U ponovljenom prvostepenom postupku Osnovni sud u Zaječaru ponovo proglasio krivim Toplicu Mitrovića zbog krivičnog dela oštećenje životne sredine (VIDEO)

U ponovljenom prvostepenom postupku pred Osnovnim sudom u Zaječaru, danas je Toplica Mitrović, vlasnik Hotela „Srbija Tis“, ponovo proglašen krivim, zbog krivičnog dela oštećenje životne sredine, a njegova supruga Snežana Mitrović, direktorka hotela, oslobođena je krivice.

Ovaj sudski postupak je pokrenulo Osnovno javno tužilaštvo, protiv bračnog para Mitrović, kao investitora bušotine na parkingu hotela koja je dovela do presušivanja više arteskih česama u gradu.

Sudija Osnovnog suda Saša Živković, rekao je danas prilikom izricanja presude, da ostaje i pri prvobitnoj kazni za Toplicu Mitrovića od šest meseci, uslovno na dve godine, i da obe strane u postupku imaju pravo žalbe u zakonskom roku od 8 dana.

Nakon suđenja okrivljena strana nije želela da komentariše današnju presudu, dok je Aleksandar Marjanović iz Udruženja „Za česme“ koje je Tužilaštvu dostavilo dokaze za pokretanje krivičnog postupka, rekao da je osuđujuća presuda znak da su optužbe bile osnovane i da prema najavi tužioca Slaviše Dimitrijevića ovaj slučaj neće zastariti još dve godine.

Pogledajte video:

Preuzeto sa: Za media

Aplauzi za dokumentarni film KAP na seminaru o zaštiti životne sredine

Film KAP produkcijske kuće “Za media” prikazan je na seminaru “Pod lupom – inspekcija, civilno društvo i mediji u zaštiti životne sredine”, koji je upravo završen u Zrenjaninu. 

Višestruko nagrađivani dokumentarni film, autora Dušana Vojvodića, o borbi Zaječaraca protiv presušivanja i zagađenja arteskih česama u gradu, dobio je aplauze i iskrene čestitke 70-ak učesnika ovog skupa na kome je najviše bilo inspektora zaštite životne sredine iz cele Srbije i predstavnika NVO.

Film KAP je ukratko najavila novinarka naše medijske kuće Darinka Mihajlović koja je nakon projekcije prisutne obavestila o prvom sudskom procesu u Srbiji koji se ovim povodom vodi protiv vlasnika hotela “Srbija-Tis” za krivično delo oštećenje životne sredine. Većina učesnika je čestitala “Za mediji” i građanima Zaječara na istrajnosti u borbi za očuvanje javnih česama koje su tradicija i kultura ovog grada. Upravo je jedan od učesnika i predložio da Udruženje “Za česme” pokuša da inicira nominaciju arteskih česama u Zaječaru kao kulturno dobro grada pod zaštitom UNESKO-a.

Cilj ovog stručnog skupa u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine, Sektora za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini, bio je da se iz bolje saradnje i komunikacije između inspektora, civilnog sektora i medija, unapredi rad na očuvanju zdravije životne okoline. Svoje prezentacije na trodnevnom sastanku, osim inspektora, imali su između ostalih i Mladi istraživači Srbije, “Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije”, Društvo mladih istraživača “Bor”, Specijalni rezervat “Zasavica” i nekoliko ekoloških pokreta u Srbiji.

Preuzeto sa: Za media

Ministar Trivan svečano potpisao i uručio ugovore o sufinansiranju projekata nevladinih organizacija

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan danas je svečano potpisao i uručio ugovore predstavnicima nevladinih organizacija kojima Ministarstvo dodeljuje sredstva za sufinansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2019. godini. Konkursom su opredeljena sredstva iz budžeta za 2019. godinu za sufinansiranje 85 projekata u ukupnom iznosu od pedeset miliona dinara.

