Ekološke vesti

Majdanpečani decenijama žive pored rudnika i od rudnika; naučeni na miniranje, prašinu, zvuk teških vozila. Od uticaja rudarenja štitila ih je do nedavno i neoštećena planina Starica, koja je i svojevrsni zaštitni znak Majdanpeka. Sa Starice se vidi ceo Majdanpek I to tako da vam se čini da rudnik kao u levak uvlači grad sa svojim stambenim naseljima, ulicama, trgovima, parkovima…. Dolaskom kineske kompanije “Ziđin” za većinskog vlasnika RTB-a, pa time i majdanpečkog rudnika, ovaj pogled sa brda je sve zastrašujući jer je ubrzana rudarska aktivnost Kineza na širenju tzv. Severnog revira, dovela do toga da i Starica počinje polako da nestaje.
Pojavljivanje bagera prošlog leta na vrhu Starice izazvalo je uznemirenje među stanovnicima grada rudara. A onda, 5. juna 2022. godine i blago rečeno šok – Majdanpečane je uznemirila zaglušujuća buka sa Starice, praćena oblakom dima i survavanjem stena sa vrha planine, o čemu nam svedoči Dragan Đurić, stanar iz Proleterske ulice, podno Starice: “Srušen je vrh planine, vrh tog dela planine Starice, prosto odvaljen.i on je krenuo ka gradu, ka ulici. Mi smo svi bili iznenađeni, nismo znali o čemu se radi. Videli smo samo da se ruši stena… svi smo bili iznenađeni jer nikada nikom nije padalo na pamet da ruši bilo koji deo planine, tako da smo mi to gledali prvo sa čuđenjem i eto svi su bili iznenađeni, nismo znali o čemu se radi tu. Nije bilo nekih većih ruševina,ali vidi se kamen po šumi koja je nadomak kuće, to je blizu. Mislim da ta visinska razlika između nas i kuća nema vazdušnom linijom 200-300 metara. To je bilo nešto što je bilo prvo.”
Miniranje je sprovela kineska kompanija Ziđin „u sklopu mera predostrožnosti, zbog sanacije opasne stenske mase na planini Starica”, kako je tada zvanično saopšteno. Snimak miniranja koji je uplašio stanovnike Majdanpeka proširio se Srbijom, a pojedine meštane naterao i na protest.

