Zbog čega pada kiša?

Na prvi pogled, čini se da nema ničeg čudnovatog u tome – kiša je pojava potekla od vodene pare u oblacima koja se kondenzuje i pada na zemlju. Međutim, stvari su bitno složenije – ako se detaljnije pogleda šta to sve u atmosferi mora da se dogodi kako bi pala kiša, mogli bi je i smatrati pravim čudom.

Kišne kapi, naravno, padaju na tlo zbog gravitacije Zemlje, isto kao i sva druga tela u gravitacionom polju. No, zašto kišne kapi iz nekih oblaka padaju, dok drugi oblaci ostaju u vazduhu? Šta drži oblake tako visoko na nebu i šta im se desi kad padnu na zemlju?

Mada se često tako predstavlja, oblak nije sačinjen od vodene pare, odnosno oblaci nisu samo voda u gasovitom stanju. Oblaci su sačinjeni od vode u tečnom stanju – to su gigantski skupovi izuzetno sitnih kapljica.

Vodena para se podiže sa tla zahvaljujući tome što vodene površine, male ili velike, neprekidno isparavaju. Na nekoj visini, zbog vertikalnih vazdušnih strujanja, promene pritiska, održanja temperature i adijabatskih procesa, para se kondenzuje i pretvara u kapljice vode. Pritom treba znati da vazduh nije svuda oko nas podjednako zgusnut, niti podjednako zasićen vodenom parom.

Kad vlažnost vazduha dostigne 100 odsto, to znači da se para pretvorila u kapljice. I govorimo o oblaku.

Kapljice u oblaku imaju prečnik od oko 0,01 mm, što je izuzetno malo, tako da običnom kondenzacijom vodene pare nikad neće doći do padavina. Gravitacija bi povukla kapljice ka tlu, ali zbog vertikalnih vazdušnih strujanja, a pre svega zbog otpora vazduha, one neće pasti.

To je stoga što su kapi premalih dimenzija da bi savladale otpor vazduha. Zapravo, kapi u oblaku su toliko male da se ponašaju kao da su zakucane na nebu, iako na njih deluje gravitacija. Da bi pale i pretvorile se u kišu, moraju značajno narasti.

Da bi kiša pala, potrebno je da kapljice u oblaku izuzetno porastu – konkretno, oko pedeset puta. Iz perspektive jedne kapi, to je kao da čovek najednom naraste i pretvori se u Impajer stejt bilding. Kad bi imale svest, oblačne bi kapi tamo gore verovatno smatrale da je kiša sasvim nemoguća pojava.

Međutim, gustina kapi u oblaku je velika i dolazi do njihovog spajanja. Tada se kapi obično razređuju, tako da ih pri padu ima između 100 i 1000 po kubnom metru.

To se inače dešava retko, onda kada u oblaku dođe do naglog kretanja i mešanja kapi vode koje se međusobno spajaju i postaju sve veće, dovoljno velike da savladaju vazdušnu struju.

Tada počinje kiša.

Preuzeto sa: nationalgeographic.rs

Objavljen Izveštaj o životu na planeti 2018

Čovečanstvo i način na koji se hranimo, grejemo i finansiramo naše društvo i privredu pritiskaju prirodu do kranjih granica, a usluge koje dobijamo od nje su nam sve manje dostupne, pokazuje WWF-ov Izveštaj o životu na planeti 2018.

Izveštaj koji je danas objavljen daje ozbiljnu analizu uticaja ljudskih aktivnosti na živi svet, šume, okeane, reke i klimu u svetu, ističući da je ostalo još malo vremena, te da je neophodno da globalna zajednica što pre zajednički preispita i redefiniše načine kako vrednujemo, štitimo i obnavljamo prirodu.

Izveštaj o životu na planeti 2018, predstavlja sveobuhvatan pregled stanja našeg prirodnog sveta. „Nauka nam pokazuje surovu stvarnost stanja naših šuma, okeana i reka. Broj divljih vrsta i divljih staništa pokazatelj je našeg ogromnog uticaja i pritiska na planetu, kojima potkopavamo živu materiju koja nas sve podržava: prirodu i biološku raznovrsnost“, ističe generalni direktor WWF-a Marko Lambertini.

Indeks žive planete (Living Planet Index, LPI), koji prati globalne trendove stanja divljih vrsta, ukazuje na to da su populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca opale u proseku za 60 odsto između 1970. i 2014. godine, koja je poslednja godina s dostupnim podacima. Glavne pretnje vrstama direktno su povezane sa ljudskim aktivnostima, uključujući gubitak i degradaciju staništa i prekomerno iskorišćavanje divljeg sveta.