Potpisani ugovori predstavljaju deo kontinuirane podrške Ministarstva zaštite životne sredine za realizaciju projekata organizacija civilnog društva koji su usmereni na rešavanje različitih pitanja iz oblasti zaštite životne sredine. Ministar Trivan je ukazao da je nevladinim organizacijama potrebna ne samo deklarativna podrška, već i konkretna pomoć u realizaciji njihovih programa i akcija, koji doprinose poboljšanju stanja životne sredine. Na osnovu javnog konkursa Ministarstva, kako je rekao Trivan, pristiglo je 288 projekata, od kojih je 238 ispunilo neophodne uslove, a na osnovu liste vrednovanja i rangiranja za sufinansiranje izabrano 85 projekata koji su se izdvojili kvalitetom programa. Konkursom su obuhvaćene teme iz oblasti zaštite prirode, klimatskih promena, cirkularne ekonomije i ekološkog preduzetništva, građanskog aktivizma, prirode u urbanim sredinama i događajima i ekologiji, shodno spektru aktivnosti ekoloških nevladinih organizacija.

Za sve projekte kojima je aplicirano na ovogodišnjem konkursu bilo bi potrebno obezbediti oko 230 miliona dinara, što je znatno više od obezbeđenih 50 miliona, rekao je Trivan i dodao da će Ministarstvo nastaviti da povećava sredstva namenjena programima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine. „Daleko od toga da smo zadovoljni količinom para koliko je izdvojeno za civilno društvo, ali to je preko dva puta više nego što je Ministarstvo ranije izdvajalo. Postoje bar duplo veće realne potrebe civilnog sektora, i mi ćemo svakako ići ka tome da povećamo količinu sredstava, jer je potpuno jasno da ni jedna država na svetu ne može bez civilnog društva, naročito u oblasti zaštite životne sredine“, naglasio je Trivan.

Ministar je ocenio da je do sada ostvarena uspešna saradnja sa civilnim sektorom, ali da će se nastaviti na razvijanju međusobne dobre komunikacije, i rada na ostvarivanju zajedničkih ciljeva. „Mi smo ozbiljna ekološka vojska, svako na svoj način“ poručio je Trivan.

Glavni operativni zadatak Ministarstva je obezbeđenje uslova za realizaciju projekata koji su od najvećeg značaja za životnu sredinu. Paradigma početka ovog procesa, posle kojeg više ništa neće biti isto u Srbiji u ovoj oblasti, je izgradnja druge faze – linije mulja u okviru Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu, koje će biti završeno naredne godine, naglasio je Trivan. U prethodnom periodu stvoreni su uslovi, i slede zamašne aktivnosti na otvaranju Poglavlja 27, uspostavljanju sistema prerade otpadnih voda i upravljanja otpadom, u agilnijoj zaštiti prirode, daljem jačanju saradnje i povezivanju u međunarodnim okvirima, a za koje je potrebno veće uključivanje nevladinih organizacija. Ministar Goran Trivan pozvao je predstavnike civilnog sektora da nastave sa razvijanjem dobrih programa na zaštiti životne sredine Srbije.

Preuzeto sa: https://www.ekologija.gov.rs

U jadranskom moru sedam od 10 riba ima tragove mikroplastike

U Evropi se godišnje baci oko 25 miliona tona plastike i dobar deo toga otpada završi u moru. Alarmantan je podatak da čak 7 od 10 riba u Jadranu u sebi ima tragove mikroplastike.

„Uvek sveže”, moto je prodavaca ribe u zadarskoj ribarnici, ali i naziv eko kampanje splitskog udruženja „Sunce” koje je kroz jednodnevnu izložbu prikazalo kako se u more baca „more” plastike, prenosi RTL.

Kako je reč o veštačkom materijalu koji se nikada do kraja ne razgrađuje, mikročestice plastike zagadile su sada već 70 odsto ribljeg fonda.

„Stiropor, plastični čepovi od hrane i pića, medicinski čepovi, kozmetika, plastične čaše, jednokratni plastični pribor, štapići za uši, i velika količina neidentifikovanog plastičnog otpada, u 80 odsto slučajeva u more dolazi sa kopna, a tek 20 odsto je nastalo na samom moru”, rekla je Tihana Arapović, saradnica udruženja „Sunce”.

Na poslednjoj skupštini UN-a o okologiji poslato je alarmantno upozorenje – svetska mora i okeani su u „plastičnoj krizi”.

Preuzeto sa: politika.rs

Infuzija za klimatske promene: Tužna sudbina slanog jezera koje nestaje

Za skoro pola veka nestalo je 90 procenata površine jednog od najvećih slanih jezera – Urmija nestaje alarmantnom brzinom. Nestanak ovog prirodnog fenomena utiče i na životinje koje žive u neposrednoj blizini.