                 
Nakon velikog protestnog skupa u centru Majdanpeka, desetak dana kasnije ekološki aktivisti, predvođeni odbornicima Grupe građana „Ne dam – Nu dau“, donose odluku da postave kamp na Starici, kako bi sačuvali planinu od miniranja i rušenja, kaže Vladimir Božić, odbornik GG „Ne dam- Nu dau“: “Mi smo na samom početku probali da dobijemo neki papir da vidimo, ako je istina ono što naši strateški partneri, kineski partneri kažu da su to oni kupili, da vidimo onda ko nas je to prodao sa srpske strane. To je bilo ono što nas je u početku interesovalo i uporno tražimo taj papir. Oni kažu „imamo ga“ ali apsolutno niko ga ne nudi.“
U Opštinskoj upravi u Majdanpeku tada su naveli da je Kompanija Ziđin 24. decembra 2021. godine prijavila izvođenje radova na Severnom reviru po Uprošćenom rudarskom projektu, dok Ministarstvo rudarstva i energetike saopštava da je hitnu sanaciju stene naložila rudarska inspekcija.
Uporni “ulogoreni” čuvari Starice, ubrzo su počeli da ometaju planove kineske kompanije, a sve je kulminiralo 20. avgusta 2022. godine kada je privatno obezbeđenje porušilo kamp.
Nakon više protesta i zahteva javnosti da se država oglasi o dešavanjima na Severnom reviru, na Staricu je 21. septembra 2022. godine došla u pratnji saradnika i kineskih partnera, tadašnja ministarka rudarstva Zorana Mihajlović i tom prilikom izjavila: ”Ono što moja Inspekcija ministarstva rudarstva i energetike ima i što je naložila kao hitne mere Ziđinu bilo je da pod hitno krene i završi uprošćeni rudarski projekat, dakle da se sanira Starica. Saniranje Starice, ovog dela ovde, a pričaćemo sada svi zajedno svaki detalj, ne radi se zbog nekog hira, nego se radi zato što je neophodno da zaštiti ljude i opremu i sve ove etaže. Ukoliko se ne uradi, ugroženi su ljudi pre svega, ugrožena je oprema, u nekom drugom koraku ugrožen je i Majdanpek. I to je razlog.”
Naredni dani nisu doveli do smirivanja već naprotiv došlo je i do sukoba radnika kompanije i čuvara planine. To je bio povod za hapšenje aktivista, kojima je određen pritvor.
Mladen Vladić iz GG “Ne dam – Nu dau” kaže da nisu imali drugo rešenje kako da izminiraju vrh, osim da njih fizički uklone sa Starice:
“Za to im je poslužila ta njihova lažna akcija da smo posle sto dana postali nasilni i time su nas sve nakon torture u policiji strpali u pritvor u Negotinu, sa najmonstruoznijom optužbom, što me najviše boli, za versku, nacionalnu i rasnu mržnju i netrpeljivost.”
Posle hapšenja aktivista, Ziđin je intenzivirao rudarske radove, pa su gotovo godinu dana kasnije, promene na Severnom reviru i Starici i te kako vidljive, kaže Irena Barbulović, odbornica GG “Ne dam – Nu dau”: “Mi smo i tada tvrdili da se ne radi ni o kakvoj sanaciji, u pitanju je nešto drugo, klasična eksploatacija, što kada vi pogledate sada taj deo jasno se vidi. Da je u pitanju sanacija ona bi se završila nakon dva meseca, a vidimo da rade non-stop bez prestanka i da su radovi ubrzani.”
Ziđin je protiv aktivista podneo više krivičnih prijava i ti procesi su u toku. Međutim, da su čuvari Starice, od samog početka bili u pravu potvrdio je i Osnovni sud u Majdanpeku koji je 11. aprila ove godine kao neosnovanu odbacio tužbu Ziđina da su aktivisti uzurpirali zemljište u vlasništvu kompanije na Starici, jer je uvidom u katastar utvrđeno da sporna parcela pripada Republici Srbiji.
O tome Vladimir Božić, odbornik GG “Ne dam – nu dau” kaže: “Ne samo da je vreme pokazalo da smo bili u pravu, nego se i u gradu već vide posledice. Rekli smo ako skinete taj deo planine, u gradu će biti mnogo više prašine; sve ono na šta smo upozoravali mi to sada živimo.”
Dalje posledice agresivnog rudarenja mogu se samo naslutiti, a sumornu atmosferu u Majdanpeku potvrđuje i činjenica da iz njega masovno odlaze svi koji ne rade u rudniku i čija egzistencija ne zavisi od rudarstva.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Zagađenje reka oko Bora otpadnim materijama iz borskih rudnika je evidentno već decenijama, a slična situacija je i u rekama oko rudnika u Majdanpeku koji je nekada bio deo RTB-a, a danas pripada novom većinskom vlasniku Ziđinu. Reku Pek koja u dužini od 129 kilometara protiče kroz opštine Majdanpek, Kučevo, Golubac i Veliko Gradište, čine vode Malog i Velikog Peka od kojih ona nastaje.
