Vesti

Edukacija i informisanje mladih o ekološkim problemima koji nas okružuju u Timočkoj Krajini, jedan su od najvažnijih ciljeva projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira EU, a realizuju Udruženje „Za česme“ i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara. Ovim projektom predviđeno je pet ekoloških radionica za mlade koje su zamišljene kao kombinacija teorijskog interaktivnog razgovora o pojedinim problemima, a zatim i poseta određenih lokacija na kojima bi se učesnici radionica na licu mesta uverili u ono o čemu su diskutovali.

Tako je u okviru prve radionice u Zaječaru bilo reči o Ustavom zagarantovanim pravima ljudi da žive u čistoj životnoj sredini, imaju zdravu i nezagađenu vodu i hranu, a onda su kod sela Vražogrnca, u Borskoj reci, mogli da vide posledice zagađenja od rudarenja. Takođe, na licu mesta bili su svedoci lepote Rgotskog jezera u neuređenoj okolini, jer je ono i dalje zvanično rudarski kop kvarcnog peska, budući da već više od četiri decenije nije obavljena njegova rekultivacija.

U Boru je realizovana druga ekološka radionica za mlade iz Bora i Zaječara, a ovom prilikom saznali su nešto više o rudarskim jalovištima. Jalovišta su različita, zavisno od kojih su rudarskih procesa, ali ono što je najvažnije je da sadrže manje ili veće procente teških metala i opasnih hemikalija koji devastiraju životnu okolinu, ali utiču i na zdravlje ljudi.

Nastavnica Lela Skrobonja, koja predaje grupu rudarskih predmeta u Tehničkoj školi u Boru, rekla je da je stogodišnje rudarenje u ovom kraju ostavilo 27 miliona tona jalovine. Jalovina je zauzela velike površine plodne zemlje koja se nekada obrađivala u selima oko Bora, a sadrži i emituje u atmosferu zagađujuće stvari od čestica prašine do teških metala koji su opasni po zdravlje.

“Sve deponije rudničkog otpada su potencijalni zagađivači, u manjoj ili većoj meri”, slaže se i Dragan Ranđelović iz Društva mladih istraživača Bora. Jedina zaštita od njih je rekultivacija tih deponija, ali ona bi bila efikasna i manje zagađivala okolinu kada bi se radila uporedo sa rudarenjem. To svakako u prošlosti nije bila praksa borskog rudnika a ni drugih u Srbiji, pa je u jednom popisu koje je sačinilo Ministarstvo rudarstva i energetike, konstatovano da ima oko 200 rudnika i preduzeća koji nisu nakon eksploatacije rude obavili rekultivaciju, istakao je Ranđelović.

Nakon teorijskog dela, svi učesnici su obišli rudarska odlagališta oko Bora, gde su se uverili u razmere nus-produkta rudarenja. Otrovna prašina koju nosi vetar sa deponija, zagađene reke, povećanje broja obolelih od kancera, neke su od posledica kojih su svesni i učesnici radionice.

Oko 5-6 kilometara puta autobusom i jedan širi obilazak oko rudničke zone grada, ka Slatini, Oštrelju, prema Brezoniku, po obodu starog rudničkog jalovišta, ka rudniku Veliki Krivelj i povratak u Bor, uverilo ih je u razmere sadašnje ekspanzije rudarenja, ali i nekih rešenja za rekultivaciju ili zatrpavanje starog kopa gde je završen ovaj obilazak. Do kraja projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” mladi će učestvovati na još tri radionice koje će biti realizovane u Boru i u drugim timočkim mestima.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

U Boru je realizovana druga ekološka radionica za mlade, u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira EU, a realizuju Udruženje „Za česme“ i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara. Mladi su u Medija centru, imali priliku da razgovaraju o rudarskim jalovištima i njihovom uticaju na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Nakon teorijskog dela, mladi učesnici radionice obišli su rudarska odlagališta oko Bora.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Izvor: Zamedia

U osnovnom sudu u Boru danas je održan pretres na suđenju protiv okrivljenih, kompanije “Srbija Ziđin Cooper Bor” i odgovornog lica, po optužnom aktu Osnovnog javnog tužilaštva u Boru, za krivično delo Zagađenje životne sredine. Ovom prilikom saslušani su okrivljeni koji su izjavili da se ne osećaju krivim za delo koje im se stavlja na teret. Tužilaštvo je smatralo da se presuda može izreći danas, dok je odbrana predložila da se saslušaju svedoci koji su već dali iskaze, kao i veštak, tako da je sudija Milanka Stojanović to prihvatila, pa se suđenje nastavlja 24. januara naredne godine.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Izvor: Zamedia

O kvalitetu vazduha u Boru, tokom tri i po meseca testiranja nove, rekonstruisane topionice, ali i uticaju drugih izvora zagađenja, u emisiji „Ekološki sat“ govorili su gosti – dr Viša Tasić, naučni savetnik Instituta za rudarstvo i metalurgiju i Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača Bora.