Najveće slano jezero na Bliskom Istoku, Urmija u Iranu, za samo 20 godina smanjilo se 10 procenata, zbog sve viših temperatura. Ovakvom ishodu doprinela je i izgradnja brana i bušotina koje sprečavaju dotok vode iz okolnih reka i pritoka.

Rezultat isušivanja jezera je i sve intenzivniji salinitet koji ne mogu da prežive brojne životinjske vrste kojima je ovo prirodno stanište. Flamingosi, pelikani, patke i čaplje ne dolaze na jezero jer u njemu više nema ribe. Endemske vrste rakova, takođe, ne mogu da podnesu novonastalu količinu soli. Visok salinitet pogoduje crvenim algama koje otpuštaju crvenu boju kako bi upile više svetlosti, pa je zbog ovoga jezero sve crvenije.

Usled isušivanja na tlu ostaje so koju vetar raznosi na okolno, obradivo zemljište i tako smanjuje njegovu plodnost i uništava useve.

Postepeno gašenje ovog prirodnog fenomena, koji čine i 120 ostrva, izazvalo je reakciju UNESCO-a i WHO-a. Ove organizacije sada investiraju u tehnologiju za navodnjavanje farmi i bore se protiv ilegalnih bušenja. Sezonske kiše prirodno deluju da jezero ne presuši, ali to više nij dovoljno.

Preuzeto sa:nationalgeographic. rs

U CENTRU Radionice “Osvajanje obnovljivih izvora energije”

Francuski Institut i Centar za promociju nauke pripremili su serijal od tri radionice na temu klimatskih promena.

U okviru Karavana za klimu” Francuski Institut i Centar za promociju nauke pripremili su serijal od tri radionice u okviru kojih će učesnici praviti i sastavljati naučno – popularne eksponate koji ilustruju klimatske promene. Prijave su otvorene za učesnike starije od 10 godina, a održavaju se u tri termina – 20. i 22. mart i 3. april u prostorijama Mejkers spejsa Naučnog kluba Beograd, u ulici Kralja Petra broj 46. Radionice su zakazane od17 do 19 časova. Prijave su obavezne, zbog ograničenog broja mesta.

Link za prijavu nalazi se ovde.

Projekat “Karavan za klimu sezona 2 – Osvajanje obnovljivih izvora energije!” predstavlja nastavak projekta “Karavan za klimu – Svi aktivni u borbi protiv klimatskih promena!” koji je sproveden 2018. godine. Kao putujući projekat koji obuhvata celu teritoriju Srbije, karavan za klimu 2018. godine  imao je za cilj da probudi svest o problemu klimatskih promena kod građana, da ubedi privredne subjekte i javne institucije da je zeleni rast dobra prilika za razvoj, kao i da promoviše jednostavna i operativna rešenja u cilju smanjenja našeg negativnog uticaja na životnu sredinu.

Projektom “Karavan za klimu #sezona2 – Osvajanje obnovljivih izvora energije!” nastavlja se rad započet tokom prvog projekta na objedinjavanju znanja i iskustva i razumevanju od strane mladih na lokalnom nivou problema u vezi sa klimatskim poremećajima u Srbiji. Ovaj projekat će moći da iskoristi plodove rada iz 2018. godine i dobar imidž koji je karavan za klimu #sezona 1 stekao kod Opština, privrednih društava, međunarodnih organizacija i partnerskih nevladinih organizacija.

Preuzeto sa: elementarium.cpn.rs

Neverovatan uspeh: Kinezi će do kraja godine da naprave veštačko Sunce

AUTOR: Srna

Kineski naučnici najavljuju da će do kraja ove godine završiti izgradnju veštačkog Sunca.

Eksperimentalni fuzijski reaktor, odnosno veštačko Sunce koje imitira proces nuklearne fuzije, napravio je prekretnicu u eksperimentima te vrste kada je dostigao temperaturu od 100 miliona stepeni Celzijusovih.