Stalnu opasnost za reku Pek decenijama predstavlja flotacijsko jezero na Južnom reviru. Najveći ekološki akcident dogodio se pre pola veka kada je naprsla brana i kada je jalovina iz rudnika uništila živi svet u reci, koji se oporavljao decenijama. Nakon otvaranja Severnog revira, formiralo se i drugo flotacijsko jezero u kome, prema rečima nadležnih, ima oko dva miliona kubika otpadne vode zagađene enormnim količinama otrovnih materija. Nažalost novi ekološki incident dogodio se marta 2021. godine nekontrolisanim ispuštanjem otpadnih voda iz “Bakarnog jezera”.
Mali Pek jednim delom protiče kroz rudnik. Pored nekadašnjeg pogona “Veliko srebro” reka ponovo postaje vidljiva ali su vidljivi i veliki kolektor i cevi odakle se u Pek ispušta zagađenje. Nakon akcidenta 2021. godine, ispostavilo se da je Mali Pek bio suviše mali da primi ogromnu količinu otpadnih voda.
Zbog alarmantne situacije, reagovao je Regionalni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI, koji je angažovao Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru da obavi analize mulja iz Malog Peka na tri lokacije. Rezultati su bili zastrašujući: koncentracija bakra bila je 17 puta veća od propisane; arsena 3,5 puta i olova dvostruko više od dozvoljenih vrednosti. Zbog toga je RERI podneo krivičnu prijavu protiv rudarske kompanije Ziđin.
“I po toj krivičnoj prijavi je Osnovno javno tužilaštvo u Negotinu donelo naredbu, primenilo se načelo oportuniteta, dakle, to znači da se okrivljeni u određenim situacijama i predmetima nagodi sa tužilaštvom da se ne pokreće i ne ulazi u krivični postupak, a da mu se naloži da plati određeni novčani iznos u humanitarne svrhe. Kada je reč o naredbi Osnovnog javnog tužilaštva u Negotinu, Ziđin je obavezan da plati 900.000 dinara i odgovorno lice 100.000 dinara u humanitarne svrhe.”
Tokom realizacije projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira EU, a realizuju Udruženje “Za česme” i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara, posebno se ispituje stepen zagađenosti borskih i majdanpečkih vodotokova, kroz četiri ciklusa uzorkovanja od strane stručne laboratorije iz Beograda. Već prva dva uzorkovanja potvrdila su da je voda već u rekama iz kojih nastaje Pek, ali i sediment u koritu i priobalju, opterećen visokim nivoima teških metala. Darinka Mihajlović iz udruženja “ZA česme” kaže:
“U uzorku vode pre površinskog kopa u Majdanpeku utvrđen je povećan sadržaj ortofosfata, amonijum jona, gvožđa, dok je posle kopa osim nabrojanog detektovan i povećan sadržaj sulfata, ali i bakra. Analiza je pokazala da postoji određena kontaminacija koja narušava kvalitet reke Pek i ona prema Uredbi pripada klasi III. Ako znamo da je Borska reka u klasi IV mrtva reka onda to dovoljno govori i o zagađenju Peka.”
Više od polovine toka Peka je na području opštine Kučevo, gde reka krivuda Volujskom klisurom oivečenom gustom šumom, a kod mesta Krst u Voluji ulazi u Zvišku kotlinu. To je i mesto gde su ljudi odvajkada ispirali zlato. Jedan od aktivnih ispirača, Živorad Jakobović, kaže da zlata u reci ima, ali ne i života. Živorad se sa setom seća vremena pre nego što su otpadne vode iz majdanpečkog rudnika zagadile reku: “Provodili smo detinjstvo kraj reke, sakupljali seno, a od 12 do 2 sata obavezno bili na Peku, pecali ribu. Nakon te jalovine kada je pre 30, 40 godina brana popustila u Majdanpeku i došlo do te katastrofe, do uništenja ribljeg fonda, to se lagano vratilo u normalu, ali je po obalama, po njivama ostalo dosta jalovine. I ona je teška jer su u toj jalovini teški metali.”