Statistike koje su nam dostupne ukazuju na apsolutnu dominaciju čoveka u odnosu na ostatak živog sveta – ali da li smo pobedili? U Evropi ima više kokošaka nego divljih ptica. Sve one divlje životinje koje gledamo na televiziji, čine samo 5% života na planeti, ostalih 95% smo mi ili naše domaće životinje. Imamo snage, energije i znanja da u potpunosti upravljamo planetom. Sada je pitanje – da li ćemo umeti da budemo dobri gospodari, kao sto smo bili osvajači? Ovaj Izveštaj ukazuje na potrebu za domaćinskim, odgovornim upravljanjem i usmeravanjem ljudske snage i znanja ka očuvanju jedine planete koje imamo“, kaže direktor WWF Adria Deni Porej.

Ljudske aktivnosti ugrožavaju sposobnost prirode da podrži čovečanstvo

Poslednjih decenija, ljudska aktivnost je u velikoj meri uticala na staništa i prirodne resurse od kojih zavisi čovečanstvo. Čak 20 odsto Amazona nestalo je u samo 50 godina, dok je polovina korala na svetu nestala za samo 30 godina.

Izveštaj o životu na planeti 2018 usredsređen je na važnost i na vrednost prirode za zdravlje i dobrobit ljudi, kao i za dobrobit našeg društva i privrede. Globalno, priroda pruža usluge vredne oko 125 biliona dolara godišnje, a takođe obezbeđuje svež vazduh, čistu vodu, hranu, energiju, lekove i druge proizvode i materijale. Svet, međutim, i dalje uzima prirodu i njene usluge zdravo za gotovo, ne delujući protiv ubrzavanja njenog gubitka.

U našem regionu još nije alarmantno stanje

U našem ragionu stanje prirode nije u potpunosti alarmantno, no način javnog upravljanja prirodnim resursima je veoma loš, te se dobra ideja često završi lošom realizacijom. Pristup informacijama nije garantovan (zakoni o upravljanju i korišćenju prirodnih resursa donose se uz neznatno učešće javnosti), savetovanje sa zainteresovanim stranama je površno, dok odnos onih koji imaju prava i onih koji odlučuju o tim pravima nije ravnopravan.

To nas dovodi do sledećih činjenica:

– Manje od 5% živog sveta su divlje vrste, dok 96% čine ljudi i domaće životinje, koje se uzgajaju uglavnom za ljudsku ishranu. Krupne zveri (medved, ris) su ugroženi i veoma malobrojni, slična je situacija sa drugim krupnim sisarima i sa pticama grabljivicama.

– 82% slatkovodnih vrsta već je nestalo, što ukazuje na kritično stanje vodenih eko sistema, bez kojih nema ni čoveka na Zemlji. U našem slučaju, jednoj od 10 ribljih vrsta preti nestanak zbog izgradnje (uglavnom nepotrebne) hidroenergetske infrastrukture. Trenutno postojeće male hidroelektrane duž Zapadnog Balkana (skoro 90% broja svih hidroenergetskih postrojenja) doprinosi manje od 5% ukupnoj proizvodnji električne energije. Ceo sistem podsticaja u energetici je pogrešno postavljen, tako da poreski obveznici umesto za održivu i čistu energiju plaćaju uništavanje osnovnog životnog resursa. Uz to, građani nemaju priliku da odlučuju o tome.

– 93% procenjenih ribljih fondova u Sredozemlju prekomerno se izlovljava, a u Jadranu je situacija vrlo slična.

Smernice za delovanje

Ako želimo da izgradimo održivu budućnost za sve nas, neophodno je da se usklade dve agende – za životnu sredinu i ljudski razvoj. U Izveštaju o životu na planeti istaknuti su načini na koje globalna zajednica može zaštititi i obnoviti prirodu već do 2020. godine, koja se smatra kritičnom, jer se očekuje da će tada zvaničnici preispitati globalni napredak postignut na ispunjavanju ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals, SDG), Pariskog sporazuma i Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (Convention on Biological Diversity, CBD).

WWF poziva svetske čelnike, kompanije i civilno društvo na razvijanje okvira za delovanje i nakon 2020. godine. Ovo je izuzetno važan trenutak za postavljanje temelja za hitan i neophodan “globalni sporazum za prirodu i ljude”.

Izveštaj o životu na planeti 2018 je dvanaesto izdanje publikacije koju WWF izdaje svake dve godine. Izveštaj uključuje najnovije rezultate merene Indeksom o živoj planeti, koji prati 16.704 populacije 4.005 vrsta kičmenjaka od 1970. do 2014. godine.