Sada kineski naučnici najavljuju da će dovršiti izgradnju reaktora “HL-2M tokamak”, kako se taj projekat službeno naziva, do kraja godine, ističe časopis “Sajens alert”.,

Plazma veštačkog Sunca uglavnom se sastoji od elektrona i jona, a ono će poslužiti kao uvod za buduće fuzijske reaktore i time Kinu približiti ostvarenju sna o čistoj energiji.

Ovo je nastavak neverovatnih naučnih uspeha Kine, koja je nedavno poslala sondu “Čangis 4” na tamnu stranu Meseca.

Kinezi su prvi napravili i “GMO bebe”, te sada najavili lansiranje veštačkog Sunca.

Najavljen je i veštački Mesec, odnosno rasvetni satelit, koji će služiti gradu Čengdu umesto ulične rasvete.

Preuzeto sa:nationalgeographic.rs

Šta nam donosi depozitni sistem za ambalažni otpad?

Svrha plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu jeste da se proizvodi isporuče sigurno što većem broju ljudi, što je moguće dalje i u što većim količinama, ali uz minimalne troškove i proizvodni otpad.

Savremena ambalaža odgovorila je na postavljene zahteve tržišta, i u stalnoj je potrazi rešenja, na koji način uspešno reciklirati.

Jedan od načina jeste uvođenje depozitnog sistema, odnosno plaćene kaucije za ambalažni otpad, koji se pokazao kao vrlo uspešan i efikasan u zemljama u kojima se sprovodi. Zato je i u Srbiji pokrenuta inicijativa za njegovo uvođenje.

„Očekujemo da tokom ove godine bude završena studija, a sledeći korak je uključivanje svih relevantnih faktora, kao što su predstavnici privrede. Zajedno moramo da donesemo odluku koja će, pre svega, ići u korist nacionalnih interesa Srbije, koji se ogledaju kroz bolju i čistiju životnu sredinu, ali istovremeno i više radnih mesta i više sirovine za reciklažnu industriju”, kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Dok u Srbiji godišnje na deponijama završi oko 50 hiljada tona pet ambalaže, u srpskim fabrikama za reciklažu završi samo jedan odsto ukupnog otpada koji sakupe komunalna preduzeća.

Zato su primorane da uvoze otpad iz zemalja u okruženju, zbog čega godišnje gubimo više od 50 miliona evra.

„Depozitnim sistemom mi bismo pokrenuli jedan veliki ciklus, dobili bismo sirovinu koju bi koristila naša reciklažna industrija. Iskustva su pokazala da u gradovima, odnosno lokalnim samoupravama gde smo počeli sa primarnom separacijom, tj. razdvajanjem otpada na mestu nastanka, da su građani više nego voljni da učestvuju u tome”, ističe naš sagovornik.

„To znači da možemo da budemo disciplinovani i odgovorni, ali u depozitnom sistemu mi bismo takođe mogli da imamo i materijalne benefite”, kaže Radović.

Depozitni sistem u EvropiDržave u Evropi koje imaju depozitni sistem, u proseku sakupe i recikliraju 90 odsto staklenih i plastičnih flaša i limenki. Švedska je ovaj sistem uvela prva, 1984. godine, a grupi od deset zemalja poslednja se priključila Litvanija, koja je vrlo brzo udvostručila procenat prikupljanja otpada.

Autor: Nataša Todorović

Preuzeto sa: rts.rs

Globalno zagrevanje će do 2100. godine promeniti boju okeana

Zbog klimatskih promena okeani će uskoro promeniti boju, a nedostatak fitoplanktona mogao bi imati negativan uticaj na lov ribe.

I dok se američki predsednik Donald Tramp na Tviteru smeje globalnom zagrevanju, naučnici su na iglama. Nove studije upozoravaju da će zbog klimatskih promena okeani uskoro početi da menjaju boju.

Okeani se zagrevaju i postaju „kiseliji”, što je rezultat klimatskih promena, a nova studija pokazuje da će uskoro i promeniti boju. Istraživanje je dokazalo da će plavi delovi okeana za nekoliko decenija biti dosta svetliji, a do 2100. godine promena boje će zahvatiti više od polovine površine svetskoh okeana, piše Novi list.

Ali, ne menja se samo boja morske površine, stižu promene i u populaciji morskih fitoplanktona. Ovi mali organizmi su puni zelenog pigmenta hlorofila, a smanjenje njihove populacije će takođe uticati na boju okeana, prenosi NBC.