Mila Janošević iz sela Voluja dodaje: “Otkad su Kinezi došli, posle toga katastrofa. Nismo mogli ni bašte da zalivamo, ljudi koji imaju stoku nisu mogli ni stoku da napoje tu, ništa. Mi smo imali bašte pored Peka, ja sam imala 4 bašte, sve smo mi sa tom vodom, mi smo i pili tu vodu iz Peka. Kako je ona bila bistra i lepa. Kupali smo se.”
Prateći tok Peka stiže se do Kučeva, opštine koja je bila najviše pogođena zagađenjem u proleće 2021. godine. Zatraženo je da država pod hitno reaguje a stanovništvu je preporučeno da vodu iz reke ne koristi za useve i napajanje stoke. Slično je bilo i u selima opština Golubac i Veliko Gradište, kroz koja Pek protiče na svom putu ka Dunavu.
Ekološki aktivisti iz Braničeva poslednja su odbrana reke Pek, ne samo od zagađenje iz majdanpečkog rudnika, već i od lokalnih industrijskih postrojenja i nesavesnih građana koji u reku i kraj nje odlažu šut i smeće.
“Mi moramo između sebe da se dogovorimo šta nam je najvažnije, da li nam je najbitnije zdravlje i očuvnje životne sredine jer kad tad će to doći na naplatu, doći će na naplatu ako ne ovim generacijama onda budućim (jednostavno ti koji sede u istitucijama i podržavaju, koji su pasivni da li oni misle da njihova deca neće trpeti posledice ovog zagađenja) jer to što se ovde nekad desi ostaje ovde ili ide u podzemne vode jer mi zapravo ne znamo šta tu sve ima i kakvo je stanje ove reke”, reči su Aleksandra Bogdanovića, ekološkog aktiviste iz Braničeva.
Pek se uliva u Dunav u ataru sela Požežena, nadomak Velikog Gradišta i važi za jednu od najzagađenijih pritoka Dunava. To je tužna slika naše realnosti jer ova reka se od izvora do ušća na svom putu dugom tek nešto više od 100 kilometara doživljava jezivu transformaciju od vodotoka u kome buja život do mrtve reke zagađene rudarskom jalovinom, teškim metalima, ali i neprečišćenim otpadnim vodama koje se nemilice ispuštaju iz svih urbanih sredina kroz koje protiče.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Reku Timok po kojoj je nazvana oblast Timočka Krajina, čini skup reka koje se nalaze u istočnoj Srbiji. Reke koje je čine su Crni i Beli Timok, Svrljiški, Trgoviški i Veliki Timok. Sam Veliki Timok, koji je poslednja pritoka Dunava u Srbiji, prostire se u dužini od 88 kilometara.
Kvalitet vode Velikog Timoka, na mestu gde nastaje od Crnog i Belog Timoka kod Zaječara, i dalje je veoma dobar i spada u drugu kategoriju. Međutim samo nekoliko kilometara od mesta gde nastaje u njega se uliva Borska reka koja je najzagađenija u Evropi, pa je s pravom nazivaju mrtvom rekom. Nažalost ona u svom koritu nosi toliku količinu štetnih, otrovnih materija, koje se izlivaju iz rudarskog basena u Boru, da i Veliki Timok postaje mrtva reka.
Koliko su velike razmere zagađenja Timoka, biće utvrđeno kroz projekat “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji realizuje Udruženje Za česme sa svojim partnerima iz Bora i Zaječara, a koji obuhvata četiri ciklusa uzorkovanja vode, sedimenata i ihtiofaune. Ono što bi se moglo sublimirati kao opšti zaključak iz dosadašnja dva ciklusa merenja je taj da je i kineska kompanija Ziđin nastavila praktično sa lošom praksom bivšeg RTB-a, što se tiče tretiranja oblasti zaštite životne sredine.
Boban Pogarčić, predsednik Udruženja „Za česme“, kaže da rezultati pokazuju da je Borska reka, čiji otrovi stižu do Timoka, ubila celokupni živi svet u njoj. „…Tako da su rezultati nakon uliva Borske reke u Timok su zaista poražavajući, tu ima svega i svačega, karakteristični su olovo, cink, bakar, živa, arsen itd. To je voda bez ikakvog života, četvrte poslednje kategorije i gde ona samim ulivom u Timok, ovde ispod Zaječara zaista dovodi do toga da Timok iz druge klase prelazi u treću a negde i u četvrtu klasu, što se tiče kvaliteta samih voda.”
Najveće zagađenje počelo je šezdesetih godina prošlog veka, te su retki meštani priobalnih sela koji pamte kako je izgledao stari Timok. Dragoslav Jeremić, meštanin Trnavca, svedoči da je nekada u bistroj vodi Timoka bilo 7-8 vrsta riba, da je voda bila dobra za kupanje, pa je on kao dete tu naučio da pliva, a njegovi su vodu reke koristili i za zalivanje obližnjih njiva. A onda je, kako kažu, došla Borska reka…
