Zbog klimatskih promena okeani će uskoro promeniti boju, a nedostatak fitoplanktona mogao bi imati negativan uticaj na lov ribe.

I dok se američki predsednik Donald Tramp na Tviteru smeje globalnom zagrevanju, naučnici su na iglama. Nove studije upozoravaju da će zbog klimatskih promena okeani uskoro početi da menjaju boju.

Okeani se zagrevaju i postaju „kiseliji”, što je rezultat klimatskih promena, a nova studija pokazuje da će uskoro i promeniti boju. Istraživanje je dokazalo da će plavi delovi okeana za nekoliko decenija biti dosta svetliji, a do 2100. godine promena boje će zahvatiti više od polovine površine svetskoh okeana, piše Novi list.

Ali, ne menja se samo boja morske površine, stižu promene i u populaciji morskih fitoplanktona. Ovi mali organizmi su puni zelenog pigmenta hlorofila, a smanjenje njihove populacije će takođe uticati na boju okeana, prenosi NBC.

„Ovi mikroskopski organizmi žive u vodama i baza su morskog lanca ishrane”, izjavila je Stefani Dutkievič, stručnjak za morsku ekologiju. „S obzirom da se nalaze u moru menjaju njegovu boju. Što ih je manje, to će morska površina postajati sve svetlija”.

Područja koja su najviše ugrožena su Atlanski i Južni okean. Promena u svetu fitoplanktona, koji su hrana malih morskih bića, mogla bi dovesti do kolapsa ribara. Smanjenjem broja fitoplanktona smanjuje se broj riba čime automatski propadaju ribolovna područja.

Mali odranizmi su od velike važnosti ne samo za morski već i za kopneni svet. Absorbuju ugljen dioksid poput drveća i pomažu u održavanju nivoa staklene bašte te sprečavaju da ista naraste.

Preuzeto sa: nationalgeographic.rs

Piše: BBC News na srpskom

Političari ne shvataju ozbiljnost ekološke krize sa kojom se Zemlja suočava.

Prema istraživanju Instituta za javne politike ljudski uticaj je dostigao kritičnu tačku i preti da ugrozi društvo i svetsku privredu.

Naučnici upozoravaju da ovo može da bude opasna kombinacija faktora, što uključuje klimatske promene, gubitak već ugroženih vrsta, erozija zemljišta, nestanak šuma i zagađenje okeana.

„Ova destabilizacija se dešava brzinom koja je bez presedana. U izveštaju stoji da je proces zagađenja dostigao kritičan nivo“.

Šta je potrebno?

Stručnjaci upozoravaju da polako ostajemo bez prilike da se izvučemo iz potencijalne katastrofe.

U izveštaju pišu i tri ključne stavke koje bi mogle da promene tempo propadanja životne sredine, a to su: politički pristup, razmere i tempo propadanja, kao i odluke koje možemo da donesemo.

Broj poplava širom sveta se povećao za 15 puta od 1950. godine, temperaturne razlike za čak 20, dok požara ima sedam puta više.

Šta se dešava?

Zemljište se u erozijama razara deset do 40 puta brže nego što se prirodnim procesom vraća.

Od sredine 20. veka, 30 posto obradivog zemljišta postaje neplodno zbog erozija. U ovom izveštaju stoji i to da je Velika Britanija jedna od zemalja sa najvećim problemima u životnoj sredini. Godišnje erodira oko 2,2 miliona tona zemlje u Velikoj Britaniji, a preko 17 posto obradive zemlje pokazuje znake erozije.

Skoro 85% plodnog treseta u Istočnoj Engleskoj je izgubljeno od 1850. godine, dok je ostatak u opasnosti od gubitka tokom narednih 30-60 godina.

Mnogi naučnici veruju da smo ušli u novu eru velikih klimatskih promena.

„Ovo vreme definišemo kao doba „raspadanja životne sredine“ kako bi se razumela težina i tempo kojim nam priroda propada i to zahvaljujući ljudskoj aktivnosti“.

Da li će društvo uraditi nešto povodom ovoga?

Sajmon Luis, profesor na londoskom naučnom univerzitetu kaže za BBC da su navodi Instituta tačni.

„Sve se prebrzo dešava. Imaćemo problema sa hranom u budućnosti koji mogu da dovedu do nereda, kao i do migracija, jer će mnogi biti gladni.

„Političari moraju da donesu pametne odluke kako bi izbegli katastrofu u budućnosti“.

Harijet Bulkili, profesorka geografije na univerzitetu Duram rekla je da su izveštaji Instituta za javne politike dobra interpretacija dokaza kojima trenutno raspolažemo.

„Ono što je najbitnije jeste da se vlasti uključe u ovu akciju.

Znamo šta bi trebalo da radimo. Imamo sve moguće dokaze i moje pitanje je koliko nam je još dokaza potrebno da bismo počeli da delamo“.