Preuzeto sa: wwf.rs

Foto: WWF

Od 1. januara 2019. zabranjen ribolov kečige u Srbiji!

Beograd, 18. decembar 2018. godine – Ministarstvo zaštite životne sredine usvojilo je predlog WWF-a, svetske organizacije za prirodu, da se zabrani ribolov kečige, što će značajno doprineti obnavljanju populacija ove veoma ugrožene vrste ribe.

WWF je u junu objavio studiju koja je pokazala da se kečiga intenzivno lovi u periodu lovostaja kada je to zabranjeno zbog mresta, kao i da se neometano prodaje na pijacama i u restoranima širom Srbije ispod zakonski propisane mere od 40 cm. Izmenom „Naredbe o merama za očuvanje i zaštitu ribljeg fonda“ WWF očekuje da će se ova štetna praksa zaustaviti.

Uvođenje zabrane rezultat je zajedničkog rada Ministarstva zaštite životne sredine i WWF-a, što pokazuje koliko je značajna saradnja državnih institucija i organizacija civilnog društva. Prema “Izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji” tokom 2017. godine izlov kečige povećan je za oko 44%. Verujemo da će zabrana lova na kečige omogućiti da se obnove populacije ove vrste koja je veoma ugrožena i na svetskom nivou. Ovo je veliki uspeh za očuvanje prirode u Srbiji“, istakla je Duška Dimović iz WWF Adria.

Prema Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) kečiga je svrstana kao ranjiva vrsta, pre svega usled prekomernog izlova, uništavanja prirodnih staništa i zagađenja. Inicijativu WWF-a podržali su Ujedinjeni ribolovci Srbije i Asocijacija alasa Srbije.

Želimo da pohvalimo uspešan primer saradnje stručne javnosti, organizacija civilnog društva i nadležnog ministarstva na zaštiti i očuvanju biološke raznovrsnosti i ribljeg fonda. Istovremeno, pozivamo sve nadležne institucije da učine dodatni napor kako bi se ova privremena zabrana, ali i sve ostale obaveze u zaštiti ribljeg fonda, sprovele u delo. Nadamo se da ovo neće biti jedna od situacija kada zakonom regulisana pravila ostanu samo mrtvo slovo na papiru“, kaže izvršni direktor Ujedinjenih ribolovaca Srbije Ljubomir Pejčić.

O WWF-u:

WWF je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na: wwf.rs

Pogledajte video:

Svetski fond za prirodu: Neophodna veća posvećenost država u borbi protiv klimatskih promena

Svetski fond za prirodu (WWF) podržao je danas usvajanje pravilnika o primeni Pariskog sporazuma na konferenciji Ujedinjenih Nacija o klimi (COP24), ali je izrazio zabrinutost zbog nedostatka ambicije pojedinih država da rešavaju gorući problem klimatskih promena.

Svetski lideri došli su u Katovice sa zadatkom da odgovore na poslednja naučna istraživanja koja pokazuju da imamo samo 12 godina da emisiju gasova sa efektom staklene bašte smanjimo za 50 odsto i tako sprečimo katastrofalno globalno zagrevanje. Značajan napredak je ostvaren, ali u Poljskoj se pokazalo da mnoge države i dalje ne razumeju ovu klimatsku krizu“, izjavio je direktor programa za klimu i energiju u WWF-u Manuel Pulgar – Vidal.

On je ocenio da je “srećom Pariski sporazum imun na geopolitičke oluje i sada je potrebna veća posvećenost država pre 2020. godine, jer budućnost svih nas je u pitanju“.

Najnoviji izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama ukazao je na potrebu da države povećaju svoje ciljeve u borbi sa klimatskim promenama već do 2020. godine, kako bi se globalno zagrevanje zadržalo ispod dva stepena Celzijusa, kako je dogovoreno Pariskim sporazumom, piše u saopštenju WWF-a.

Dodaje se da su velika očekivanja sada usmerena na Samit generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija koji će se održati 23. septembra 2019. godine.

Lideri sada imaju jasan zadatak, a to je da na ovu konferenciju u septembru dođu sa većom posvećenošću i unapređenim ciljevima koje će ispuniti do 2020. godine. Sve manje od toga značilo bi politički neuspeh“, kazao je Pulgar-Vidal.

Preuzeto sa: Beta

Polovina ukupne godišnje količine vode padne u svega 12 dana

Analizirajući količinu kiše i snega koji su pali u periodu između 1999. i 2014. godine, na osnovu podataka prikupljenih iz 185 meteoroloških stanica širom sveta, istraživači su otkrili da 12 najvlažnijih dana pokrije polovinu ukupnih godišnjih padavina.