„Ovi mikroskopski organizmi žive u vodama i baza su morskog lanca ishrane”, izjavila je Stefani Dutkievič, stručnjak za morsku ekologiju. „S obzirom da se nalaze u moru menjaju njegovu boju. Što ih je manje, to će morska površina postajati sve svetlija”.

Područja koja su najviše ugrožena su Atlanski i Južni okean. Promena u svetu fitoplanktona, koji su hrana malih morskih bića, mogla bi dovesti do kolapsa ribara. Smanjenjem broja fitoplanktona smanjuje se broj riba čime automatski propadaju ribolovna područja.

Mali odranizmi su od velike važnosti ne samo za morski već i za kopneni svet. Absorbuju ugljen dioksid poput drveća i pomažu u održavanju nivoa staklene bašte te sprečavaju da ista naraste.

Preuzeto sa: nationalgeographic.rs

Alarmantni podaci: Ubijamo prirodu i krajnje je vreme da nešto uradimo tim povodom

Piše: BBC News na srpskom

Političari ne shvataju ozbiljnost ekološke krize sa kojom se Zemlja suočava.

Prema istraživanju Instituta za javne politike ljudski uticaj je dostigao kritičnu tačku i preti da ugrozi društvo i svetsku privredu.

Naučnici upozoravaju da ovo može da bude opasna kombinacija faktora, što uključuje klimatske promene, gubitak već ugroženih vrsta, erozija zemljišta, nestanak šuma i zagađenje okeana.

„Ova destabilizacija se dešava brzinom koja je bez presedana. U izveštaju stoji da je proces zagađenja dostigao kritičan nivo“.

Šta je potrebno?

Stručnjaci upozoravaju da polako ostajemo bez prilike da se izvučemo iz potencijalne katastrofe.

U izveštaju pišu i tri ključne stavke koje bi mogle da promene tempo propadanja životne sredine, a to su: politički pristup, razmere i tempo propadanja, kao i odluke koje možemo da donesemo.

Broj poplava širom sveta se povećao za 15 puta od 1950. godine, temperaturne razlike za čak 20, dok požara ima sedam puta više.

Šta se dešava?

Zemljište se u erozijama razara deset do 40 puta brže nego što se prirodnim procesom vraća.

Od sredine 20. veka, 30 posto obradivog zemljišta postaje neplodno zbog erozija. U ovom izveštaju stoji i to da je Velika Britanija jedna od zemalja sa najvećim problemima u životnoj sredini. Godišnje erodira oko 2,2 miliona tona zemlje u Velikoj Britaniji, a preko 17 posto obradive zemlje pokazuje znake erozije.

Skoro 85% plodnog treseta u Istočnoj Engleskoj je izgubljeno od 1850. godine, dok je ostatak u opasnosti od gubitka tokom narednih 30-60 godina.

Mnogi naučnici veruju da smo ušli u novu eru velikih klimatskih promena.

„Ovo vreme definišemo kao doba „raspadanja životne sredine“ kako bi se razumela težina i tempo kojim nam priroda propada i to zahvaljujući ljudskoj aktivnosti“.

Da li će društvo uraditi nešto povodom ovoga?

Sajmon Luis, profesor na londoskom naučnom univerzitetu kaže za BBC da su navodi Instituta tačni.

„Sve se prebrzo dešava. Imaćemo problema sa hranom u budućnosti koji mogu da dovedu do nereda, kao i do migracija, jer će mnogi biti gladni.

„Političari moraju da donesu pametne odluke kako bi izbegli katastrofu u budućnosti“.

Harijet Bulkili, profesorka geografije na univerzitetu Duram rekla je da su izveštaji Instituta za javne politike dobra interpretacija dokaza kojima trenutno raspolažemo.

„Ono što je najbitnije jeste da se vlasti uključe u ovu akciju.

Znamo šta bi trebalo da radimo. Imamo sve moguće dokaze i moje pitanje je koliko nam je još dokaza potrebno da bismo počeli da delamo“.