Preuzeto sa: Danas.rs

Nove elektrane na vetar, solarnu energiju i biomasu potisnule su u Evropskoj uniji učešće uglja u ukupnoj proizvodnji električne energije, i to pre svega u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. To pokazuje najnovija analiza statističkih podataka o proizvodnji električne energije u Evropi u 2018. godini, koju su sprovela dva vodeća tink-tenka za energetsku politiku.Obnovljiva energija je prema tim podacima u 2018. godini dobila na značaju i dostigla 32,3% u ukupnoj proizvodnji struje u EU. To je za dva procentna poena više nego godinu dana ranije, pokazuje izveštaj.

Proizvodnja električne energije od uglja širom EU opala je za dodatnih 6%o i sada je 30% niža od one iz 2012. godine. To dokazuje da se nastavlja ubrzano potiskivanje uglja u produkciji struje u većini evropskih zemalja, ocenjuju autori izveštaja.

Pored veće upotrebe obnovljive energije u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, na takav trend je pre svega uticalo i ponovno oživljavanje hidroenergije u Italiji i Španiji, piše u izveštaju energetskih tink-tenkova Agora energetski preokret (Agora Energiewende) i Sendbeg (Sandbag).

U 2018. godini je ukupna emisija CO2 u energetskom sektoru opala za 5%, što se takođe može pripisati postepenom napuštanju uglja. Odricanje od uglja bilo je posebno izraženo u Velikoj Britaniji, gde je udeo kamenog uglja u proizvodnji struje opao sa 40% u 2012. godini, na 5% u 2018. U Nemačkoj je udeo struje proizvedene od uglja u istom periodu smanjen sa 19% na 13%.

Obnovljiva energija ekonomski parira uglju i gasu

Povrh svega i ekonomski faktori počinju da govore u prilog obnovljivih izvora energije. „U 2018. godini su puni izdaci za nove vetroelektrane i solarne elektrane bili rame uz rame sa kratkoročnim operativnim troškovima elektrana na ugalj i gas“, piše u izveštaju.

Cena energije dobijene iz vetra ili solarne enrgije u Nemačkoj trenutno iznosi između 45 i 60 evra po megavatčasu. To znači da je „u mnogim zemljama cena struje iz obnovljivih izvora sada uporediva sa velikoprodajnom cenom, ili čak i niža od nje“, kaže Matijas Buk, šef odeljenja Evropska energetska politika u tink-tenku Agora energetski preokret. Nasuprot tome, cena uglja je u toku 2018. porasla za oko 15%, a cena gasa za čak 30%.

U izveštaju se konstatuje da je u zemljama sa najviše novih obnovljive energije zabeležen i najveći pad upotrebe uglja. A čini se i da te zemlje ne računaju na gas kao na kratkoročnu alternativu za ugalj. „U samo šest godina, između 2012. i 2018. godine, godišnja emisija CO2 iz evropskih elektrana na ugalj opala je za 250 miliona tona, a da pritom nije porasla emisija iz proizvodnje struje od gasa“, precizirao je Dejv Džouns, jedan od autora studije i analitičar u agenciji Sendbeg.

U izveštaju se konstatuje da je „umirujuće to što Evropa napušta ugalj, a ne gradi infrastrukturu da to premosti gasom“. Upotreba uglja mogla bi ove godine da se smanjuje još brže, ukoliko u skladu sa tržišnim prognozama bude padala cena gasa, smatra Džouns.

Opada upotreba kamenog uglja, lignit opstaje

Oba tink-tenka prognoziraju da će se smanjivanje upotrebe uglja nastaviti, s obzirom da se tri četvrtine proizvodnje kamenog uglja u EU obavlja u zemljama koje imaju agende za završetak eksploatacije uglja. Preostala četvrtina gotovo u potpunosi otpada na Poljsku, koja i dalje nije izradila nikakav plan za napuštanje uglja. Proizvodnja kamenog uglja u Poljskoj nije padala od 2012. godine, piše u izveštaju.

Slika nije ružičasta ni što se tiče ligita. Polovina evropske proizvodnje energije od lignita u 2018. godini odnosila se na zemlje koje još nemaju svoje izlazne strategije za ugalj – Poljsku, Češku, Bugarsku, Rumuniju, Grčku i Sloveniju. Proizvodnja struje iz lignita u tih šest zemalja nije se gotovo uopšte promenila od početka decenije, navodi se u izveštaju.

„To je priča o dva uglja. Veliki deo smanjenja odnosi se na kameni uglja, a ne na prljavi smeđi ugalj. Odricanje od kamenog uglja u Evropi se ubrzava, ali napuštanje lignita je tek u počecima“, rekao je Džouns.

Optimizam budi razvoj solarne energije

Istovremeno, oba tink-tenka dele optimizam u pogledu prespektive solarne energje. U 2018. godini solarna struja je činila svega 4% ukupno proizvedene električne energije u EU, ali su solarni kapaciteti porasli za više od 60% na gotovo 10 gigavata. Do 2022. godine ta količina bi mogla da se utrostruči na 30 gigavata, s obzirom da cena solarne energije i dalje pada. Cena solarnih panela pala je u 2018. godini za 29%.

Buk, međutim, smatra da je EU do sada „u velikoj meri propustila da profitira od veoma povoljnih cena solarnih panela, zbog kojih je struja iz novih solarnih postrojenja u današnje vreme često jeftinija od struje iz konvencionalnh elektrana“.

