Ekologija – zahtevna oblast u procesu pristupanja EU

Zaštita životne sredine jedna je od najzahtevnijih oblasti u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, za koju su neophodne dovoljne investicije, ali svako ulaganje u zaštitu životne sredine i usvajanje evropskih standarda doneće dobrobit, kvalitetniji i zdraviji život građanima Srbije, zaključeno je na sastanku šefova misija zemalja EU, na kojem je gost bio ministar zaštite životne sredine Republike Srbije Goran Trivan.

Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU u Srbiji kojem je predsedavao šef Delegacije EU ambasador Sem Fabrici, posvećen zaštiti životne sredine u Srbiji, protekao je u otvorenom razgovoru o najvažnijim pitanjima i izazovima Republike Srbije u kontekstu otvaranja Poglavlja 27 životna sredina – klimatske promene, saopštilo je resorno ministarstvo. Ministar Trivan je predstavio aktuelno stanje i najznačajnije aktivnosti na rešavanju izazova u zaštiti životne sredine u Srbiji. Ambasadori zemalja članica EU izrazili su ovom prilikom punu podršku Srbiji u procesu pridruživanja EU.

 

Preuzeto sa: Blic

Ekologija – jedno od najskupljih poglavlja za pristupanje EU

Na putu Srbije ka Evropskoj uniji jedno od zahtevnijih poglavlja biće poglavlje 27, koje se tiče životne sredine. Izvesno je da će ono biti i jedno od najskupljih za Srbiju u procesu pristupanja EU, što su potvrdili i stručnjaci, procenivši da će to da košta oko 11,5 milijardi evra.

U takvim okolnostima jasno je da su najveće domaće kompanije i njihova ulaganja u zaštitu životne sredine od velikog značaja za prilagođavanje domaćih standarda evropskim ekološkim standardima. Kako su proizvodnja i prerada sirove nafte složeni procesi s ekološkog aspekta, ulaganja Naftne industrije Srbije, kao vodeće domaće energetske kompanije, biće važna za ovaj segment, potvrđuju iz ove kompanije.

U NIS-u navode da su odgovornost prema resursima i zaštita životne sredine među prioritetima poslovanja kompanije. U projekte zaštite životne sredine ova kompanija je od 2009. godine, zaključno sa 2017, uložila više od 12,7 milijardi dinara. Ulaganja u ovu oblast i dalje će biti prioritet kompanije, a interes je takozvani cilj nula, odnosno radni procesi bez povreda i negativnih uticaja na životnu sredinu.

Projekti u oblasti zaštite životne sredine izvođeni su u svim segmentima poslovanja, posebno kada je reč o istraživanju i proizvodnji nafte i gasa, kao i preradi naftnih derivata. Tako su u Rafineriji nafte Pančevo poslednjih godina realizovani projekti vredni nekoliko desetina miliona evra, a takav odnos prema zaštiti životne sredine rezultirao je time da je Rafinerija u 2017. godini postala prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je od nadležnih državnih organa dobilo posebnu dozvolu – najznačajniji dokument iz oblasti zaštite životne sredine koji jedan operater može da dobije.

Budući da dozvola predstavlja i obavezu da Rafinerija nastavi s odgovornim odnosom prema životnoj sredini, u NIS-u navode da je u toku realizacija projekta duboka prerada, odnosno izgradnja postrojenja vrednih više od 300 miliona evra koja će pored biznis efekata doneti i ekološku korist. Pre svega, reč je o prestanku proizvodnje mazuta s visokim sadržajem sumpora, kao i povećanju energetske efikasnosti, čime će NIS nastaviti da doprinosi unapređenju zaštite životne sredine u našoj zemlji.

Autor: J. P. S.

preuzeto sa: http://www.politika.rs

 

Oko 6.000 ljudi u Srbiji godišnje umre zbog zagađenja vazduha

Foto: EPA/DAVE HUNT

Širom sveta danas, 3. novembra obeležava se Svetski dan čistog vazduha, kao podsetnik da je vazduh za nas uslov života i kao upozorenje na opasnosti usled svakodnevnog prekomernog emitovanja štetnih materija u atmosferu.

