišli van borske opštine, neki su otišli u Zaječar, neki čak i dalje, tako da ako Kinezi nastave ovom politikom kojom se bave, ne verujem da će skoro doći do preseljenja Krivelja a iako nekada dođe do nekog preseljenja, to će najverovatnije biti neko naselje gde će naseliti ljude iz okolnih sela. Što je strašno, jer gubimo teritoriju sve zarad kineskog profita a nas stavljaju u neku vrstu rezervata”.

Ekološkim egzodusom, kako pojedini meštani opisuju situaciju u kojoj se nalaze, i to drugim po redu, biće stavljena tačka na modernu istoriju nekadašnjeg sela Krivelja.

Uz čvrste garancije države da na novoj lokaciji sela nikada neće biti istražnih i rudarskih aktivnosti, počinje novo poglavlje Krivelja. Verovatno uskoro i Oštrelja i drugih sela ugroženih rudarskom ekspanzijom.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Animirani film “Sivi dani” premijerno prikazan u Beogradu na Martovskom festivalu (VIDEO)

Objavljeno

Na jednom od najstarijih filmskih festivala u Evropi, Martovskom festivalu u Beogradu sinoć je premijerno prikazan animirani film „Sivi dani“ scenariste i reditelja Stevana Vojvodića, studenta četvrte godine produkcije na FDU.

Film je produciralo Udruženje građana „ZA česme“ u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji sufinansira EU.

Izvor: Zamedia

Animirani film “Sivi dani” u produkciji Udruženja “Za česme” u takmičarskoj selekciji 70. Martovskog festivala

Objavljeno

Animirani film “Sivi dani” nastao je po scenariju i u režiji Stevana Vojvodića, dok art dizajn potpisuje Ana Nedeljković. Izvršni producent je Milina Trišić, a film je produciralo Udruženje “Za česme” iz Zaječara. “Sivi dani” imaće večeras svoju svetsku premijeru na Martovskom festivalu – 70. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma.

Film “Sivi dani” je u takmičarskom programu selekcije Animiranog filma sa još 10 ostvarenja ovog žanra, a biće prikazan večeras u 19 sati, u sali beogradskog Doma omladine “Amerikana”.

Tema ovog animiranog filma je život bolesnog dečaka u Boru, gradu sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji, i njegovo druženje sa pticom koja mu sleće na prozor i unosi malo radosti u njegove sive dane. Film “Sivi dani” je nastao 2022. godine, u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji sufinansira EU, a realizuje Udruženje “Za česme” sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

Martovski festival, jedan od najstarijih filmskih festivala u Evropi i svetu, ove godine traje 6 dana (od 28. marta do 2. aprila) i biće u znaku velikog jubileja, obeležavanja 70 godina od osnivanja, kakvog do sada nije imao nijedan filmski festival u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji.

Tradicionalno predstavlja bogat filmski program u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija: dokumentarni film do 50 i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film. U međunarodnom takmičarskom programu biće zastupljeni svi rodovi kratkometražnog filma.

Žiri ovogodišnjeg festivala, koji odlučuje o nagradama, radi u sastavu: Joško Marušić, filmski reditelj, scenarista, animator, karikaturista i profesor (Hrvatska), kao predsednik žirija; Želimir Gvardiol, filmski reditelj, scenarista i producent (Srbija); Narcisa Darijević Marković, filmska i televizijska rediteljka, scenaristkinja i profesorka (Srbija); Aleš Pavlin, filmski i televizijski producent i profesor (Slovenija) i Pjer Žalica, filmski i televizijski reditelj, scenarista i profesor (Bosna i Hercegovina).

Martovski festival tradicionalno je mesto susreta filmskih autora iz zemlje i inostranstva, producenata, distributera i predstavnika renomiranih filmskih festivala, novinara i kritičara, studenata i profesionalaca. To je mesto za promociju dokumentarnog, animiranog, kratkometražnog i eksperimentalnog filma, platforma za inspiraciju i razvoj novih ideja, kao i prilika za domaću publiku da pogleda uzbudljive, pažljivo odabrane aktuelne naslove, koje inače nema prilike da vidi u bioskopskoj ponudi.

Izvor: Zamedia

Emisija “Ekološki sat”: Kazne ispod zakonskog minimuma za velike zagađivače (VIDEO)

Objavljeno

U novoj emisiji “Ekološki sat” bilo je reči o sudskim procesima koji se vode protiv stranih kompanija zbog zagađenja i oštećenja životne sredine, koje je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) pokrenuo u istočnoj Srbiji. U emisiji su govorili Mirko Popović, programski direktor RERI-ja i Ljubica Vukčević, advokatica RERI-ja.