To bi moglo da se promeni pošto Španija, Francuska i Italija dugoročno teže solarnoj proizvodnji od najmanje 45 gigavata.

Piše: Euractiv

Preuzeto sa: danas.rs

Da li će se korenje, grane i grančice jednog dana koristiti za pogon automobila? Tome se nadaju švedski naučnici nakon što su proizveli bioprodukt koji, zasad skromno, čini upravo to. Hemičar Kristijan Hulteberg sa univerziteta u Lundu iskoristio je crnu tečnost koja je otpad u proizvodnji celuloze i papira kako bi stvorio polimer lignin. Nakon pročišćavanja i filtracije, pretvorio ga je u mešavinu goriva.

“Zapravo koristimo deo stabla koji je otpad u proizvodnji celuloze i papira…taj deo dodaje vrednost manje iskoristivim delovima stabala”, rekao je on. U smislu zaštite okoline, Hulteberg kaže da je bolji od ostalih biogoriva poput etanola. “Dobar deo kontroverzi povezanih s proizvodnjom etanola proizlazi iz upotrebe sirovina koje se zapravo mogu koristiti za ishranu ljudi”, pojasnio je.

Hulteberg je izgradio eksperimentalnu elektranu i nada se da će “šumsko gorivo” biti u široj upotrebi do 2021. Iako će zadovoljavati samo deo potreba švedskih vozača, očekuje da će, zajedno s drugim obnovljivim izvorima na kojima se radi, pridoneti smanjenju upotrebe fosilnih goriva.

Preuzeto sa: nationalgeographic.rs

Piše: Bojana Bačić

Prirodni izvor na Miljakovcu ugrožen je najavljenom gradnjom šest stambenih zgrada i pristupnih saobraćajnica, na površini od 14.000 kvadrata.

Inicijativa građana „Čuvari izvora“ bori se da poništi odluku o građevinskim radovima i sačuva ovaj izvor.

Kako bi upozorili javnost ali i vlast o važnosti čuvanja jednog od ne baš brojnih izvora sa pitkom vodom „Čuvari izvora“ su organizovali niz akcija, tribine, proteste, koncerte pa čak i takmičenje u najboljem pasulju, a uslov je bio da se u kazanu nađe voda sa Miljakovačkog izvora.

O tome kako kako izgleda put građana u borbi za svoja prava, mogu li im u tome pomoći društvene mreže, greše li građani u komunikaciji sa vlastima i kako naći pravo rešenje razgovarali smo sa Boškom Vukojevićem iz Inicijative “Čuvari izvora”

Šta je vaše dosadašnje iskustvo pokazalo – da li su građani ravnopravni partneri vlasti ili su postali gerilci u borbi za svoja prava?

– Naše dosadašnje iskustvo je gerilsko, sa retkim izuzecima koji su iskazali iskrenu želju da pomognu i zabrinutost za problem koji pokušavamo da rešimo.

Kako izgleda put koji građani treba da pređu da bi se izborili za svoja prava?

– Trnovit i dug

Mogu li danas građani da se izbore za svoja prava?

– Mogu, ali samo ako su dobro organizovani, u udruženja građana i u sličnimorganizacijama koje svojom masovnošću, organizacijom i konstantnim pritiskom na nadležne mogu da ih nateraju da reaguju. Neophodno je i povezivanje sa sličnim organizacijama i udruženjima i to je po nama pravac kojim građanska inicijativa treba da korača…

Ko danas najviše ugrožava prava građana. Loši zakoni, loša primena zakona, vlast..?

– Loša primena zakona, od strane nadležnih organa izvršne vlasti.

Prave li građani greške u komunikaciji sa vlastima kada pokušavaju da se izbore za svoja prava?

– Prave… definitivno! Pre svega, ne treba personalizovati borbu za rešavanje bilo kakvog problema, nego ukazati na problem okolini, tražiti njeno mišljenje, konsultovati stručne ljude, argumentovano i dokumentovamo reagovati prema nadležnima i afirmisati medije. Masovnost je uz argumente, veoma bitan faktor ka uspehu…

Kako pronaći pravo rešenje za efikasnu komunikaciju između vlasti i građana?

-Više ombudsmana, poverenika i učešće samih građana u odlučivanju u kakvoj sredini žele da žive. Tu je izborni sistem problem. Bilo bi mnogo bolje, poštenije i efikasnije da građani mogu sami, direktno da biraju svakog svog predstavnika u lokalnoj samoupravi, a ne da ih postavljaju stranke na osnovu ukupno osvojenog procenta u Republici ili Gradu. Mnoge od njih njihove komšije nikada nisu ni videle.

Koliko društvene mreže mogu pomoći u informisanju i privlačenju pažnje javnosti?

– Mogu prilično, ali smatramo da su još uvek elektronski i štampani mediji neprikosnoveni u formiranju misljenja javnog mnjenja.

Preuzeto sa: danas.rs

Podaci od kojima se puno govori ovih dana, da je Beograd po zagađenosti vazduha bio četiri mesta ispred višemilionskog Pekinga i da je vazduh takođe lošeg kvaliteta u nekoliko srpskih gradova zabrinula je javnost.