Kako klimatske promene utiču na drveće?

Tekst: Ivana Nikolić

Zahvaljujući povećanju spoljašnje temperature, drveće širom sveta dobilo je dodatno vreme za rast – u nekim delovima planete, i do tri nedelje više nego ranije. Ipak, suprotno očekivanjima da će takvo drveće biti i veće i jače, proučavanje šuma centralne Evrope pokazalo je da veće temperature, kombinovane sa zagađenjem vazduha i tla, čine da drvo postaje slabije: stabla se lakše seku, a drvo za ogrev ima manju ogrevnu moć.

Dodatno vreme za rast, ipak, nije sasvim nov fenomen – on traje već oko 100 godina. Čini se da je najviše zastupljen u šumama Centralne Evrope, gde se stopa rasta bukve i smrče povećala za oko 77 procenata od 1870. godine. Mnogi naučnici su zbog toga smatrali da je gustina drveta ostala netaknuta, a da dodatno vreme za rast znači da je drvo sada kvalitetnije – i za građevinu i za ogrev.

Ali Hans Preč, istraživač sa Tehničkog univerziteta u Minhenu i njegove kolege nisu bile sigurni da li dodatno vreme za rast zaista prija drveću. Zato su rešili da ispitaju da li se i kako promenio kvalitet drveća i u tu svrhu nadgledali su 41 oglednu parcelu na jugu Nemačke (važno je istaći da se neke od njih kontinuirano nadgledaju još od 1870.). Preč i njegov tim koristili su uzorke četiri vrste – norveške smrče, hrasta-kitnjaka, evropske bukve i belog bora, i analizirali prstenove stabala uz pomoć sonde visoke frekvencije.

Ustanovili su da se u sve četiri vrste gustina drveta smanjila za 8 do 12 procenata, tim je objavio u časopisu Forest Ecology and Management.

,,Očekivali smo takav trend [smanjenja] gustine drveta, ali ne u ovolikoj meri“, kaže Preč.

On objašnjava da je ovakav trend posledica nekoliko faktora: povećanja temperatura koje podstiče brži rast, ali i azota koji potiče od poljoprivrednog đubriva nataloženog u zemljištu, i izduvnih gasova od vozila. Prethodne studije su već povezale povećano korišćenje đubriva sa smanjenom gustinom drveta.

Osim što je došlo do smanjenja gustine drveta, smanjio se i sadržaj ugljenika i to za oko 50 odsto, što znači da drveće ,,usisava“ manje ugljen-dioksida iz atmosfere nego pre, kaže Ričard Hafton, ekolog sa Istraživačkog centra Vuds Hol u američkoj saveznoj državi Masačusets, koji nije učestvovao na spomenutoj studiji.

,,Plašim se da drvo možda više nije tako jako kako je bilo nekad,“ kaže Hafton.

Rezultati pokazuju i da šume, ovako oslabljene, sada mogu da pretrpe veća oštećenja prilikom oluja, kao i to da mogu da budu manje efikasne u eliminisanju gasova sa efektom staklene bašte, kao što je ugljen-dioksid, dodaje Hafton.

preuzeto sa: http://elementarium.cpn.rs

Veštak potvrdio nalaz inspektora da je uzrok presušivanja više arteskih česama, bušotina hotela Srbija TIS (VIDEO)

“Bušotina hotela Srbija TIS dovela je do presušivanja više arteskih česama u Zaječaru i izmedju radova na bušotini i presušivanja česama, nesumnjivo postoji uzročna veza”,  ovo je danas pred sudom izjavio veštak Srdjan Parlić u krivičnom postupku protiv vlasnika zaječarskog hotela, bračnog para Toplice i Snežane Mitrović.

Više o tome »

Šta se dešava sa poljem mrtvih ptica nadomak Vršca

Više od 70 životinja stradalo je prošle nedelje na njivi u blizini Vršca, objavilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije .

Stradalo je ukupno 55 golubova, šest gugutki, jedna zeba, kokoška i domaća mačka, navode iz DZPPS, čiji su članovi obišli njivu.