Emisija “Ekološki sat” je deo projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini”, koji sufinansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

Na početku emisije Mirko Popović je predstavio Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) koji je osnovan 2017. godine kao Udruženje koje okuplja advokate, pravnike, stručnjake u oblasti zaštite životne sredine, građanske aktiviste…. odnosno jednu posvećenu grupu ljudi koja nastoji da “pravom štiti pravo na životnu sredinu”, što je neotuđivo pravo svakog od nas. “Naše pravo je da nas niko ne ugrožava, odnosno da ne ugrožava našu životnu sredinu”, rekao je Popović, “zatim, naše pravo je i da o tome budemo informisani, da učestvujemo u donošenju odluka, propisa, planskih dokumenata, ali i da protestvujemo kada nam je životna sredina ugrožena.”

“Mi se nalazimo u jednoj neravnopravnoj borbi, s jedne strane imamo zagađivače poput Zi Đina; jednog od zagađivača koji se ponaša kao da ne postoje pravni okviri koji ih ograničavaju. S druge strane, mi protiv sebe, nažalost, imamo državu, odnosno one pojedince i organe koji svojim kršenjem zakona i nečinjenjem, zloupotrebljavaju institucije. Mi pokušavamo da radimo nešto što bi u normalnom društvu trebalo da radi država.”

Sagovornici u emisiji su postavili pitanja koja i svesni i savesni građani postavljaju…. Zašto država i institucije ne štite reke, vazduh….? Zašto oni ne sprečavaju da se grade objekti bez građevinskih dozvola ili bez studija o proceni uticaja na životnu sredinu?

Upravo danas je pred Privrednim sudom u Zaječaru bilo održan glavni pretres za privredni prestup u kome je okrivljena borska kompanija Zi Đin za izgradnju bez potrebnih dozvola postrojenja za tretman otpadnih rudničkih voda. Ovo je, prema rečima advokatice Ljubice Vukčević, već šesti ili sedmi privredni prestup ove kompanije za koji je RERI nadležnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu sa svim dokazima da se radilo nezakonito:

“To postrojenje već godinu dana radi a branili su se na način da je reč o postrojenju koje je izgrađeno da zaštiti od zagađenja Kriveljsku reku, Timok i Dunav sve do Crnog mora, a pozadina je ustvari sasvim druga, odnosno to je profit. Uz prikazivanje pogrešnog činjeničnog stanja, kako je taj objekat bilo hitno graditi kako bi se prečišćavale te otpadne vode da ne bi izazvale ekološku katastrofu, primarni cilj tog postrojenja je ustvari da se iz otpadnih voda izdvaja što više bakra, odnosno uvećanje profita.”

Navodeći i druge primere gde sudovi ili odrede kaznu ispod zakonskog minimuma za privredne prestupe ove vrste ili za zagađenje životne sredine, gosti emisije su istakli da do skoro kod nas nije ni postojala ova vrsta sudske prakse i procesuiranja pravnih lica za krivična dela, i da su ovo za sada možda mali koraci, ali uz upornost, veru i pritisak javnosti, nadaju se da će doći vreme kada će adekvatne kazne odvraćati zagađivače od takvih dela.

Ova emisija je proizvedena u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj emisije je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Prekomerno zagađen vazduh – zimska siva svakodnevica Zaječara