Zato smo proveravali kakva je situacija u Zaječaru, gde kvalitet vazduha meri Zavod za javno zdravlje “Timok”.

preuzeto sa:  zamedia.rs

Severni pol na Zemlji je poznat po velikoj količini snega i leda, ali i, naravno, po Deda Mrazu. Međutim, kako fotografije Evropske svemirske agencije (ESA) pokazuju, Zemlja nije jedina paneta sa snežnim prizorom tokom ovogodišnjih praznika.

Pored snežnih čarolija u kojima ovih dana uživamo, stigle su fotografije Evropske svemirske agencije na kojima je krater Korolev koji izgleda kao da je zima stigla i na Mars.

Krater Korolev širok je 82 kilometra ispunjen je ledom debljine 1,8 kilometra.

Manje količine ledene vode raspoređene su na ivici kratera u obliku tankih slojeva mraza.

Ovaj fenomen je poznat kao „hladna zamka“ koji je izazvan kraterskim podom koji leži na dva kilomtera ispod njegovog oboda.

Duboki delovi kratera koji sadrže led, deluju kao prirodna „hladna zamka tako što se vazduh koji se pomera taloži nad ledom i tone, stvarajući sloj hladnog vazduha koji se diže direktno iznad samog leda.

Krater je dobio ime po raketnom inžinjeru i dizajneru svemirskog broda Sergeju Korolevu, koji bio projektant svemirskog programa Sovjetskog Saveza.

Korolev je radio na prvim međuplanetarnim misijama na Mesecu, Marsu i Veneri i programu Sputnik, koji je pokrenuo prvi veštački satelit na svetu.

Fotografije kratera sastavljene su od video-snimaka naprljvljenih kamerom visoke rezolucije „Mars ekspres“.

Misija „Mars ekspres“ je prvi poduhvat ESA na drugu planetu. Lansirana je 2. juna 2003. godine, a u Marsovu orbitu je ušla istog dana.

Preuzeto sa: nationalgeographic.rs

Na prvi pogled, čini se da nema ničeg čudnovatog u tome – kiša je pojava potekla od vodene pare u oblacima koja se kondenzuje i pada na zemlju. Međutim, stvari su bitno složenije – ako se detaljnije pogleda šta to sve u atmosferi mora da se dogodi kako bi pala kiša, mogli bi je i smatrati pravim čudom.

Kišne kapi, naravno, padaju na tlo zbog gravitacije Zemlje, isto kao i sva druga tela u gravitacionom polju. No, zašto kišne kapi iz nekih oblaka padaju, dok drugi oblaci ostaju u vazduhu? Šta drži oblake tako visoko na nebu i šta im se desi kad padnu na zemlju?

Mada se često tako predstavlja, oblak nije sačinjen od vodene pare, odnosno oblaci nisu samo voda u gasovitom stanju. Oblaci su sačinjeni od vode u tečnom stanju – to su gigantski skupovi izuzetno sitnih kapljica.

Vodena para se podiže sa tla zahvaljujući tome što vodene površine, male ili velike, neprekidno isparavaju. Na nekoj visini, zbog vertikalnih vazdušnih strujanja, promene pritiska, održanja temperature i adijabatskih procesa, para se kondenzuje i pretvara u kapljice vode. Pritom treba znati da vazduh nije svuda oko nas podjednako zgusnut, niti podjednako zasićen vodenom parom.

Kad vlažnost vazduha dostigne 100 odsto, to znači da se para pretvorila u kapljice. I govorimo o oblaku.

Kapljice u oblaku imaju prečnik od oko 0,01 mm, što je izuzetno malo, tako da običnom kondenzacijom vodene pare nikad neće doći do padavina. Gravitacija bi povukla kapljice ka tlu, ali zbog vertikalnih vazdušnih strujanja, a pre svega zbog otpora vazduha, one neće pasti.

To je stoga što su kapi premalih dimenzija da bi savladale otpor vazduha. Zapravo, kapi u oblaku su toliko male da se ponašaju kao da su zakucane na nebu, iako na njih deluje gravitacija. Da bi pale i pretvorile se u kišu, moraju značajno narasti.

Da bi kiša pala, potrebno je da kapljice u oblaku izuzetno porastu – konkretno, oko pedeset puta. Iz perspektive jedne kapi, to je kao da čovek najednom naraste i pretvori se u Impajer stejt bilding. Kad bi imale svest, oblačne bi kapi tamo gore verovatno smatrale da je kiša sasvim nemoguća pojava.

Međutim, gustina kapi u oblaku je velika i dolazi do njihovog spajanja. Tada se kapi obično razređuju, tako da ih pri padu ima između 100 i 1000 po kubnom metru.

To se inače dešava retko, onda kada u oblaku dođe do naglog kretanja i mešanja kapi vode koje se međusobno spajaju i postaju sve veće, dovoljno velike da savladaju vazdušnu struju.

Tada počinje kiša.

Preuzeto sa: nationalgeographic.rs

Čovečanstvo i način na koji se hranimo, grejemo i finansiramo naše društvo i privredu pritiskaju prirodu do kranjih granica, a usluge koje dobijamo od nje su nam sve manje dostupne, pokazuje WWF-ov Izveštaj o životu na planeti 2018.