Nova tehnologija primenjena prilikom rekonstrukcije borske topionice rešila je problem sumpordioksida, ali sada su problem hemijski elementi u suspendovanim česticama kao što su arsen i kadmijum, rekao je Viša Tasić na osnovu praćenja nivoa ovih opasnih materija na tri merna mesta u Boru, tokom maja, juna, jula i delimično avgusta ove godine. On dodaje da treba kontrolisati ulaz rude za preradu u topionicu, jer ako ona nije takva da odgovara studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, onda ćemo imati vazduh koji ne zadovoljava kvalitet i opasan je za ljude i okolinu. Drugim rečima, u topionicu ulazi koncentrat rude koji ima mnogo veći procenat arsena i kadmijuma nego što bi prema studiji smeo da ima….

Toplica Marjanović iz borskog Društva mladih istraživača rekao je da na kvalitet vazduha utiču i otvorena odlagališta jalovine i rude, a da “Serbia ZiJin mining” planira odlaganje rude iz jame gornje zone 2 rudnika Čukaru Peki na otvorenom u količini od preko 32 miliona tona na površini od 30 hektara do kraja 2025. godine, odnosno do izgradnje nove flotacije. U toj rudi je sadržaj arsena 3 grama po toni što znači da će se na otvorenom prostoru naći 96 tona arsena u rudi. Pod uticajem vetra prašina će se podizati i ugrožavati vazduh na području Bora i Zaječara, jer se ovo odlagalište planira na putu Bor – Zaječar kod Nikoličeva. Atmosferske padavine dovešće do tzv. luženja pa će tako zagaditi i vodotokove u okolini, kao što su termalni izvori u Nikoličevu i Gamzigradu, objasnio je Marjanović.

Bilo je reči i o različitim izvorima zagađenja u Boru i Zaječaru; dok u Boru zagađenje potiče od rudarstva i metalurgije, Zaječar je prošle godine bio na drugom mestu u Srbiji po zagađenju od grejanja i saobraćaja. To je između ostalog zato što se stanovnici Bora uglavnom greju iz daljinskog sistema koji je od ove godine na gas, a u Zaječaru je preko 80 odsto stanovništva sa individualnim ložištima na ugalj i drva.

Viša Tasić iz Instituta za rudarstvo i metalurgiju zaključio je na kraju da je neophodno pojačati kapacitete svih lokalnih samouprava koje imaju problem sa zagađenjem životne sredine. “Mi smo ograničeni u institucijama za neke stvari koje nisu u našoj nadležnosti i zato lokalna samouprava mora da bude jača i da se sa tim stvarima suočava kako bi ih rešavala.”

Emisija „Ekološki sat“ je deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”, koji sufinansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

Ova emisija je proizvedena u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj emisije je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

O kvalitetu vazduha u Boru, tokom tri meseca probnog rada nove, rekonstruisane topionice u emisiji „Ekološki sat“ govoriće dr Viša Tasić, naučni savetnik Instituta za rudarstvo i metalurgiju i Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača Bora.
Emisija će biti emitovana na Portalu “Za media” putem “live streama” u sredu, 25. oktobra, od 18 sati.

Istovremeno će moći da se prati i preko YouTube kanala i na fb stranicama “Za media” i “Za česme”.

Emisija „Ekološki sat“ je deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”, koji sufinansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

#EUzaTebe

U okviru Dečije nedelje, učenici i nastavnici Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Jelena Majstorović“, gledali su predstavu „Dečak iz vode“, u izvođenju Dečijeg centra Zaječar. Ovaj inkluzivni ekološki komad, članovi Dečijeg centra pod rukovodstvom Selene Ristić, pripremili su u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“, koji finansira EU, a realizuje Udruženje „Za česme“ uz partnerske organizacije.

Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Medijski sadržaj je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Izvor: Zamedia

Predstavnici kompanije HEINEKEN Srbija potpisali su danas u Zaječaru sporazum o nastavku saradnje sa Gradom Zaječarom i Udruženjem „Za česme“, sa kojima će do kraja godine obnoviti tri česme i jedan arteski bunar na teritoriji grada na Timoku. Dugoročni sporazum o saradnji „Heineken Srbija“ je potpisala i sa Nacionalnom alijansom za lokalni i ekonomski razvoj (NALED), čime je pokrenut projekat REZERVOAR. Ciljevi projekta su podizanje svesti o važnosti očuvanja i oporavak prirodnih vodnih resursa Srbije i poboljšanje pristupa čistoj pijaćoj vodi za građane.

Izvor: Zamedia

Kompanija Heineken Srbija potpisaćе u čеtvrtak, 28.sеptеmbra sporazum o nastavku saradnjе sa Gradom Zajеčar i Udružеnjеm „Za čеsmе“, sa kojima ćе do kraja godinе obnoviti tri čеsmе i jеdan artеški bunar na tеritoriji grada Zajеčara.

Takođе, prеdstavnici kompanijе Heineken i prеdstavnici Nacionalnе alijansе za lokalni i еkonomski razvoj (NALED) potpisaćе istog dana u Gradskoj upravi u Zajеčaru dugoročni sporazum o saradnji, čimе jе pokrеnut projеkat REZERVOAR.

Ciljеvi ovog projеkta su podizanjе svеsti o važnosti očuvanja i oporavak prirodnih vodnih rеsursa Srbijе i poboljšanjе pristupa čistoj pijaćoj vodi za građanе, a bićе ostvarеni obnovom javnih čеsama i artеških bunara sa fokusom na Novi Sad i Zajеčar, prеčišćavanjеm otpadnih voda, еdukacijom i studеntskim posеtama pivarama kompanijе, kao i sprovođеnjеm brojnih volontеrskih akcija za zaposlеnе.

Događaj jе planiran za 13 časova.

Izvor: Zamedia

Zajedničkim angažovanjem Udruženja “Za česme”, Grada Zaječara i kompanije “Hajneken”, Zaječar će uskoro dobiti još tri uređene arteske česme, a jedna od njih je česma “Dva brata” koja je među najstarijim u gradu. Jedan od ciljeva projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini” koji “Za česme” sprovodi sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara, a finansira EU, jeste i zaštita podzemnih voda kao što su arteske česme zaječarskog neogenog basena.

Zaječar je jedan od najbogatijih gradova prirodnom, izvorskom vodom, ne samo u Srbiji već možda i u svetu. Pre 100 i više godina tadašnji stanovnici ovog grada bušili su arteske bunare ne samo za sopstvene potrebe, već i za građanstvo, pa je tako danas aktivno više od 30 česama u gradu sa kvalitetnom arteskom vodom za piće. Do pre nekoliko godina o česmama niko posebno nije vodio računa, a kada se desilo da ih je nekoliko u centru grada presušilo zahvaljujući bahatosti privatnog investitora, Zaječarci okupljeni oko Udruženja “Za česme” uspeli su da ih odbrane i da pokrenu inicijativu kod lokalne uprave da arteske česme postanu zaštićeno javno prirodno dobro. Česme i bunari su stari i čitav vek i za većinu su potrebne ozbiljne rekonstrukcije. Briga o bunarskim konstrukcijama je Odlukom Skupštine Grada Zaječara poverena JKP Vodovod Zaječar, dok će udruženje “Za česme” uz  donatorstvo Kompanije Heineken izvršiti rekonstrukciju nadzemnih delova česama i uređenje neposrednog okruženja česama.

Česma “Dva brata” je već nekoliko godina unazad povremeno ostajala bez vode, a da bi se otkrio razlog trebalo je pronaći bunar i utvrditi u kakvom je stanju njegova konstrukcija. Sada se sve zna, a koliko je to bio zahtevan posao, objašnjava nam tehnički direktor “Vodovoda” Nikola Šarčević:

“Ovde je konkretno bio jako veliki problem pronaći samu bunarsku konstrukciju zato što se ne nalazi na mestu isticanja česme i poslednjih godinu dana smo aktivno radili na rešavanju ovog problema. Kada je rađena rekonstrukcija ulice Nikole Pašića, otkrivena je podzemna konstrukcija i mi smo zahvaljujući tome uspeli da nađemo samu bušotinu. Otkrili smo da se lokacija bušotine nalazi 100-ak metara udaljena od česme, u parku preduzeća Srbijašume. Kada smo otkopali, videli smo da je bunarska konstrukcija jako stara, možda je ovo jedna od najstarijih česama u Zaječaru; sigurno starija od 100 godina. Uradili smo prve analize vode i kada smo radili regeneraciju bunara dolazilo je do povećanja gvožđa, a razlog je korozija i raspadanje same cevi koja je, kao što sam rekao, veoma stara. Tom prilikom smo radili i prva testiranja kapaciteta, izdašnosti merenja piezo pritisaka; ustanovili smo da vode ima u jako velikoj količini, ali jednostavno piezo pritisak nije u stanju da savlada linijske gubitke do mesta isticanja. Definitivno smo došli do zaključka da treba da se postavi jedna bunarska pumpa kako bi pojačala isticanje, jer će u protivnom kao i poslednjih godina povremeno presušivati”.

Nakon završetka radova na bunaru, i sam sadašnji izgled česme “Dva brata” biće izmenjen. Devastiran nadzemni deo česme biće uklonjen, umesto toga biće postavljena replika starinskih gvozdenih česama poput one kod “Zelengore”. Do kraja godine novi izgled dobiće uz “Dva brata” još dve zaječarske česme – kod “Jedinstva” i kod “Tritona”, a biće uređeno i njihovo neposredno okruženje.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

U osnovnom sudu u Boru danas je održan pretres na suđenju protiv okrivljenih, kompanije “Ziđin Cooper Bor” i odgovornog lica, po optužnom aktu Osnovnog javnog tužilaštva u Boru za krivično delo Zagađenje životne sredine. Krivičnim zakonikom propisana je posebna grupa krivičnih dela protiv životne sredine, a u ovom konkretnom slučaju za kvalifikovani oblik sa umišljajem kazna za pravno lice kreće se od pet do deset miliona dinara.

Tužilac Marina Ćirić danas je izjavila da odustaje od daljeg gonjenja okrivljenog Jiang Si Minga jer je odbrana uputila podnesak maja ove godine, sa dokazima da je odgovorno lice za zaštitu životne sredine kod nosioca eksploatacije bio Boban Todorović. On je u kritičnom periodu (2109-2020. godina) obavljao funkciju zamenika direktora za proizvodnju – Ogranak TIR “Serbia Ziđin Copper” i po prirodi posla a i po odluci generalnog direktora bio je zadužen za organizovanje, sprovođenje i unapređivanje poslova za zaštitu voda i životne sredine. Iz tužilaštva je predloženo i pozivanje veštaka koji je ustanovio stanje navedeno u optužnom aktu, u pogledu prekoračenih vrednosti teških metala – arsena, žive i kadmijuma.

Za današnje suđenje bila su zainteresovana ekološka udruženja iz Bora i Zaječara koja realizuju projekat “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”. Kažu, takođe će pratiti i glavni pretres zakazan za 2. novembar, u 12 časova.

Inače, postupak su obeležila brojna odlaganja pošto je pokrenut  nakon krivične prijave RERI-ja. Glavni pretres je zakazan za 6. decembar prošle godine, kada je zbog službenog puta predstavnika Ziđina odložen za 21. februar, a tada ponovo za 25. april. Novo odlaganje usledilo je 15. juna.

Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Medijski sadržaj je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Izvor: Zamedia

Ekološki filmovi iz serijala “Pogledaj oko sebe” koje je produciralo Udruženje “Za česme” sa produkcijom “Za medija”, u okviru realizacije projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira EU, prikazani su na prvom Festivalu “Ekološki odgovor” koji se održava na Srebrnom jezeru. Manifestacija je u poslednjoj nedelji avgusta okupila stvaraoce iz ekoloških udruženja širom Srbije, koji u dokumentarnoj formi iznose probleme zagađenja u našoj zemlji.

Publika na Srebrnom jezeru je treće večeri Festivala prvo imala priliku da pogleda animirani film “Sivi dani”, u režiji Stevana Vojvodića. Film koji kroz dečiju vizuru govori o zagađenju vazduha u rudarskom okruženju, već je bio i u zvaničnom programu jednog od najstarijih filmskih festivala u Evropi, Martovskom festivalu u Beogradu. Posetioci su odlično odreagovali na ovu kratku animiranu formu, a posebno je bilo zanimljivo što je “Sive dane” sa pažnjom pratilo i nekoliko dečaka i devojčica.