Presudno zagađenje, jer „pomalo“ ga je bilo još po otvaranju Borskog rudnika, desilo se prilikom oštećenja flotacijskog jalovišta u Boru, kada se rudarski otpad izlio u Borsku reku. Uzrok su bile obilne padavine, ali i to što je bujica probila ustave na taložniku gotovo usred Bora. Naplavine oko reka, na najplodnijoj zemlji u borskoj i zaječarskoj opštini, meštani su nazvali – pirit, međutim u reci i okolnom zemljištu, su brojni teški metali – bakar, gvožđe, mangan, kadmijum, nikl, arsen i cink.
U timočkim selima oko Bora i Zaječara najviše su stradali poljoprivredni proizvođači koji su izgubili oko dve hiljade hektara plodne zemlje.
Rekultivacija ovakvog zemljišta je moguća ali bi to bio višegodišnji proces što potvrđuje Miroslava Marić, dugogodišnji radnik zaječarskog Instituta za poljoprivredna i tehnološka istraživanja. Ona je pratila razvoj biljaka na oglednoj parceli, koja se nalazila na zagađenom zemljištu kod Vražogrnca i sve beležila u svojim naučnim radovima. Njeno interesovanje za ovu temu usmerilo je istraživanje koje je pokazalo da je Borska reka u jednom periodu sadržala sto puta veće količine arsena i čak do hiljadu puta veće količine bakra od dozvoljenih.
Miroslava Marić, doktor nauka za tehnološko inženjerstvo kaže: “Osnovni ograničavajući faktor jeste velika kiselost tog zemljišta, na pojedinim delovima zemljišta kiselost je čak vrednosti dva, što je sasvim razumljivo da na takvom zemljištu ne uspeva nijedna biljna kultura, međutim osim toga što je to zemljište uništeno za dalju biljnu proizvodnju, postoji mogućnost daljeg zagađenja, odnosno prenošenja čestica pirita i ostalih zagađujućih materija putem vetrova.”
Danas se u svetu dosta radi na tzv. biološkoj rekultivaciji zemljišta, da se pronađu biljke koje bi akumulirale teške metale, te biljke se zovu hiperakumulatori, a postupak fitoremedijacija. Ali kao i nakon zagađenja od pre nekoliko decenija, tako ni danas nema inicijative, ni zagađivača ni države, da se uništeno zemljište rekultiviše, čime bi i Timok na svom toku ka Dunavu postao čistiji i povratio svoj biljni i životinjski svet.
Miodrag Petrović, direktor Zajednice ribolovaca “Timočka krajina” doo Zaječar, dodaje: “Priroda ima moć i moći će vrlo brzo sama da nadoknadi sve ono što je izgubljeno samo joj treba malo pomoći, odnosno omogućiti njen oporavak, ona će to brzo rešiti a imali smo zaista primere na nekim našim rekama, pa i na rekama kojima mi gazdujemo da za recimo 2 do 3 godine kada se vrate ti neki normalni biološki uslovi, riblji fond a i sve što je vezano za njega bukvalno se povrati kako je nekada bilo.”
Na kraju svog puta kroz fascinantne predele netaknute prirode, Timok se uliva u Dunav, ali i na samom ušću takođe je zabeležen uticaj velikog zagađenja. U uzorcima ribljeg fonda koji su uzeti recimo neposredno kod uliva u Dunav, referentna laboratorija iz Beograda, detektovala je prisustvo teških metala, pa i žive.
Ekološki aktivisti će nastaviti da u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ prikupljaju podatke o razmerama zagađenja i utvrđuju uticaj na vodotokove. Nažalost sada izgleda da će to biti samo nastavak beleženja tužne hronologije uništavanja prirodnih resursa koji su od velikog značaja za celokupnu zajednicu na istoku Srbije, čiji interesi čini se, još dugo biti iznad beskrupulozne pohlepe rudarskih kompanija.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Nastavljajući priču o presušenim česmama i nelegalno izgrađenom bunaru, ekipa “Za medije” otkrila je danas u naselju Ključ 3, napušteni objekat sa vodovodnim instalacijama. Nakon što je otvoren jedan od ventila voda na okolnim česmama je potekla. Nadležni organi treba da utvrde da li su česme presušile pre zatvaranja ventila ili je ventil neko zatvorio nakon što su česme presušile zbog uticaja nelegalno izgrađenog bunara koji je udaljen samo nekoliko stotina metara.

Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Preuzeto sa: Zamedia.

U Osnovnom sudu u Boru, danas je odloženo suđenje protiv okrivljenih – kompanije Ziđin Cooper Bor i odgovornog lica, po optužnom aktu Osnovnog javnog tužilaštva u Boru. Sudija Milanka Stojanović odložila je glavni pretres za 21. februar 2023. zbog toga što je sudu predočen dopis kompanije u kome se predstavnik okrivljenog upućuje danas na službeni put. Za današnje suđenje bila je zainteresovana i javnost, a ovaj postupak prate i ekološka udruženja u Boru i Zaječaru u okviru projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini” koji finansira EU.

Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Preuzeto sa: Zamedia.

Po prijavi Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), kompanija “Ziđin Bor Koper” kažnjena je sa ukupno 450.000 dinara, jer je izgradnju i radove na proširenju topionice bakra u Boru započela bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i zbog sprovođenja aktivnosti bez integrisane dozvole. Ovako niskim novčanim kaznama dovodi se u pitanje njihova svrsishodnost, smatraju ekološki aktivisti, jer je očigledno da ovakve kazne ne odvraćaju kompanije od ponavljanja dela, naprotiv, motivišu ih da nastave sa nezakonitom i štetnom praksom.

Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Preuzeto sa: Zamedia

U Velikom Gradištu je sinoć završen Silafest 2021, festival ekološkog i turističkog filma.

Od 200 pristiglih ostvarenja, u zvaničnoj konkurenciji je bilo 55 filmova. Film “Sud” u produkciji Udruženja Za česme iz Zaječara autora Dušana Vojvodića i Miline Trišić proglašen je za najbolji srpski ekološki film.

Pogledajte video:

Preuzeto sa: Za media

Film KAP produkcijske kuće “Za media” prikazan je na seminaru “Pod lupom – inspekcija, civilno društvo i mediji u zaštiti životne sredine”, koji je upravo završen u Zrenjaninu. 

Višestruko nagrađivani dokumentarni film, autora Dušana Vojvodića, o borbi Zaječaraca protiv presušivanja i zagađenja arteskih česama u gradu, dobio je aplauze i iskrene čestitke 70-ak učesnika ovog skupa na kome je najviše bilo inspektora zaštite životne sredine iz cele Srbije i predstavnika NVO.

Film KAP je ukratko najavila novinarka naše medijske kuće Darinka Mihajlović koja je nakon projekcije prisutne obavestila o prvom sudskom procesu u Srbiji koji se ovim povodom vodi protiv vlasnika hotela “Srbija-Tis” za krivično delo oštećenje životne sredine. Većina učesnika je čestitala “Za mediji” i građanima Zaječara na istrajnosti u borbi za očuvanje javnih česama koje su tradicija i kultura ovog grada. Upravo je jedan od učesnika i predložio da Udruženje “Za česme” pokuša da inicira nominaciju arteskih česama u Zaječaru kao kulturno dobro grada pod zaštitom UNESKO-a.

Cilj ovog stručnog skupa u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine, Sektora za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini, bio je da se iz bolje saradnje i komunikacije između inspektora, civilnog sektora i medija, unapredi rad na očuvanju zdravije životne okoline. Svoje prezentacije na trodnevnom sastanku, osim inspektora, imali su između ostalih i Mladi istraživači Srbije, “Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije”, Društvo mladih istraživača “Bor”, Specijalni rezervat “Zasavica” i nekoliko ekoloških pokreta u Srbiji.

Preuzeto sa: Za media

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan danas je svečano potpisao i uručio ugovore predstavnicima nevladinih organizacija kojima Ministarstvo dodeljuje sredstva za sufinansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2019. godini. Konkursom su opredeljena sredstva iz budžeta za 2019. godinu za sufinansiranje 85 projekata u ukupnom iznosu od pedeset miliona dinara.

Potpisani ugovori predstavljaju deo kontinuirane podrške Ministarstva zaštite životne sredine za realizaciju projekata organizacija civilnog društva koji su usmereni na rešavanje različitih pitanja iz oblasti zaštite životne sredine. Ministar Trivan je ukazao da je nevladinim organizacijama potrebna ne samo deklarativna podrška, već i konkretna pomoć u realizaciji njihovih programa i akcija, koji doprinose poboljšanju stanja životne sredine. Na osnovu javnog konkursa Ministarstva, kako je rekao Trivan, pristiglo je 288 projekata, od kojih je 238 ispunilo neophodne uslove, a na osnovu liste vrednovanja i rangiranja za sufinansiranje izabrano 85 projekata koji su se izdvojili kvalitetom programa. Konkursom su obuhvaćene teme iz oblasti zaštite prirode, klimatskih promena, cirkularne ekonomije i ekološkog preduzetništva, građanskog aktivizma, prirode u urbanim sredinama i događajima i ekologiji, shodno spektru aktivnosti ekoloških nevladinih organizacija.

Za sve projekte kojima je aplicirano na ovogodišnjem konkursu bilo bi potrebno obezbediti oko 230 miliona dinara, što je znatno više od obezbeđenih 50 miliona, rekao je Trivan i dodao da će Ministarstvo nastaviti da povećava sredstva namenjena programima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine. „Daleko od toga da smo zadovoljni količinom para koliko je izdvojeno za civilno društvo, ali to je preko dva puta više nego što je Ministarstvo ranije izdvajalo. Postoje bar duplo veće realne potrebe civilnog sektora, i mi ćemo svakako ići ka tome da povećamo količinu sredstava, jer je potpuno jasno da ni jedna država na svetu ne može bez civilnog društva, naročito u oblasti zaštite životne sredine“, naglasio je Trivan.