Izveštaj koji je danas objavljen daje ozbiljnu analizu uticaja ljudskih aktivnosti na živi svet, šume, okeane, reke i klimu u svetu, ističući da je ostalo još malo vremena, te da je neophodno da globalna zajednica što pre zajednički preispita i redefiniše načine kako vrednujemo, štitimo i obnavljamo prirodu.

Izveštaj o životu na planeti 2018, predstavlja sveobuhvatan pregled stanja našeg prirodnog sveta. „Nauka nam pokazuje surovu stvarnost stanja naših šuma, okeana i reka. Broj divljih vrsta i divljih staništa pokazatelj je našeg ogromnog uticaja i pritiska na planetu, kojima potkopavamo živu materiju koja nas sve podržava: prirodu i biološku raznovrsnost“, ističe generalni direktor WWF-a Marko Lambertini.

Indeks žive planete (Living Planet Index, LPI), koji prati globalne trendove stanja divljih vrsta, ukazuje na to da su populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca opale u proseku za 60 odsto između 1970. i 2014. godine, koja je poslednja godina s dostupnim podacima. Glavne pretnje vrstama direktno su povezane sa ljudskim aktivnostima, uključujući gubitak i degradaciju staništa i prekomerno iskorišćavanje divljeg sveta.

“Statistike koje su nam dostupne ukazuju na apsolutnu dominaciju čoveka u odnosu na ostatak živog sveta – ali da li smo pobedili? U Evropi ima više kokošaka nego divljih ptica. Sve one divlje životinje koje gledamo na televiziji, čine samo 5% života na planeti, ostalih 95% smo mi ili naše domaće životinje. Imamo snage, energije i znanja da u potpunosti upravljamo planetom. Sada je pitanje – da li ćemo umeti da budemo dobri gospodari, kao sto smo bili osvajači? Ovaj Izveštaj ukazuje na potrebu za domaćinskim, odgovornim upravljanjem i usmeravanjem ljudske snage i znanja ka očuvanju jedine planete koje imamo“, kaže direktor WWF Adria Deni Porej.

Ljudske aktivnosti ugrožavaju sposobnost prirode da podrži čovečanstvo

Poslednjih decenija, ljudska aktivnost je u velikoj meri uticala na staništa i prirodne resurse od kojih zavisi čovečanstvo. Čak 20 odsto Amazona nestalo je u samo 50 godina, dok je polovina korala na svetu nestala za samo 30 godina.

Izveštaj o životu na planeti 2018 usredsređen je na važnost i na vrednost prirode za zdravlje i dobrobit ljudi, kao i za dobrobit našeg društva i privrede. Globalno, priroda pruža usluge vredne oko 125 biliona dolara godišnje, a takođe obezbeđuje svež vazduh, čistu vodu, hranu, energiju, lekove i druge proizvode i materijale. Svet, međutim, i dalje uzima prirodu i njene usluge zdravo za gotovo, ne delujući protiv ubrzavanja njenog gubitka.

U našem regionu još nije alarmantno stanje

U našem ragionu stanje prirode nije u potpunosti alarmantno, no način javnog upravljanja prirodnim resursima je veoma loš, te se dobra ideja često završi lošom realizacijom. Pristup informacijama nije garantovan (zakoni o upravljanju i korišćenju prirodnih resursa donose se uz neznatno učešće javnosti), savetovanje sa zainteresovanim stranama je površno, dok odnos onih koji imaju prava i onih koji odlučuju o tim pravima nije ravnopravan.

To nas dovodi do sledećih činjenica:

– Manje od 5% živog sveta su divlje vrste, dok 96% čine ljudi i domaće životinje, koje se uzgajaju uglavnom za ljudsku ishranu. Krupne zveri (medved, ris) su ugroženi i veoma malobrojni, slična je situacija sa drugim krupnim sisarima i sa pticama grabljivicama.

– 82% slatkovodnih vrsta već je nestalo, što ukazuje na kritično stanje vodenih eko sistema, bez kojih nema ni čoveka na Zemlji. U našem slučaju, jednoj od 10 ribljih vrsta preti nestanak zbog izgradnje (uglavnom nepotrebne) hidroenergetske infrastrukture. Trenutno postojeće male hidroelektrane duž Zapadnog Balkana (skoro 90% broja svih hidroenergetskih postrojenja) doprinosi manje od 5% ukupnoj proizvodnji električne energije. Ceo sistem podsticaja u energetici je pogrešno postavljen, tako da poreski obveznici umesto za održivu i čistu energiju plaćaju uništavanje osnovnog životnog resursa. Uz to, građani nemaju priliku da odlučuju o tome.

– 93% procenjenih ribljih fondova u Sredozemlju prekomerno se izlovljava, a u Jadranu je situacija vrlo slična.

Smernice za delovanje

Ako želimo da izgradimo održivu budućnost za sve nas, neophodno je da se usklade dve agende – za životnu sredinu i ljudski razvoj. U Izveštaju o životu na planeti istaknuti su načini na koje globalna zajednica može zaštititi i obnoviti prirodu već do 2020. godine, koja se smatra kritičnom, jer se očekuje da će tada zvaničnici preispitati globalni napredak postignut na ispunjavanju ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals, SDG), Pariskog sporazuma i Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (Convention on Biological Diversity, CBD).