Preuzeto sa: Danas.rs

Obnovljivi izvori energije uspešno potiskuju ugalj

Nove elektrane na vetar, solarnu energiju i biomasu potisnule su u Evropskoj uniji učešće uglja u ukupnoj proizvodnji električne energije, i to pre svega u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. To pokazuje najnovija analiza statističkih podataka o proizvodnji električne energije u Evropi u 2018. godini, koju su sprovela dva vodeća tink-tenka za energetsku politiku.Obnovljiva energija je prema tim podacima u 2018. godini dobila na značaju i dostigla 32,3% u ukupnoj proizvodnji struje u EU. To je za dva procentna poena više nego godinu dana ranije, pokazuje izveštaj.

Proizvodnja električne energije od uglja širom EU opala je za dodatnih 6%o i sada je 30% niža od one iz 2012. godine. To dokazuje da se nastavlja ubrzano potiskivanje uglja u produkciji struje u većini evropskih zemalja, ocenjuju autori izveštaja.

Pored veće upotrebe obnovljive energije u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, na takav trend je pre svega uticalo i ponovno oživljavanje hidroenergije u Italiji i Španiji, piše u izveštaju energetskih tink-tenkova Agora energetski preokret (Agora Energiewende) i Sendbeg (Sandbag).

U 2018. godini je ukupna emisija CO2 u energetskom sektoru opala za 5%, što se takođe može pripisati postepenom napuštanju uglja. Odricanje od uglja bilo je posebno izraženo u Velikoj Britaniji, gde je udeo kamenog uglja u proizvodnji struje opao sa 40% u 2012. godini, na 5% u 2018. U Nemačkoj je udeo struje proizvedene od uglja u istom periodu smanjen sa 19% na 13%.

Obnovljiva energija ekonomski parira uglju i gasu

Povrh svega i ekonomski faktori počinju da govore u prilog obnovljivih izvora energije. „U 2018. godini su puni izdaci za nove vetroelektrane i solarne elektrane bili rame uz rame sa kratkoročnim operativnim troškovima elektrana na ugalj i gas“, piše u izveštaju.

Cena energije dobijene iz vetra ili solarne enrgije u Nemačkoj trenutno iznosi između 45 i 60 evra po megavatčasu. To znači da je „u mnogim zemljama cena struje iz obnovljivih izvora sada uporediva sa velikoprodajnom cenom, ili čak i niža od nje“, kaže Matijas Buk, šef odeljenja Evropska energetska politika u tink-tenku Agora energetski preokret. Nasuprot tome, cena uglja je u toku 2018. porasla za oko 15%, a cena gasa za čak 30%.

U izveštaju se konstatuje da je u zemljama sa najviše novih obnovljive energije zabeležen i najveći pad upotrebe uglja. A čini se i da te zemlje ne računaju na gas kao na kratkoročnu alternativu za ugalj. „U samo šest godina, između 2012. i 2018. godine, godišnja emisija CO2 iz evropskih elektrana na ugalj opala je za 250 miliona tona, a da pritom nije porasla emisija iz proizvodnje struje od gasa“, precizirao je Dejv Džouns, jedan od autora studije i analitičar u agenciji Sendbeg.

U izveštaju se konstatuje da je „umirujuće to što Evropa napušta ugalj, a ne gradi infrastrukturu da to premosti gasom“. Upotreba uglja mogla bi ove godine da se smanjuje još brže, ukoliko u skladu sa tržišnim prognozama bude padala cena gasa, smatra Džouns.

Opada upotreba kamenog uglja, lignit opstaje

Oba tink-tenka prognoziraju da će se smanjivanje upotrebe uglja nastaviti, s obzirom da se tri četvrtine proizvodnje kamenog uglja u EU obavlja u zemljama koje imaju agende za završetak eksploatacije uglja. Preostala četvrtina gotovo u potpunosi otpada na Poljsku, koja i dalje nije izradila nikakav plan za napuštanje uglja. Proizvodnja kamenog uglja u Poljskoj nije padala od 2012. godine, piše u izveštaju.

Slika nije ružičasta ni što se tiče ligita. Polovina evropske proizvodnje energije od lignita u 2018. godini odnosila se na zemlje koje još nemaju svoje izlazne strategije za ugalj – Poljsku, Češku, Bugarsku, Rumuniju, Grčku i Sloveniju. Proizvodnja struje iz lignita u tih šest zemalja nije se gotovo uopšte promenila od početka decenije, navodi se u izveštaju.