Usledila su još dva dokumentarna filma iz serijala “Pogledaj oko sebe” koji Udruženje “Za česme” sa produkcijom “Za medija” realizuje u okviru projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini”. Prvi je priča o industrijskom zagađenju reke Timok u koji se uliva najzagađenija evropska Borska reka, a drugi film je priča o Rgotskom jezeru koje je već četiri decenije nerekultivisani rudarski kop kvarcnog peska. Osim domaće publike koja je sa zanimanjem odgledala ove filmove, imali smo priliku i gosta iz Engleske da upitamo da li ovakvih problema ima i u njegovoj zemlji:

“U Velikoj Britaniji zasigurno ima zagađenih reka, ipak ne može prići zagađenju koje smo videli ove večeri na filmu. Kako se za sada čini srpska vlast ne zaustavlja zagađenje koje bi se moglo nastaviti i u narednom periodu. Ukoliko tako bude reke će biti toliko zagađene da u njima neće biti života”, rekao nam je dr Terens Kliford Amos, nekadašnji univerzitetski profesor u Engleskoj i višegodišnji član žirija “Silafesta”.

Evo još nekih zapažanja posetilaca:

“Filmovi su veoma informativni, govore o nečemu o čemu uglavnom nemamo priliku da čujemo na našoj televiziji, retko sami potražimo takve filmove na YouTubu, tako da dosta toga novog sam saznala. Ipak, moje mišljenje je da bi možda mogli da budu malo kraći zato da bi mladi ljudi imali više volje da ih vide, pošto oni žure i bilo bi dobro kada bi postojale te kratke verzije od jedno dva-tri minuta koje bi samo najvažnije stvari isticale.”

“Prijatno sam iznenađen filmovima i formatom, ono što je mene zaintrigiralo i dalo nekoliko ideja jeste da je nedovoljno ljudi konkretno iz istočne Srbije informisano o problemima sa kojima se suočava svaki grad, selo u istočnoj Srbiji. Mislim da bi trebalo više da se promoviše ovaj vid sadržaja, kako na lokalnim televizijskim stanicama, tako i na internetu i bilo bi mi drago kada bi one stigle do više ljudi.”

“Ja sam se ozbiljno naježio kada sam čuo na filmu koji se sve metali nalaze u okolini, u priobalju i u samoj vodi. Na kraju kad sam čuo za kadmijum koji se nalazi tamo, meni stvarno nije bilo dobro.”

Svako javno prikazivanje video produkcije je u cilju bolje informisanosti građana o ekološkim problemima i posledicama po zdravlje ljudi i životnu sredinu, što i jeste najvažniji cilj realizacije projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji sprovodi Udruženje “Za česme” sa partnerima iz Bora i Zaječara, a finansijski podržava EU.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Ekološki filmovi iz serijala “Pogledaj oko sebe” koje je produciralo Udruženje “Za česme” sa produkcijom “Za medija”, u okviru realizacije projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini”, prikazani su sinoć na prvom Festivalu “Ekološki odgovor” koji se održava na Srebrnom jezeru. Ovaj festival čiji je direktor reditelj Boško Savković, odgovor je na zabranu međunarodnog SILAFESTA koji se već 14 godina, krajem leta održavao u Velikom Gradištu. Ovogodišnji festival koji traje nedelju dana okupio je stvaraoce iz ekoloških udruženja širom Srbije, koji u dokumentarnoj formi iznose probleme zagađenja u našoj zemlji.

Ovaj video je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj videa je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Izvor: Za media

U Zaječaru je sinoć organizovano specijalno Festivalsko veče o zaštiti i održivom korišćenju voda, u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“, koji finansira EU, a realizuju Udruženje „Za česme“ i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara. Udruženje “Dečiji centar” izvelo je predstavu “Dečak iz vode”, premijerno je prikazan dokumentarni film “Živa voda” i još nekoliko ekoloških filmova. Festival je završen javnom tribinom o ciljevima i dosadašnjim aktivnostima na projektu, a govorili su Boban Pogarčić, predsednik Udruženja “Za česme”, Selena Ristić iz “Dečijeg centra” i Marija Sebić, saradnica ovog Udruženja. 

Celo Festivalsko veče možete pogledati OVDE

Ovaj video je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj videa je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Izvor: Zamedia