Prema rečima Draženka Rajkovića iz DZPPS „sumnja se da je uzrok trovanja seme pšenice sa obližnje njive koje je, vrlo verovatno, tretirano karbofuranom”.

DZZPS je odmah obavestilo nadležne institiucije, pa je policija, zajedno sa veterinarskom i ekološkom inspekcijom izašla na teren.

Šta se zapravo dogodilo?

Više od 70 životinja, od toga najveći broj ptica, pronađeno je mrtvo na njivi u okolini Vršca u utorak 17. oktobra.

Rajković navodi da je u pitanju najmasovnije trovanje ptica na jednom mestu koje se desilo u Srbiji.

„Na celoj površini njive jasno se uočavaju zrna pšenice roze boje – karakteristične za furadan”, navode u pisanom saopštenju iz DZZPS.

Prema pisanju sajta zemljoradničke zadruge Sto-vet, furadan je sistematični insekticid za suzbijanje zemljišnih štetočina tretiranjem semena. Furadan sadrži karbofuran, koji se smatra visoko toksičnom supstancom.

Kako navodi Draženko Rajković iz DZPPS, ne mora da znači da je ovo nužno slučaj namernog trovanja životinja.

„Postoje ljudi koj namerno posipaju otrov da bi otrovali psa ili golubove, ali postoje i oni koji nenamerno truju, uzimaju to seme, tretiraju ga karbofuranom, misleći da će ga zaštiti od moljaca i drugih insekata i onda polu-nehotice naprave štetu”, kaže Rajković.

Šta je utvrđeno tokom istrage?

Iz Veterinarske inspekcije grada Vršca navode da „inspekcija nema ovlašćenje da daje bilo kakve izjave o ovom slučaju”.

Rezultati analize sa polja punog mrtvih ptica se još uvek čekaju.

Draženko Rajković iz DZPPS kaže da ima nezvanične informacije da je „urađena toksikološka analiza ptica i da nisu pronađene nikakve bolesti”.

„Sumnjamo na karbofuran, jer su ptice imale obilno unutrašnje krvarenje, razoreno im je tkivo na plućima, a to sve ukazuje na trovanje”, tvrdi Rajković.

„Prisustvovao sam kada su golubovi pojeli zrna sa njive, poleteli i vrlo brzo pali u žbunje”.

Aktivna zabrana karbofurana

Furadan se ranije koristio u poljoprivredi jer su ljudi, prema rečima Draženka Rajkovića, smatrali da je u pitanju supstanca koja štiti seme od štetočina.

„Rezultati su relativno kasno došli do nas i ispostavilo se da se puno životinja otruje ovim preparatom”, kaže Rajković.

Prema odluci Uprave za zaštitu bilja Ministarsva poljoprivrede, dozvola za promet insekticida furadana ukinuta je u Srbiji 2014. godine.

Na sajtu Zavoda za zaštitu prirode Srbije jasno je istaknuto da „nije dozvoljeno i strogo je kažnjivo korišćenje preparata Furadan 35ST u bilo koje svrhe”, dodajiću da je reč o „veoma toksičnoj supstanci koja izaziva velike i teško popravljive štete u životnoj sredini”.

Za kršnje ove odluke su predviđene kazne – fizičko lice može biti kažnjeno novčanom kaznom ili kaznom zatvora u trajanju do tri godine, dok za privredni prestup kazne mogu iznositi od 700.000 do tri miliona dinara.

I, standardno, zaobilaženje zabrane

Ipak, stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode upozoravaju da su, i pored zabrane, furadan i drugi zabranjeni pesticidi još uvek dostupni na ilegalnom tržištu.

„Mi smo već ranije sa ministarstvom apelovali da ljudi ne koriste zabranjene supstance”, kaže Rajković.

Od početka 2018. godine, zabeleženo je nekoliko slučajeva trovanja životinja, naročito na području Vojvodine.

Jedno od većih trovanja zabeleženo je početkom januara pregledom terena oko sela Svilojevo kod Apatina kada je pronađeno 16 leševa otrovanih životinja, preneo je portal 021. Slična trovanja su otkrivena u Žitištu i u blizini Rume.

Ko na kraju snosi odgovornost?