WWF poziva svetske čelnike, kompanije i civilno društvo na razvijanje okvira za delovanje i nakon 2020. godine. Ovo je izuzetno važan trenutak za postavljanje temelja za hitan i neophodan “globalni sporazum za prirodu i ljude”.

Izveštaj o životu na planeti 2018 je dvanaesto izdanje publikacije koju WWF izdaje svake dve godine. Izveštaj uključuje najnovije rezultate merene Indeksom o živoj planeti, koji prati 16.704 populacije 4.005 vrsta kičmenjaka od 1970. do 2014. godine.

Preuzeto sa: wwf.rs

Foto: WWF

Beograd, 18. decembar 2018. godine – Ministarstvo zaštite životne sredine usvojilo je predlog WWF-a, svetske organizacije za prirodu, da se zabrani ribolov kečige, što će značajno doprineti obnavljanju populacija ove veoma ugrožene vrste ribe.

WWF je u junu objavio studiju koja je pokazala da se kečiga intenzivno lovi u periodu lovostaja kada je to zabranjeno zbog mresta, kao i da se neometano prodaje na pijacama i u restoranima širom Srbije ispod zakonski propisane mere od 40 cm. Izmenom „Naredbe o merama za očuvanje i zaštitu ribljeg fonda“ WWF očekuje da će se ova štetna praksa zaustaviti.

„Uvođenje zabrane rezultat je zajedničkog rada Ministarstva zaštite životne sredine i WWF-a, što pokazuje koliko je značajna saradnja državnih institucija i organizacija civilnog društva. Prema “Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji” tokom 2017. godine izlov kečige povećan je za oko 44%. Verujemo da će zabrana lova na kečige omogućiti da se obnove populacije ove vrste koja je veoma ugrožena i na svetskom nivou. Ovo je veliki uspeh za očuvanje prirode u Srbiji“, istakla je Duška Dimović iz WWF Adria.

Prema Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) kečiga je svrstana kao ranjiva vrsta, pre svega usled prekomernog izlova, uništavanja prirodnih staništa i zagađenja. Inicijativu WWF-a podržali su Ujedinjeni ribolovci Srbije i Asocijacija alasa Srbije.

„Želimo da pohvalimo uspešan primer saradnje stručne javnosti, organizacija civilnog društva i nadležnog ministarstva na zaštiti i očuvanju biološke raznovrsnosti i ribljeg fonda. Istovremeno, pozivamo sve nadležne institucije da učine dodatni napor kako bi se ova privremena zabrana, ali i sve ostale obaveze u zaštiti ribljeg fonda, sprovele u delo. Nadamo se da ovo neće biti jedna od situacija kada zakonom regulisana pravila ostanu samo mrtvo slovo na papiru“, kaže izvršni direktor Ujedinjenih ribolovaca Srbije Ljubomir Pejčić.

O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na: wwf.rs

Pogledajte video:

Svetski fond za prirodu (WWF) podržao je danas usvajanje pravilnika o primeni Pariskog sporazuma na konferenciji Ujedinjenih Nacija o klimi (COP24), ali je izrazio zabrinutost zbog nedostatka ambicije pojedinih država da rešavaju gorući problem klimatskih promena.

“Svetski lideri došli su u Katovice sa zadatkom da odgovore na poslednja naučna istraživanja koja pokazuju da imamo samo 12 godina da emisiju gasova sa efektom staklene bašte smanjimo za 50 odsto i tako sprečimo katastrofalno globalno zagrevanje. Značajan napredak je ostvaren, ali u Poljskoj se pokazalo da mnoge države i dalje ne razumeju ovu klimatsku krizu“, izjavio je direktor programa za klimu i energiju u WWF-u Manuel Pulgar – Vidal.

On je ocenio da je “srećom Pariski sporazum imun na geopolitičke oluje i sada je potrebna veća posvećenost država pre 2020. godine, jer budućnost svih nas je u pitanju“.

Najnoviji izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama ukazao je na potrebu da države povećaju svoje ciljeve u borbi sa klimatskim promenama već do 2020. godine, kako bi se globalno zagrevanje zadržalo ispod dva stepena Celzijusa, kako je dogovoreno Pariskim sporazumom, piše u saopštenju WWF-a.

Dodaje se da su velika očekivanja sada usmerena na Samit generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija koji će se održati 23. septembra 2019. godine.

“Lideri sada imaju jasan zadatak, a to je da na ovu konferenciju u septembru dođu sa većom posvećenošću i unapređenim ciljevima koje će ispuniti do 2020. godine. Sve manje od toga značilo bi politički neuspeh“, kazao je Pulgar-Vidal.

Preuzeto sa: Beta

Analizirajući količinu kiše i snega koji su pali u periodu između 1999. i 2014. godine, na osnovu podataka prikupljenih iz 185 meteoroloških stanica širom sveta, istraživači su otkrili da 12 najvlažnijih dana pokrije polovinu ukupnih godišnjih padavina.