Objavljeno

Među deset najzagađenijih gradova Srbije, kada je u pitanju kvalitet vazduha, nalazi se i Zaječar. Dominantni izvor zagađenja vazduha potiče od suspendovanih čestica PM10 i na osnovu rezultata od 2019. godine, od kada se mere koncentracije ovih čestica, Zaječar ima treću kategoriju kvaliteta vazduha, što znači prekomerno zagađen vazduh (izvor: http://www.sepa.gov.rs/download/izv/Vazduh_2019.pdf, strana 39). Ovako loš vazduh, opasan po zdravlje, Zaječarci udišu tokom grejne sezone, upravo zbog velikog procenta individualnih ložišta na fosilna goriva.
Veliki doprinos zagađenju daje i sam položaj Zaječara koji je u kotlini, između brda. Nekadašnje zime, sa obiljem snega koji je pročišćavao vazduh, poslednjih godina smenile su suve zime sa čestim temperaturnim oscilacijama i vazdušnim pritiskom koji zaključava nebo iznad grada sa svim zagađujućim materijama iz kućnih dimnjaka, toplana i prevoznih sredstava. Izlasci i šetnje u takvim uslovima nisu preporučljivi, pa se, kada je to moguće, biraju dani kada je vetrovito (link: Anketa Zaječaraca o kvalitetu vazduha).
Fosilna goriva su jedini energent, osim manjih količina struje, kojim svoje kuće i stanove zimi zagrevaju građani Zaječara. Uz ogrevno drvo, različite vrste uglja i mazuta u toplanama, nije isključeno da u kućna ložišta pojedinci ubacuju i otpad u vidu plastike ili starih guma, čiji je dim od sagorevanja još opasniji od fosilnih goriva. Ključno za zagađenje Zaječara u zimskim mesecima je i to što su individualna ložišta, sa različitim kvalitetom energenata koja koriste, u velikoj većini u odnosu na objekte koji se greju sistemom daljinskog grejanja. Poslednjih godina u Zaječaru je nešto više od 10% objekata na centralnom grejanju, ali ih i ranijih godina nije bilo više od 20%.
Od uvođenja daljinskog grejanja u Zaječaru, javno preduzeće koje je zaduženo za taj posao ničim nije stimulisalo građane da se priključe. Umesto toga desilo se suprotno. Zastarela infrastruktura, cevi koje svake zime pucaju i uvek visoka cena, doprineli su masovnom isključenju sa centralnog grejanja. I oni koji su ostali, razmišljaju o isključenju jer plaćaju jedno od najskupljih grejanja u Srbiji – 150 dinara po kvadratu grejne površine. Stambena naselja, pojedine škole i javni objekti u Zaječaru greju četiri kotlarnice koje rade sa jednim od najprljavijih energenata – mazutom i to onim jeftinijim sa srednjim nivoom sumpora.
Prelazak na biomasu značajno bi smanjio troškove u odnosu na mazut, samim tim bi trebalo da pojeftini grejanje korisnicima. Međutim, zamenom za ekološki prihvatljiviji energent, ne bi se smanjila zagađenost u Zaječaru, osim kada bi se broj korisnika značajno uvećao, na primer na 80 odsto, što je za sada nerealno za neki duži niz godina.
Ključni pokazatelj kvaliteta vazduha je koncentracija suspendovanih čestica iznad dozvoljene granice. Za PM10 je 40 mikrograma po metru kubnom, a Zaječar je na primer 2019. godine imao maksimalnu dnevnu vrednost 515 mikrograma, a 2021. godine 244 mikrograma po kubnom metru (O tome: izjava Jasmine Stević Jović, šefa Kancelarije za zaštitu životne sredine GU Zaječar).
Jedina automatska stanica za merenje kvaliteta vazduha u Zaječaru, nalazi se u centru grada i osim koncentracije čestica PM10, meri i sumpor dioksid, azot dioksid i ugljen monoksid. Ova stanica je u sistemu državnog monitoringa Agencije za zaštitu životne sredine i nema mogućnost da koncentracije čestica PM10 prati u realnom vremenu, već rezultate na svom sajtu objavljuje sa godinu dana zakašnjenja.
Od 2019. godine aparat za uzorkovanje suspendovanih čestica PM10 poseduje i Zavod za javno zdravlje “Timok” u Zaječaru, koji u svojoj laboratoriji ima mogućnost da odmah očita rezultate nakon 7 dana aktivnosti aparata. Ove usluge Zavoda koriste pojedine opštine u Timočkoj Krajini, koje imaju znatno manji nivo nivo zagađenja, ali ne i Grad Zaječar.
Postoje u Zaječaru, zahvaljujući građanskim inicijativama, i merenja koja nisu zvanično prihvaćena od države. Takozvanog Klimerka ima 10-ak domaćinstava u Zaječaru i uvidom na sajt klimerko.org, koji prati koncentracije čestica PM 2,5 i PM10 u realnom vremenu, Zaječar je tokom grejne sezone gotovo svakodnevno u crvenoj zoni, što znači “jako zagađen vazduh” (link: Izjava Bobana Pogarčića, predsednika Udruženja „Za česme“).
Studija, koju je još pre 10 godina sprovela Međunarodna agencija Svetske zdravstvene organizacije za istraživanje karcinoma, pokazala je da zagađenje spoljašnjeg vazduha izaziva kancerogena oboljenja kod ljudi, a suspendovane čestice najčešće se dovode u vezu sa povećanjem stope obolelih od karcinoma pluća ali i od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, o čemu je govorila i dr Dijana Miljković iz Zavoda za javno zdravlje “Timok”. U prestižnom medicinskom časopisu The Lancet nedavno je objavljen podatak da zagađenje vazduha izaziva preko 6,5 miliona smrtnih slučajeva svake godine širom sveta, a da se ovaj broj povećava.
Da bi se rešio problem aerozagađenja u Zaječaru, ali i u celoj Srbiji iz termoelektrana, industrije, ložišta i saobraćaja, potrebna su velika ulaganja i vreme. Nedavno formirana Vladina Radna grupa za sistemsko rešavanje pitanja zaštite vazduha konstatovala je da akcenat mora biti na zameni uređaja za grejanje u najzagađenijim gradovima i širenju mreže daljinskog grejanja….
U većini prekomerno zagađenih gradova u Srbiji, pa i u Zaječaru, građanske organizacije su angažovanije na rešavanju ovog velikog problema od vlasti. Udruženje „Za česme“ je u okviru projekta Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“, koji finansira EU, u saradnji sa Gradskom upravom, formiralo radnu grupu za monitoring kvaliteta vazduha i od Ministarstva za zaštitu životne sredine tražilo jedan uređaj za merenje nivoa suspendovanih čestica u realnom vremenu. Nakon skoro godinu dana nije stigao ni uređaj ni bilo kakav odgovor Ministarstva.
Upravo u neisporučivanju automatske merne stanice, čija je cena oko 50 hiljada evra, se najbolje može sagledati odnos države prema problemu enormnog zagađenja vazduha u Zaječaru, jer potreba građana je više nego očigledna i od životne važnosti za ljude, ali to nije bilo dovoljno da nadležno ministarstvo izađe u susret takvoj potrebi.
S druge strane, država Srbija investirala je gotovo 30 miliona evra u izgradnju novog velelepnog stadiona, koji može da primi čak trećinu stanovnika grada Zaječara i za kojim ne postoji nikakva potreba imajući u vidu da su gradski fudbalski klubovi u nižim rangovima takmičenja, pa će ova građevina impozantnih razmera u najboljem slučaju zadovoljiti očekivanja tek nekoliko stotina ljubitelja fudbala.