U proseku, na bilo kom mestu na svetu, bio to grad, selo ili divljina, u jednom danu padne kiše koliko za ostalih 30 dana u mesecu, te je tako tim iz Američkog nacionalnog centra za atmosferska istraživanja i došao do ove računice.

Šesnaest godina, koliko je obuhvaćeno istraživanjem, smatra se dovoljno dugim periodom da kratkotrajne klimatske promene poput globalnog atmosfersko-okeanskog fenomena El Ninjo, koje se javljaju u nepravilnim intervalima, ne utiču na verodostojnost rezultata.

Međutim, na osnovu 36 klimatskih modela, istraživači su takođe predvideli da će do kraja 21. veka, usled povećanja efekta staklene bašte, ovaj broj biti još manji. Naime, previđa se da će zbog povećanja temperature atmosfere za polovinu ukupnih godišnjih padavina biti dovoljno svega 11 dana. Raspored padavina biće još neujednačeniji, a ovu promenu uglavnom će najviše osetiti poljoprivrednici, s obzirom na to da većini poljoprivrednih kultura više odgovara ravnomernije raspoređena količina kiše.

Svima je poznato da su padavine (oduvek bile) nestalne, nekim danima ih je mnogo dok ih nekim drugim nema uopšte, međutim, ukoliko se neujednačenost bude povećavala, to bi onda moglo da prouzrokuje brojne probleme – poput nižeg prinosa glavnih useva ili učestalijih poplava, kao i dugotrajnijih perioda suše.

Prateći ritam padavina, u svom radu objavljenom novembra ove godine u časopisu Geophysical Research Letters, a koji je preneo Science, autorka istraživanja Andželin Pendegras, zaključuje da će se u budućnosti glavna promena ogledati u tome što će „kišni dani biti još kišovitiji“.

Preuzeto sa: nationalgeographic.rs

EU planira da do 2050. godine bude klimatski neutralna

Evropska komisija založila se da Evropska unija ima ukupno nultu emisiju štetnih gasova do 2050. godine, što traže naučnici kako bi se izbeglo katastrofalno globalno zagrevanje.

Evropska unija je prva velika privreda koja želi da postigne klimatsku neutralnost u naredne tri decenije. Plan, koji je objavljen uoči globalnog klimatskog samita, daleko je ambiciozniji od ciljeva koje su postavile mnoge članice EU.

Komesar za klimu Migel Arias Kanete naveo je nedavni izveštaj naučnika u kojem se upozorava na smrtonosne posledice po mnoge vrste na Zemlji od rasta temperature.

To je zaista bio poziv za buđenje“, rekao je Arias Kanete novinarima u Briselu i dodao da “EU danas odgovara na taj poziv”.

Stručnjaci kažu da je okončanje upotrebe fosilnih goriva – proces dekarbonizacije – jedna od najvažnijih neophodnih mere za ostvarivanje ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine da se globalno zagrevanje ograniči na do 1,5 stepeni do kraja veka.

Ukupno nulta emisija bi značila da sve emitovane gasove s efektom staklene bašte treba da upiju šume ili nove tehnologije koje mogu uklanjati ugljenik iz atmosfere.

Arias Kanete je rekao da oruđa za ostvarivanje tog cilja već postoje.

Ne izmišljamo točak“, dodao je on.

Ipak, Arias Kanete je dodao da su potrebne znatne investicije da se evropska privreda preusmeri s fosilnih goriva i da to treba uraditi na društveno prihvatljiv način.

Predlog Evropske komisije, koji su pozdravile ekološke organizacije, nije obavezujući, ali se njime dodatno vrši pritisak na članice EU koje su se opirale postavljanju viših ciljeva u smanjenju emisije gasova s efektom staklene bašte.

Nemačka, najveća evropska privreda, verovatno neće ispuniti svoje ciljeve za 2020. godinu i kancelarka Angela Merkel se usprotivila podizanju ciljanog smanjenja za 2030. sa 40 odsto na 45 odsto.

Nemački ministar za razvoj Gerd Miler pokušao je da skrene pažnju na napore svoje zemlje da pomogne siromašnim državama da ostvare svoje klimatske ciljeve, navodeći da potencijalno povećanje emisija u njima može daleko prevazići smanjenja u Evropi.

Berlin je udvustručio svoje finansiranje za Fond zelene klime na 1,5 milijardi evra da bi se pojačale ekološke mere u zemljama u razvoju.