U proseku, na bilo kom mestu na svetu, bio to grad, selo ili divljina, u jednom danu padne kiše koliko za ostalih 30 dana u mesecu, te je tako tim iz Američkog nacionalnog centra za atmosferska istraživanja i došao do ove računice.

Šesnaest godina, koliko je obuhvaćeno istraživanjem, smatra se dovoljno dugim periodom da kratkotrajne klimatske promene poput globalnog atmosfersko-okeanskog fenomena El Ninjo, koje se javljaju u nepravilnim intervalima, ne utiču na verodostojnost rezultata.

Međutim, na osnovu 36 klimatskih modela, istraživači su takođe predvideli da će do kraja 21. veka, usled povećanja efekta staklene bašte, ovaj broj biti još manji. Naime, previđa se da će zbog povećanja temperature atmosfere za polovinu ukupnih godišnjih padavina biti dovoljno svega 11 dana. Raspored padavina biće još neujednačeniji, a ovu promenu uglavnom će najviše osetiti poljoprivrednici, s obzirom na to da većini poljoprivrednih kultura više odgovara ravnomernije raspoređena količina kiše.

Svima je poznato da su padavine (oduvek bile) nestalne, nekim danima ih je mnogo dok ih nekim drugim nema uopšte, međutim, ukoliko se neujednačenost bude povećavala, to bi onda moglo da prouzrokuje brojne probleme – poput nižeg prinosa glavnih useva ili učestalijih poplava, kao i dugotrajnijih perioda suše.

Prateći ritam padavina, u svom radu objavljenom novembra ove godine u časopisu Geophysical Research Letters, a koji je preneo Science, autorka istraživanja Andželin Pendegras, zaključuje da će se u budućnosti glavna promena ogledati u tome što će „kišni dani biti još kišovitiji“.

Preuzeto sa: nationalgeographic.rs

Evropska komisija založila se da Evropska unija ima ukupno nultu emisiju štetnih gasova do 2050. godine, što traže naučnici kako bi se izbeglo katastrofalno globalno zagrevanje.

Evropska unija je prva velika privreda koja želi da postigne klimatsku neutralnost u naredne tri decenije. Plan, koji je objavljen uoči globalnog klimatskog samita, daleko je ambiciozniji od ciljeva koje su postavile mnoge članice EU.

Komesar za klimu Migel Arias Kanete naveo je nedavni izveštaj naučnika u kojem se upozorava na smrtonosne posledice po mnoge vrste na Zemlji od rasta temperature.

“To je zaista bio poziv za buđenje“, rekao je Arias Kanete novinarima u Briselu i dodao da “EU danas odgovara na taj poziv”.

Stručnjaci kažu da je okončanje upotrebe fosilnih goriva – proces dekarbonizacije – jedna od najvažnijih neophodnih mere za ostvarivanje ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine da se globalno zagrevanje ograniči na do 1,5 stepeni do kraja veka.

Ukupno nulta emisija bi značila da sve emitovane gasove s efektom staklene bašte treba da upiju šume ili nove tehnologije koje mogu uklanjati ugljenik iz atmosfere.

Arias Kanete je rekao da oruđa za ostvarivanje tog cilja već postoje.

“Ne izmišljamo točak“, dodao je on.

Ipak, Arias Kanete je dodao da su potrebne znatne investicije da se evropska privreda preusmeri s fosilnih goriva i da to treba uraditi na društveno prihvatljiv način.

Predlog Evropske komisije, koji su pozdravile ekološke organizacije, nije obavezujući, ali se njime dodatno vrši pritisak na članice EU koje su se opirale postavljanju viših ciljeva u smanjenju emisije gasova s efektom staklene bašte.

Nemačka, najveća evropska privreda, verovatno neće ispuniti svoje ciljeve za 2020. godinu i kancelarka Angela Merkel se usprotivila podizanju ciljanog smanjenja za 2030. sa 40 odsto na 45 odsto.

Nemački ministar za razvoj Gerd Miler pokušao je da skrene pažnju na napore svoje zemlje da pomogne siromašnim državama da ostvare svoje klimatske ciljeve, navodeći da potencijalno povećanje emisija u njima može daleko prevazići smanjenja u Evropi.

Berlin je udvustručio svoje finansiranje za Fond zelene klime na 1,5 milijardi evra da bi se pojačale ekološke mere u zemljama u razvoju.

Preuzeto sa: nationalgeographic.rs

Najsjajnija kometa, nazvana “46P/Wirtanen” proći će naredne nedelje pored Zemlje i to će biti jedan od 10 najbližih susreta sa takvom vrstom nebeskog tela od 1950. godine, i među 20 najbližih od 9. veka.

Kako navodi “Ju-Es-Ej tudej” (USA Tudej), kometa će biti najbliža Suncu naredne srede, 12. decembra, a Zemlji 16. decembra i projuriće pored naše planete na udaljenosti od 11.265.408 kilometara.

Kako se navodi, kometa će najverovatnije moći da se vidi golim okom, ali najbolje bi bilo da se gleda kroz dvoglede i male teleskope, naročito izvan gradova.

S obzirom na to da će kometa nekoliko nedelja prolaziti pored Zemlje, naučnici NASA imaće priliku detaljno da je proučavaju.