„To je priča o dva uglja. Veliki deo smanjenja odnosi se na kameni uglja, a ne na prljavi smeđi ugalj. Odricanje od kamenog uglja u Evropi se ubrzava, ali napuštanje lignita je tek u počecima“, rekao je Džouns.

Optimizam budi razvoj solarne energije

Istovremeno, oba tink-tenka dele optimizam u pogledu prespektive solarne energje. U 2018. godini solarna struja je činila svega 4% ukupno proizvedene električne energije u EU, ali su solarni kapaciteti porasli za više od 60% na gotovo 10 gigavata. Do 2022. godine ta količina bi mogla da se utrostruči na 30 gigavata, s obzirom da cena solarne energije i dalje pada. Cena solarnih panela pala je u 2018. godini za 29%.

Buk, međutim, smatra da je EU do sada „u velikoj meri propustila da profitira od veoma povoljnih cena solarnih panela, zbog kojih je struja iz novih solarnih postrojenja u današnje vreme često jeftinija od struje iz konvencionalnh elektrana“.

To bi moglo da se promeni pošto Španija, Francuska i Italija dugoročno teže solarnoj proizvodnji od najmanje 45 gigavata.

Piše: Euractiv

Preuzeto sa: danas.rs

 

Švedski naučnici proizveli gorivo od ostataka drveća

Da li će se korenje, grane i grančice jednog dana koristiti za pogon automobila? Tome se nadaju švedski naučnici nakon što su proizveli bioprodukt koji, zasad skromno, čini upravo to. Hemičar Kristijan Hulteberg sa univerziteta u Lundu iskoristio je crnu tečnost koja je otpad u proizvodnji celuloze i papira kako bi stvorio polimer lignin. Nakon pročišćavanja i filtracije, pretvorio ga je u mešavinu goriva.

“Zapravo koristimo deo stabla koji je otpad u proizvodnji celuloze i papira…taj deo dodaje vrednost manje iskoristivim delovima stabala”, rekao je on. U smislu zaštite okoline, Hulteberg kaže da je bolji od ostalih biogoriva poput etanola. “Dobar deo kontroverzi povezanih s proizvodnjom etanola proizlazi iz upotrebe sirovina koje se zapravo mogu koristiti za ishranu ljudi”, pojasnio je.

Hulteberg je izgradio eksperimentalnu elektranu i nada se da će “šumsko gorivo” biti u široj upotrebi do 2021. Iako će zadovoljavati samo deo potreba švedskih vozača, očekuje da će, zajedno s drugim obnovljivim izvorima na kojima se radi, pridoneti smanjenju upotrebe fosilnih goriva.

Preuzeto sa: nationalgeographic.rs

Čuvari Miljakovačkog izvora: Gerilska borba za građanska prava

Piše: Bojana Bačić

Prirodni izvor na Miljakovcu ugrožen je najavljenom gradnjom šest stambenih zgrada i pristupnih saobraćajnica, na površini od 14.000 kvadrata.

Inicijativa građana „Čuvari izvora“ bori se da poništi odluku o građevinskim radovima i sačuva ovaj izvor.

Kako bi upozorili javnost ali i vlast o važnosti čuvanja jednog od ne baš brojnih izvora sa pitkom vodom „Čuvari izvora“ su organizovali niz akcija, tribine, proteste, koncerte pa čak i takmičenje u najboljem pasulju, a uslov je bio da se u kazanu nađe voda sa Miljakovačkog izvora.

O tome kako kako izgleda put građana u borbi za svoja prava, mogu li im u tome pomoći društvene mreže, greše li građani u komunikaciji sa vlastima i kako naći pravo rešenje razgovarali smo sa Boškom Vukojevićem iz Inicijative “Čuvari izvora”

Šta je vaše dosadašnje iskustvo pokazalo – da li su građani ravnopravni partneri vlasti ili su postali gerilci u borbi za svoja prava?

– Naše dosadašnje iskustvo je gerilsko, sa retkim izuzecima koji su iskazali iskrenu želju da pomognu i zabrinutost za problem koji pokušavamo da rešimo.

Kako izgleda put koji građani treba da pređu da bi se izborili za svoja prava?

– Trnovit i dug

Mogu li danas građani da se izbore za svoja prava?