Ministar je ocenio da je do sada ostvarena uspešna saradnja sa civilnim sektorom, ali da će se nastaviti na razvijanju međusobne dobre komunikacije, i rada na ostvarivanju zajedničkih ciljeva. „Mi smo ozbiljna ekološka vojska, svako na svoj način“ poručio je Trivan.

Glavni operativni zadatak Ministarstva je obezbeđenje uslova za realizaciju projekata koji su od najvećeg značaja za životnu sredinu. Paradigma početka ovog procesa, posle kojeg više ništa neće biti isto u Srbiji u ovoj oblasti, je izgradnja druge faze – linije mulja u okviru Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu, koje će biti završeno naredne godine, naglasio je Trivan. U prethodnom periodu stvoreni su uslovi, i slede zamašne aktivnosti na otvaranju Poglavlja 27, uspostavljanju sistema prerade otpadnih voda i upravljanja otpadom, u agilnijoj zaštiti prirode, daljem jačanju saradnje i povezivanju u međunarodnim okvirima, a za koje je potrebno veće uključivanje nevladinih organizacija. Ministar Goran Trivan pozvao je predstavnike civilnog sektora da nastave sa razvijanjem dobrih programa na zaštiti životne sredine Srbije.

Preuzeto sa: https://www.ekologija.gov.rs

U Evropi se godišnje baci oko 25 miliona tona plastike i dobar deo toga otpada završi u moru. Alarmantan je podatak da čak 7 od 10 riba u Jadranu u sebi ima tragove mikroplastike.

„Uvek sveže”, moto je prodavaca ribe u zadarskoj ribarnici, ali i naziv eko kampanje splitskog udruženja „Sunce” koje je kroz jednodnevnu izložbu prikazalo kako se u more baca „more” plastike, prenosi RTL.

Kako je reč o veštačkom materijalu koji se nikada do kraja ne razgrađuje, mikročestice plastike zagadile su sada već 70 odsto ribljeg fonda.

„Stiropor, plastični čepovi od hrane i pića, medicinski čepovi, kozmetika, plastične čaše, jednokratni plastični pribor, štapići za uši, i velika količina neidentifikovanog plastičnog otpada, u 80 odsto slučajeva u more dolazi sa kopna, a tek 20 odsto je nastalo na samom moru”, rekla je Tihana Arapović, saradnica udruženja „Sunce”.

Na poslednjoj skupštini UN-a o okologiji poslato je alarmantno upozorenje – svetska mora i okeani su u „plastičnoj krizi”.

Preuzeto sa: politika.rs

Za skoro pola veka nestalo je 90 procenata površine jednog od najvećih slanih jezera – Urmija nestaje alarmantnom brzinom. Nestanak ovog prirodnog fenomena utiče i na životinje koje žive u neposrednoj blizini.

Najveće slano jezero na Bliskom Istoku, Urmija u Iranu, za samo 20 godina smanjilo se 10 procenata, zbog sve viših temperatura. Ovakvom ishodu doprinela je i izgradnja brana i bušotina koje sprečavaju dotok vode iz okolnih reka i pritoka.

Rezultat isušivanja jezera je i sve intenzivniji salinitet koji ne mogu da prežive brojne životinjske vrste kojima je ovo prirodno stanište. Flamingosi, pelikani, patke i čaplje ne dolaze na jezero jer u njemu više nema ribe. Endemske vrste rakova, takođe, ne mogu da podnesu novonastalu količinu soli. Visok salinitet pogoduje crvenim algama koje otpuštaju crvenu boju kako bi upile više svetlosti, pa je zbog ovoga jezero sve crvenije.

Usled isušivanja na tlu ostaje so koju vetar raznosi na okolno, obradivo zemljište i tako smanjuje njegovu plodnost i uništava useve.

Postepeno gašenje ovog prirodnog fenomena, koji čine i 120 ostrva, izazvalo je reakciju UNESCO-a i WHO-a. Ove organizacije sada investiraju u tehnologiju za navodnjavanje farmi i bore se protiv ilegalnih bušenja. Sezonske kiše prirodno deluju da jezero ne presuši, ali to više nij dovoljno.

Preuzeto sa:nationalgeographic. rs