Odeljenje za astronomiju Univerziteta u Mičigenu saopštilo je da “nema šanse da kometa pogodi Zemlju”.

Preuzeto sa: b92.net
Foto: Thinkstock

Dvodnevna Ministarska konferencija „Inovativna rešenja za smanjenje zagađenja u Jugoistočnoj i Južnoj Evropi“, na kojoj su se okupili ministri i najviši predstavnici za oblast životne sredine država iz šireg područja regiona, radi zajedničkog iznalaženja mera za smanjenje zagađenja u ovom delu Evrope, otvorena je juče u Beogradu.

Konferenciju je otvorio u ime domaćina, Vlade Republike Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, koji se zahvalio Programu za životnu sredinu Ujedinjenih nacija na podršci u organizaciji i prilici da Srbija bude centar okupljanja za ekološku akciju u regionu.

“Pitanje zaštite životne sredine prevazilazi okvire ekonomskih, tehničkih, i pitanja saradnje. Da bi postigli i očuvali zdravu životnu sredinu za generacije koje dolaze, mi moramo da pobedimo zagađenje. To je naša moralna obaveza, a istovremeno, najveći izazov našeg vremena i najveći izazov u našim životima. Visoki ekološki standardi znače zdraviji život za naše građane, ali i dobrobit za našu ekonomiju, istakao je ministar Trivan. Za rešavanje pitanja zaštite životne sredine koja ne poznaju granice, od najvećeg značaja je da zemlje regiona nastupaju zajedno i da imaju zajedničku viziju pred UNEA 4 koja će sledeće godine biti održana u Najrobiju” – naglasio je Trivan.

Zemlje regiona napravile su velike korake u oblasti politika zaštite životne sredine. Uprkos tome, još uvek se suočavaju sa ozbiljnim izazovima, posebno u vezi sa zagađenjem vazduha i voda, neregulisanim odlaganjem otpada i zagađenjem zemljišta, navodi se u nalazima izveštaja koji je za potrebe konferencije naručio Program UN za životnu sredinu.

“Zaštita životne sredine i smanjenje zagađenja je nacionalni, regionalni i globalni izazov. Neophodna su veća finansijska ulaganja u životnu sredinu, ali i promena u načinu života modernog čoveka koji mora postati održiv” – rekao je na Konferenciji šef Kancelarije Programa UN za životnu sredinu u Njujorku i pomoćnik generalnog sekretara UN Satja Tripati. “Konferencija pokazuje da, iako su izazovi veliki, ukoliko sarađujemo moguće je da se oni uspešno rešavaju. Zemlje regiona imaju priliku da preskoče pojedine faze razvoja kroz koje su prošle druge industrijalizovane države“, rekao je Tripati. Izbor Srbije za organizatora Konferencije dokazuje da je Srbija napredovala, naglasio je i dodao da je zadovoljan saradnjom Ujedinjenih nacija sa zemljama u regionu.

Pozdravljajući učesnike, ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije Ivica Dačić rekao je da Republika Srbija prepoznaje značaj ove teme kako na nacionalnom, tako i na regionalnom i globalnom nivou.

“Jedan od glavnih principa kojima se rukovodi Vlada Republike Srbije u kreiranju nacionalne politike u oblasti zaštite životne sredine je poštovanje prava javnosti da bude aktivno uključena u ovaj proces” – naglasio je ministar Dačić. Za zaštitu životne sredine naročito je značajna međunarodna saradnja, kako na regionalnom tako i na globalnom nivou, dodao je. “Budući da će uspeh u ostvarivanju ciljeva umnogome zavisiti od izvora finansiranja, smatram da je potrebno obezbediti jednak pristup i globalnim i regionalnim izvorima finansiranja“, istakao je Dačić.

Prvog dana Konferencije ministri i visoki predstavnici iz oblasti zaštite životne sredine dvanaest zemalja Jugoistočne i Južne Evrope predstavili su planove akcija u borbi protiv zagađenja, zahvaljujući kojoj će biti razvijena i usvojena “Zajednička regionalna vizija za inovativna rešenja za zagađenje“. Oni su se složili da je neophodno da zajednički rade na novim merama za smanjenje zagađenja i unapređenje zdravlja stanovništva, stanja životne sredine i privrede. Drugog dana Konferencije glavnu reč imaće predstavnici privrede, lokalne samouprave, naučnog i civilnog sektora.

Konferencija koju je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine, kopna i mora Italije predstavlja važnu pripremu za Skupštinu UN koja će biti održana u martu 2019. godine u Najrobiju, a koja će okupiti međunarodnu zajednicu oko identifikacije inovativnih rešenja za izazove u životnoj sredini i održivoj potrošnji i proizvodnji.

Na marginama Konferencije održani su značajni bilateralni susreti ministra Trivana sa predstavnicima Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Bosne i Hercegovine, Grčke. Tom prilikom dogovoreni su budući koraci u saradnji u oblasti zaštite životne sredine, što je ujedno potvrdilo napredak u jačanju saradnje ka boljoj i zdravijoj životnoj sredini za sve građane u regionu.

Preuzeto sa: ekolist.org