– Mogu, ali samo ako su dobro organizovani, u udruženja građana i sličnimorganizacijama koje svojom masovnošću, organizacijom i konstantnim pritiskom na nadležne mogu da ih nateraju da reaguju. Neophodno je i povezivanje sa sličnim organizacijama i udruženjima i to je po nama pravac kojim građanska inicijativa treba da korača…

Ko danas najviše ugrožava prava građana. Loši zakoni, loša primena zakona, vlast..?

– Loša primena zakona, od strane nadležnih organa izvršne vlasti.

Prave li građani greške u komunikaciji sa vlastima kada pokušavaju da se izbore za svoja prava?

– Prave… definitivno! Pre svega, ne treba personalizovati borbu za rešavanje bilo kakvog problema, nego ukazati na problem okolini, tražiti njeno mišljenje, konsultovati stručne ljude, argumentovano i dokumentovamo reagovati prema nadležnima i afirmisati medije. Masovnost je uz argumente, veoma bitan faktor ka uspehu…

Kako pronaći pravo rešenje za efikasnu komunikaciju između vlasti i građana?

-Više ombudsmana, poverenika i učešće samih građana u odlučivanju u kakvoj sredini žele da žive. Tu je izborni sistem problem. Bilo bi mnogo bolje, poštenije i efikasnije da građani mogu sami, direktno da biraju svakog svog predstavnika u lokalnoj samoupravi, a ne da ih postavljaju stranke na osnovu ukupno osvojenog procenta u Republici ili Gradu. Mnoge od njih njihove komšije nikada nisu ni videle.

Koliko društvene mreže mogu pomoći u informisanju i privlačenju pažnje javnosti?

– Mogu prilično, ali smatramo da su još uvek elektronski i štampani mediji neprikosnoveni u formiranju misljenja javnog mnjenja.

Preuzeto sa: danas.rs

Kakav vazduh dišemo u Zaječaru (VIDEO)

 

Podaci od kojima se puno govori ovih dana, da je Beograd po zagađenosti vazduha bio četiri mesta ispred višemilionskog Pekinga i da je vazduh takođe lošeg kvaliteta u nekoliko srpskih gradova zabrinula je javnost.

Zato smo proveravali kakva je situacija u Zaječaru, gde kvalitet vazduha meri Zavod za javno zdravlje “Timok”.

preuzeto sa:  zamedia.rs

 

 

Kako izgleda zima na Marsu? (FOTO)

Severni pol na Zemlji je poznat po velikoj količini snega i leda, ali i, naravno, po Deda Mrazu. Međutim, kako fotografije Evropske svemirske agencije (ESA) pokazuju, Zemlja nije jedina paneta sa snežnim prizorom tokom ovogodišnjih praznika.

Pored snežnih čarolija u kojima ovih dana uživamo, stigle su fotografije Evropske svemirske agencije na kojima je krater Korolev koji izgleda kao da je zima stigla i na Mars.

Krater Korolev širok je 82 kilometra ispunjen je ledom debljine 1,8 kilometra.

Manje količine ledene vode raspoređene su na ivici kratera u obliku tankih slojeva mraza.

Ovaj fenomen je poznat kao „hladna zamka“ koji je izazvan kraterskim podom koji leži na dva kilomtera ispod njegovog oboda.

Duboki delovi kratera koji sadrže led, deluju kao prirodna „hladna zamka tako što se vazduh koji se pomera taloži nad ledom i tone, stvarajući sloj hladnog vazduha koji se diže direktno iznad samog leda.

Krater je dobio ime po raketnom inžinjeru i dizajneru svemirskog broda Sergeju Korolevu, koji bio projektant svemirskog programa Sovjetskog Saveza.

Korolev je radio na prvim međuplanetarnim misijama na Mesecu, Marsu i Veneri i programu Sputnik, koji je pokrenuo prvi veštački satelit na svetu.

Fotografije kratera sastavljene su od video-snimaka naprljvljenih kamerom visoke rezolucije „Mars ekspres“.

Misija „Mars ekspres“ je prvi poduhvat ESA na drugu planetu. Lansirana je 2. juna 2003. godine, a u Marsovu orbitu je ušla istog dana.

Preuzeto sa: nationalgeographic.rs