Preuzeto sa: nationalgeographic.rs

Svet će videti najsjajniju kometu, uskoro prolazi pored Zemlje

Najsjajnija kometa, nazvana “46P/Wirtanen” proći će naredne nedelje pored Zemlje i to će biti jedan od 10 najbližih susreta sa takvom vrstom nebeskog tela od 1950. godine, i među 20 najbližih od 9. veka.

Kako navodi “Ju-Es-Ej tudej” (USA Tudej), kometa će biti najbliža Suncu naredne srede, 12. decembra, a Zemlji 16. decembra i projuriće pored naše planete na udaljenosti od 11.265.408 kilometara.

Kako se navodi, kometa će najverovatnije moći da se vidi golim okom, ali najbolje bi bilo da se gleda kroz dvoglede i male teleskope, naročito izvan gradova.

S obzirom na to da će kometa nekoliko nedelja prolaziti pored Zemlje, naučnici NASA imaće priliku detaljno da je proučavaju.

Odeljenje za astronomiju Univerziteta u Mičigenu saopštilo je da “nema šanse da kometa pogodi Zemlju”.

Preuzeto sa: b92.net
Foto: Thinkstock

Zajednički protiv zagađenja u regionu

Dvodnevna Ministarska konferencija „Inovativna rešenja za smanjenje zagađenja u Jugoistočnoj i Južnoj Evropi“, na kojoj su se okupili ministri i najviši predstavnici za oblast životne sredine država iz šireg područja regiona, radi zajedničkog iznalaženja mera za smanjenje zagađenja u ovom delu Evrope, otvorena je juče u Beogradu.

Konferenciju je otvorio u ime domaćina, Vlade Republike Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, koji se zahvalio Programu za životnu sredinu Ujedinjenih nacija na podršci u organizaciji i prilici da Srbija bude centar okupljanja za ekološku akciju u regionu.

“Pitanje zaštite životne sredine prevazilazi okvire ekonomskih, tehničkih, i pitanja saradnje. Da bi postigli i očuvali zdravu životnu sredinu za generacije koje dolaze, mi moramo da pobedimo zagađenje. To je naša moralna obaveza, a istovremeno, najveći izazov našeg vremena i najveći izazov u našim životima. Visoki ekološki standardi znače zdraviji život za naše građane, ali i dobrobit za našu ekonomiju, istakao je ministar Trivan. Za rešavanje pitanja zaštite životne sredine koja ne poznaju granice, od najvećeg značaja je da zemlje regiona nastupaju zajedno i da imaju zajedničku viziju pred UNEA 4 koja će sledeće godine biti održana u Najrobiju” – naglasio je Trivan.

Zemlje regiona napravile su velike korake u oblasti politika zaštite životne sredine. Uprkos tome, još uvek se suočavaju sa ozbiljnim izazovima, posebno u vezi sa zagađenjem vazduha i voda, neregulisanim odlaganjem otpada i zagađenjem zemljišta, navodi se u nalazima izveštaja koji je za potrebe konferencije naručio Program UN za životnu sredinu.

Zaštita životne sredine i smanjenje zagađenja je nacionalni, regionalni i globalni izazov. Neophodna su veća finansijska ulaganja u životnu sredinu, ali i promena u načinu života modernog čoveka koji mora postati održiv” – rekao je na Konferenciji šef Kancelarije Programa UN za životnu sredinu u Njujorku i pomoćnik generalnog sekretara UN Satja Tripati. “Konferencija pokazuje da, iako su izazovi veliki, ukoliko sarađujemo moguće je da se oni uspešno rešavaju. Zemlje regiona imaju priliku da preskoče pojedine faze razvoja kroz koje su prošle druge industrijalizovane države“, rekao je Tripati. Izbor Srbije za organizatora Konferencije dokazuje da je Srbija napredovala, naglasio je i dodao da je zadovoljan saradnjom Ujedinjenih nacija sa zemljama u regionu.

Pozdravljajući učesnike, ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije Ivica Dačić rekao je da Republika Srbija prepoznaje značaj ove teme kako na nacionalnom, tako i na regionalnom i globalnom nivou.

Jedan od glavnih principa kojima se rukovodi Vlada Republike Srbije u kreiranju nacionalne politike u oblasti zaštite životne sredine je poštovanje prava javnosti da bude aktivno uključena u ovaj proces” – naglasio je ministar Dačić. Za zaštitu životne sredine naročito je značajna međunarodna saradnja, kako na regionalnom tako i na globalnom nivou, dodao je. “Budući da će uspeh u ostvarivanju ciljeva umnogome zavisiti od izvora finansiranja, smatram da je potrebno obezbediti jednak pristup i globalnim i regionalnim izvorima finansiranja“, istakao je Dačić.