Kroz ovaj primer postaje jasno da je rešavanje problema zagađenja vazduha na dnu liste prioriteta i da će Zaječarci još dugo živeti u svojevrsnoj dušegupki, a da će cenu takve situacije i naredne generacije nastaviti da plaćaju kako kroz troškove zdravstvenog sistema, tako i kroz izgubljene živote.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Emisija “Ekološki sat” (UŽIVO)

Objavljeno

U emisiji “Ekološki sat” biće reči o sudskim procesima koji se vode protiv stranih kompanija zbog zagađenja i oštećenja životne sredine koje je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) pokrenuo u istočnoj Srbiji.

Gosti emisije biće Mirko Popović, programski direktor RERI-ja i Ljubica Vukčević, advokatica RERI-ja.

Emisija će biti emitovana na Portalu “Za media” putem “live streama” u utorak, 28. marta, od 14 sati. Istovremeno će moći da se prati i preko YouTube kanala i na fb stranicama “Za medije” i “Za česme”.

Emisija „Ekološki sat“ je deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”, koji sufinansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

#EUzaTebe

Počeo rad na predstavi “Dečak iz vode” za Festivalsko veče u okviru projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini” (VIDEO)

Objavljeno

U “Dečijem centru” u Zaječaru ovih dana počele su pripreme za inkluzivnu predstavu “Dečak iz vode”. Tema predstave mladih članova “Dečijeg centra” i Udruženja “L- Down” je zagađenje vodnih resursa i kako se ona mogu sprečiti. Predstava će ovoga leta biti deo Festivala predviđenog projektom “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji realizuje Udruženje “Za česme” uz partnerske organizacije iz Bora i Zaječara, a finansira EU.

Prema rečima Selene Ristić, direktorke Dečijeg centra, ovogodišnja inkluzivna predstava je zapravo nastavak prošlogodišnje predstave “Pokloni udah” koja je avgusta 2022. bila prikazana na Festivalskoj večeri u Boru, kada je publika kroz prikaz mladih mogla da vidi posledice industrijskog zagađenja vazduha i način rešavanja problema kroz aktivizam mladih koji planetu nasleđuju od starijih.