Izgleda najčešće – niko, jer krivci za trovanja retko kad budu otkriveni.

Poljoprivrednik iz sela Crna Bara u opštini Novi Kneževac jedan je od retkih koji je platio kaznu za ubijanje strogo zaštićene ptice ždrala upotrebom karbofunara oktobra 2017. godine.

Jedan prodavac iz Sente je početkom maja ove godine priveden zato što je na improvizovanoj tezgi na pijaci prodavao furadan.

Tada su iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica u Srbiji upozorili na nemar Fitosanitarne inspekcije, jer je do reakcije došlo tek 18 dana otkako je problem prijavljen, prenosi 021.

Navodno, nadležni su reagovali tek nakon što se na društvenim mrežama pojavila fotografija na kojoj se vidi da se furadan prodaje po ceni od 4.000 dinara za litar.

Šta dalje?

Prošlo je pet dana otkako je slučaj prijavljen i nisu pronađene nove mrtve životinje, kaže Rajković, dodajući da članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica reodvno obilaze njivu kod Vršca.

On ističe da je neophodno da se što pre utvrdi da li je seme zatrovano karbofunarom, kako bi se preduzele dalje mere.

„Niko nije sklonio seme, jer niko nema ovlašćenja, a i to se neće uraditi dok se ne potvrdi da se radi o karbofuranu”, kaže Rajković.

Kada se otkrije da li je reč o toksičnom insekticidu, na policiji je da uradi svoj deo posla i otkrije odgovorno lice, dodaje.

 

Izvor –https://www.bbc.com

Klimatske promene: Poslednji je trenutak za spas planete, kažu naučnici

Poslednji je trenutak za spas planete, navode naučnici u najopširnijem upozorenju do sada o rizicima globalnog zagrevanja.

Nakon tri godine istraživanja i nedelju dana razgovora naučnika i svetskih zvaničnika na sastanku u Južnoj Koreji, Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) objavio je specijalni izveštaj o globalnom zagrevanju.

U izveštaju se ističe da je cilj zadržati globalni porast temperature ispod 1,5 stepen, što zahteva „brze i opsežne promene u svim aspektima društva“.

Biće veoma skupo, dodaju oni, ali opcije i dalje postoje.

Više o tome »

Velika naftna mrlja još nije stigla do Srbije: Sava nosi crnu smrt, situacija se danonoćno prati, sve službe su u pripravnosti

Ukoliko ipak do toga dođe, mrežama bi se hvatalo 95 odsto nafte, a ostatak čistio hemijskim putem.

Naftna mrlja koja je uočena na Savi posle eksplozije u Rafineriji u Bosanskom Brodu, još nije stigla do toka te reke u Srbiji, a sve nadležne službe prate situaciju i spremne su da je na vreme uklone ukoliko se pojavi, izjavio je direktor JP “Srbijavode” Goran Puzović.

Više o tome »

U krivičnom postupku protiv vlasnika hotela Srbija TIS veštak kažnjen sa 150 hiljada dinara

U krivičnom postupku koji se vodi protiv vlasnika i direktora hotela Srbija TIS, Snežane i Toplice Mitrovića za delo oštećenje životne sredine, danas je u nastavku suđenja novčano kažnjen veštak iz Beograda, Srđan Parlić sa 150 hiljada dinara jer nije došao na dva glavna pretresa. Parlić takođe za današnje ročište nije dostavio dokumentaciju o razlozima koji su sprečili  njegov dolazak. Naredni pretres zakazan je za 26. oktobar.

Više o tome »

EKOLOŠKLI INCIDENT U JADRANU Izlila se nepoznata količina ulja u more u Crnoj Gori

U vodama Luke Risan došlo je do ekološkog incidenta i izlivanja neutvrđene količine starog motornog ulja u more.

Prema pisanju portala Vijesti, do incidenta je došlo juče kada je uočena masna fleka koja pluta u jednom delu luke, a u njenom čišćenju i uklanjanju odmah po pozivu građana, angažovana je ekipa Uprave pomorske sigirnosti Crne Gore i Lučke kapetanije Kotor.

Više o tome »