Prvog dana Konferencije ministri i visoki predstavnici iz oblasti zaštite životne sredine dvanaest zemalja Jugoistočne i Južne Evrope predstavili su planove akcija u borbi protiv zagađenja, zahvaljujući kojoj će biti razvijena i usvojena “Zajednička regionalna vizija za inovativna rešenja za zagađenje“. Oni su se složili da je neophodno da zajednički rade na novim merama za smanjenje zagađenja i unapređenje zdravlja stanovništva, stanja životne sredine i privrede. Drugog dana Konferencije glavnu reč imaće predstavnici privrede, lokalne samouprave, naučnog i civilnog sektora.

Konferencija koju je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine, kopna i mora Italije predstavlja važnu pripremu za Skupštinu UN koja će biti održana u martu 2019. godine u Najrobiju, a koja će okupiti međunarodnu zajednicu oko identifikacije inovativnih rešenja za izazove u životnoj sredini i održivoj potrošnji i proizvodnji.

Na marginama Konferencije održani su značajni bilateralni susreti ministra Trivana sa predstavnicima Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Bosne i Hercegovine, Grčke. Tom prilikom dogovoreni su budući koraci u saradnji u oblasti zaštite životne sredine, što je ujedno potvrdilo napredak u jačanju saradnje ka boljoj i zdravijoj životnoj sredini za sve građane u regionu.

Preuzeto sa: ekolist.org

Zatvaranje nuklearnih elektrana moglo bi da nam se obije o glavu i poveća štetne emisije

Električnu energiju dobijamo iz naftnih derivata, vetra, vode, biomase, Sunca i nuklearnom fisijom. Svaki od načina dobijanja struje ima svoje prednosti i mane iz perspektive operativnih troškova, uticaja na životnu sredinu, mogućnosti za neprekidno energetsko snabdevanje, bezbednosti, roka trajanja, cene električne energije i sličnog.

Istraživanje je pokazalo da je najkobniji po našu atmosferu ugalj. U stopu ga prate i druga fosilna goriva: nafta i prirodni gas. Iako se obnovljivi izvori (OIE) i fisija načelno smatraju čistim energetskim resursima, oni kroz procese transporta delova, izgradnje i rastavljanja elektrana i nastanak otpada po okončanju njihovog radnog veka, u određenoj meri prljaju vazduh, ali i prirodu. Ukupna proizvodnja gasova sa efektom staklene bašte od strane elektrana na OIE i nuklearnih postrojenja ipak je više od petnaest puta niža u odnosu na fabrike struje koje izrabljuju prljave resurse.

Jedna trećina nuklearnih elektrana u Sjedinjenim Američkim Državama je neunosna ili u planu za prerano zatvaranje. Ukoliko njihovo mesto u snabdevanju Amerikanaca električnom energijom preuzmu ugalj i prirodni gas, ispuštanja štetnih materija bi u ovoj zemlji mogle da porastu za 6 odsto. Izveštaj je izradila Unija zabrinutih naučnika.

Ponestaje nam vremena za smanjenje emisija kojim bismo izbegli najgore uticaje klimatske krize“, rekao je Stiv Klemer, direktor istraživanja energije pri Uniji. „Gubitak nisko-ugljeničnog izvora struje poput nuklearne energije otežaće dekarbonizaciju. Iako ova tehnologija nije savršena i nosi rizike, trebalo bi da pravimo kompromise.“

Grupe za zaštitu životne sredine poput Greenpeace vode kampanje protiv nuklearne energije skrećući pažnju na katastrofe koje su se odigrale u Černobilju 1986. i u Fukušimi 2011. godine.

Pored neprekidne pretnje od oslobađanja radioaktivnosti i štetnosti hemijskog zagađenja i opasnog otpada, dodatni demotivišući faktor za korišćenje nuklearnih reaktora za proizvodnju struje je skupoća nuklearne energije.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, u periodu od 2000. do 2013, preduzetnici su 57 odsto ukupnih sredstava usmerenih ka izgradnji novih postrojenja uložili u zelene kilovate, a tek 3 odsto u nuklearne. Za razliku od troškova nuklearne struje, troškovi obnovljive padaju.

Preuzeto sa: Energetski portal

Novo istraživanje- kako se rangiraju zemlje po klimatskoj politici

Kina, Rusija i Kanada trenutno vode takvu klimatsku politiku koja bi mogla da dovede do povećanja globalne temperature za čak 5 stepeni do kraja ovog veka.