“Dečak iz vode” bavi se problemom zagađenja vode u Timočkoj Krajini i ono na šta smo se mi bili fokusirali kroz radionice prethodnih meseci jeste istraživanje o tome na koji način i u kolikoj meri su zagađene vode, šta je to što ustvari zagađuje vodu, na koji način ona može da se prečišćava a to se ne radi; znači stvari koje su mogle da se preduzmu a ne preduzimaju se” – kaže Selena Ristić:

Scenario za predstavu je nastao zajedničkim radom kreativnih radionica “Dečijeg centra”, Udruženja “L-Down” i izvršne produkcije “Sigma Bor”.

Razvojem kritičkog mišljenja i uočavanja problema biće postignuta senzibilizacija za probleme zaštite životne sredine, istakla je Selena Ristić Vitomirović, što je i jedan od ciljeva projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”.

Planirano je da inkluzivna predstava “Dečak iz vode” bude premijerno izvedena na drugoj Festivalskoj večeri u Zaječaru, u okviru projekta, kada će publika moći da pogleda i reviju dokumentarnih filmova sa ekološkom tematikom i prisustvuje tribini o zaštiti vodnih resursa.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Bor: Suđenje Zijin Copper-u za zagađenje životne sredine ponovo odloženo, javnost uskraćena za razlog odlaganja (VIDEO)

Objavljeno

U Osnovnom sudu u Boru danas je trebalo da bude održano suđenje kompaniji Serbia Zi jin Copper Bor” za krivično delo Zagađenje životne sredine, međutim sudija u postupku je preko sudske straže poručila zainteresovanoj javnosti i medijima, da im nije dozvoljen pristup sudnici i da se suđenje odlaže. Advokatice Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu iz Beograda, po čijim krivičnim prijavama je podignut optužni akt, kažu da će reagovati na ovakvu nezapamćenu nezakonitost.

Udruženje “Za česme” iz Zaječara sa partnerima iz Bora nastaviće da prati ovaj sudski postupak u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini” koji finansira EU.

Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Ozakonjenje arteskih česama u Zaječaru se nastavlja (VIDEO)

Objavljeno

Uspešan sastanak predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike i Grada Zaječara, nakon više od tri meseca pošto je u Zaječar stiglo rešenje da je voda na osam zaječarskih česama tehnička voda. Ministarstvo je iskazalo dobru volju i spremnost da se ovo rešenje izmeni, nakon čega bi Grad Zaječar mogao da nastavi proceduru ozakonjenja arteskih česama kao javnog dobra grada.

U Gradskoj upravi Zaječar, 8. februara 2023. godine, održan je sastanak predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike sa gradonačelnikom Zaječara Boškom Ničićem, predstavnicima JKP „Vodovod“ (Nikola Šarčević) i Udruženja „Za česme“ (Boban Pogarčić), povodom rešenja ovog Ministarstva iz oktobra 2022. godine, kojim je arteska voda na 8 česama u Zaječaru proglašena za tehničku.

Sastanak je protekao u međusobnom razumevanju i dogovoru da se sporno rešenje Ministarstva rudarstva i energetike, kojim su arteske vode u Zaječaru stavljene u kategoriju tehničke vode, preinači i da novim rešenjem arteske vode budu razvrstane u kategoriju pitkih voda (voda za piće). Na ovaj način će novo rešenje odražavati realno stanje u Zaječaru, da je u pitanju voda koja je kvalitetna za piće, što pokazuju analize nadležnih institucija, ali i njihova vekovna upotreba građana. To je početni i neophodni korak ka daljim procedurama za ozakonjenje zaječarskih česama, rekao je nakon sastanka Boban Pogarčić, predsednik Udruženja „Za česme“: „Imali smo veoma dobar i konstruktivan sastanak, Ministarstvo rudarstva i energetike je pokazalo dobru volju i spremnost da učini sve da izmeni ovo rešenje i da ono praktično odražava koliko god je moguće, u sklopu nekih zakonskih normi, realnu situaciju koju imamo u Zaječaru, a to sam više puta ponovio da to nisu tehničke vode već da su to najkvalitetnije vode za piće. Napravljen je neki modus na koji način bi smo to uradili.“

Udruženje “Za česme” i Grad Zaječar su proces ozakonjenja arteskih česama započeli 2018. godine. Za to vreme urađeni su opsežni elaborati i istraživanja, koje ni jedan grad u Srbiji do sada nije preduzeo da zaštiti prirodnu vodu kao javno dobro. Iz tog razloga, od velikog značaja je održavanje ovog sastanka, koji predstavlja korak prema konačnom cilju – zaštiti celog vodoizdana u Zaječaru i zaštiti najvećeg gradskog blaga – dubinske pijaće vode.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.