Ovo su rezultati novog istraživanja koje je rangiralo klimatske ciljeve različitih zemalja. Studija je objavljena u petak u stručnom magazinu Nature Communications, i pokazuje odnos između nacionalnih ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i uticaja koje će oni imati na globalno povećanje temperature. Cilj ovog istraživanja jeste da informiše učesnike Pariskog sporazuma i da im pomogne da ostvare ono na šta su se obavezali pre tri godine.

Amerika i Australija su za nijansu bolje jer bi uticale na porast temperature od 4 stepena. Zemlje Evropske unije, koja nosi titulu pionira u borbi protiv klimatskuh promena, trenutno bi dovele do povećanja duplo većeg od propisanog ciljevima Pariskog sporazuma, tj. za oko 3 stepena.

Od velikih ekonomija najbolje se rangirala Indija koja premašuje propisani cilj za samo pola stepena. Nerazvijene zemlje generalno manje doprinose globalnom zagrevanju i bolje su rangirane, a razlog leži u tome što imaju manje fabrika, elektrana i saobraćaja pa samim tim imaju i manje emisije štetnih gasova.

Sa druge strane svetske energetske sile poput Kine malo toga rade da ograniče svoje štetno delovanje. Ovo podrazumeva Saudijsku Arabiju koja izvozi naftu, Rusiju koja izvozi gas i Kanadu koja takođe eksploatiše naftu. Lobiji fosilnih goriva su veoma jaki u ovim zemljama a nemogućnost vlade da se izbori sa njima preti da dovede do povećanja globalnih temperatura od 5 stepeni.

„Interesantno je videti koliko neke zemlje zaostaju u ispunjenju svojih ciljeva iako su smatrane za lidere u borbi protiv klimatskih promena,“ izjavio je autor studije Jan Robiu du Pont sa Univerziteta u Melburnu.

Ovo istraživanje će vrlo verovatno izazvati burne reakcije. Prema Pariskom sporazumu ne postoji jasno definisana odgovornost zemalja jer svaka nacija sama određuje svoje ciljeve u odnosu na niz različitih faktora. Ti faktori podrazumevaju političku moć, nivo industrijalizacije, ekonomsku moć, veličinu populacije, istorijsku odgovornost za emisije itd. Svaka vlada odabrala je interpretaciju jednakosti koja odgovara njihovim interesima, tvrde autori studije.

Oni su u istraživanju pokušali bolje da definišu jednakost u odgovornosti zemalja tako što su razmatrali drugačije interpretacije i nadaju se da će njihov rad doprineti pregovorima koje UN organizuje sledećeg meseca u Poljskoj. Iako ova studija naglašava razlike između političke volje zemalja, autori tvrde da ona služi da inspiriše a ne da traži krivca.

„Ovo istraživanje nudi instrumente zemljama pomoću kojih mogu da provere na koji način ih druge zemlje percipiraju i da li spadaju u kategoriju klimatskih lidera ili pak onih koji napredak usporavaju,“ rekao je Džoeri Rogelj sa Imperijalnog koledža u Londonu.

Preuzeto sa: energetskiportal.rs

Kinezi napravili veštačko Sunce (VIDEO)

Kineski naučnici, u potrazi za čistim izvorom energije, konstruisali su “veštačko Sunce” na nuklearni pogon, koje je u stanju da dostigne temperaturu od 100 miliona stepeni Celzijusa.

Poređenja radi, u središtu te zvezde temperatura iznosi “samo” 15 miliona stepeni.

Iz Instituta za fiziku plazme, pri Akademiji nauka Kine, saopšteno je da naučnici testiraju ovu napravu u obliku prstena kako bi reprodukovali proces u središtu zvezda, iz koga nastaje ogromna količina energije.

Naprava koristi nuklearnu fuziju kako bi zagrejala prostor u velikom okruglom kućištu, a samo da bi se uključila Institut mora da izdvoji 15.000 dolara.

Cilj ambicioznog projekta je bolje razumevanje nuklearne fuzije da bi se jednog dana koristila kao alternativa fuziji u nuklearnim centralama, iza koje ostaje radioaktivni otpad.

U Kini je, inače, nedavno najavljena izgradnja “veštačkog Meseca”, koji bi kao satelit trebalo da bude lansiran u orbitu i posluži kao zamena uličnoj rasveti, prenosi Sputnjik.

Pogledajte video:

Preuzeto sa: b92.net

Pogledajte prve reakcije Toplice Mitrovića nakon osuđujuće presude (VIDEO)

Posle nešto više od godinu dana sudskog procesa i tri i po godine borbe Zaječaraca za svoje arteske česme, napokon je danas Osnovni sud u Zaječaru presudio da je vlasnik Hotela “Srbija TIS” Toplica Mitrović kriv za presušivanje više arterskih česama u gradu. On je prvostepeno osudjen na kaznu zatvora od 6 meseci, uslovno na dve godine, zbog krivičnog dela oštećenje životne sredine, dok je Snežana Mitrović, direktorka Hotela oslobođena optužbe.

Naša ekipa je zabeležila prve reakcije Toplice Mitrovića nakon izricanja presude, kao i reakcije članova Udruženja “Za česme”.

Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u tekstu su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.

Ministarstvo zaštite životne sredine

 

 

Preuzeto sa: Za media

Prva presuda u istoriji srpskog pravosuđa izrečena za krivično delo oštećenje životne sredine!

Osuđen Toplica Mitrović vlasnik Hotela Srbija TIS

Toplica Mitrović, vlasnik Hotela “Srbija TIS” prvostepeno je danas osuđen na kaznu zatvora od 6 meseci uslovno na dve godine zbog krivičnog dela – Oštećenje životne sredine. Njega je sudija Osnovnog suda u Zaječaru Saša Živković, osudio na ovu kaznu kao investitora bušotine na parkingu hotela koja je dovela do presušivanja više arteskih česama u gradu. Direktorku Hotela Snežanu Mitrović sud je oslobodio. 

Posle izricanja presude, Mitrovići nisu želeli da komentarišu presudu a njihov advokat je u neformalnom razgovoru sa našim novinarom, najavio žalbu. Kuriozitet je da je ovo prva presuda u istoriji srpskog pravosuđa koja je izrečena za krivično delo oštećenje životne sredine.

U Udruženju “Za česme” koje je i podnelo krivičnu prijavu protiv bračnog para Mitrović, zadovoljni su današnjom presudom.

Obe strane u ovom procesu imaju pravo žalbe Višem sudu u Zaječaru u roku od 8 dana.

 

Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u tekstu su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.

 

Ministarstvo zaštite životne sredine

 

 

Preuzeto sa: zamedia.rs

Trivan – Garantujem da se nekoliko ratova u svetu vodi zbog pijaće vode

Odlomak iz intervjua Gorana Trivana, ministra za zaštitu životne sredine, za emisiju “Licem u lice sa Ivasom” Telegraf TV-a, o pijaćim vodama.

Kada govorimo o pijaćim vodama, da li će Srbija ostati žedna i pored svih i banja i izvora?

“Srbija, generalno, ne troši vodu na racionalni način. Mislim da Srbija nema dovoljno pijaće vode, perspektivno gledajući. Klimatske promene donose snižavanje nivoa podzemnih voda. Istovremeno, to znači smanjivanje kapaciteta podzemnih voda i rezervi koje imamo.

Ako je to tako, a čak i da nije, pamet bi trebalo da kaže da bi trebalo racionalno koristiti pijaću vodu sve da je i imamo za bacanje, a nemamo. To je jedan deo priče, a drugi deo su površinske vode. One moraju da budu čiste, da biste i tu imali deo rezervi, koja se može kvalitetno prerađivati u kvalitetnu pijaću vodu.

Ne mislim da imamo dovoljno pijaćih voda i to je razlog više, što stalno strepim nad tim, kako koristimo te pijaće vode. Nikako nisam za to i ne slažem se sa tim, što su mnogi izvori pijaće vode dati kao koncesija ili na neki drugi način različitim subjektima. Voleo bih da sve te kapacitete čuvamo ili bar da troše preduzeća koja su naša, a ne na ovaj način, dajući onima koji to tržišno koriste. Mislim da to nije bezbedno i da Srbija mora da taj najvažniji resurs, planetarno govoreći, sačuva za sebe.

U ovom trenutku imate nekoliko ratova za koje se ne misli da se vode zbog pijaće vode. Garantujem da se nekoliko ratova u svetu vodi zbog problema, koje su izazvali nedostaci pijaće vode.

Budućnost je već stigla. Ono što se uglavnom ne dopada auditorijumu kada kažem, to je da je budućnost stigla i da već živimo u svim onim naučno-fantastičnim filmovima koji su projektovali da nema pijaće vode i da smo kao planeta preterano zagađeni. Mi smo već tu, samo što kao da nismo svesni toga.”

Intervju u celosti možete pogledati na: Trivan u studiju Telegraf TV-a

Foto: Nikola Tomić

Preuzeto sa: telegraf.rs