U emisiji “Ekološki sat” biće reči o rezultatima uzorkovanja vodotokova, sedimenata i ihtiofaune u Timočkoj Krajini. O sadašnjim analizama i višedecenijskom industrijskom zagađenju govoriće prof. dr Snežana Šerbula, šef Katedre za zaštitu životne sredine Tehničkog fakulteta u Boru.
Ispitivanja zagađujućih materija u rekama oko Majdanpeka, Bora i Zaječara sprovode se u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji realizuje Udruženje “Za česme” sa partnerima iz Zaječara i Bora, i sufinansiranje EU.
Emisija će biti emitovana na Portalu “Za media” putem “live streama” u subotu, 21. januara, od 18 sati. Istovremeno će moći da se prati i preko YouTube kanala i na fb stranicama “Za medije” i “Za česme”.
Emisija „Ekološki sat“ je deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”, koji sufinansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.
Povodom slučaja nelegalne arteske bušotine u Zaječaru, nakon lokalnih inspekcija nenadležnim se proglasilo i Ministarstvo rudarstva i energetike, odnosno njihova geološka inspekcija. To su našoj medijskoj kući potvrdili u mejlu, dok su nam iz Gradske uprave Zaječar rekli da su se danas čuli sa geološkim inspektorom, koji im je rekao da će ipak obaviti kontrolu ovih radova. U ovom slučaju je zanimljivo da što duže istražujemo, sve je više pitanja bez odgovora i apsurdnih situacija.
Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Ovaj medijski sadržaj je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Vanredna analiza vode na česmama u naselju „Ključ 3“ pokazuje da je voda mikrobiološki i hemijski potpuno ispravna i dobra za piće, potvrdili su nam u zaječarskom „Vodovodu“. Vanredno uzorkovanje vode u prošli petak urađeno je zbog toga što nedelju dana na česmama nije bilo vode.
Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj medijskog priloga je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
U emisiji “Ekološki sat”, u kojoj su govorili predsednik Udruženja “Za česme” Boban Pogarčić i novinar-urednik “Za medije” Dušan Vojvodić, bilo je nekoliko tema vezanih za arteske česme u Zaječaru, njihovu ugroženost izgradnjom nelegalnog bunara i akcijama koje su preduzete da se spreči uništavanje najvećeg prirodnog dobra Zaječara. Takođe, bilo je reči i o nedavno stiglom Rešenju Ministarstva rudarstva i energetike, upućenom Gradskoj upravi Zaječar, u kome je voda na zaječarskim arteskim česmama proglašena za tehničku vodu.
Novinar Dušan Vojvodić je objasnio kako je 15. decembra ove godine u Kotlujevcu otkrivena nelegalna arteska bušotina u ulici Petra Lekovića broj 7, u domaćinstvu Dušana Stojanovića i da su aktivisti Udruženja “Za česme” i predstavnici “Vodovoda” odmah o tome obavestili nadležnu inspekciju zbog mogućeg ugrožavanja nekoliko najbližih česama u Kotlujevcu. On je zatim rekao i da se nadležna lokalna inspekcija proglasila nenadležnom i obavestila podnosioce prijava da će taj slučaj preuzeti republička geološka inspekcija Ministarstva rudarstva i energetike. To nije iznenadilo predstavnike Udruženja ni medijske radnike jer je isto tako bilo i pre sedam godina kada je bušotina na parkingu Hotela “Srbija-Tis” presušila i ugrozila pet česama u Zaječaru. I tada i sada izvođač radova je Dušan Stojanović koji je ovoga puta bušotinu napravio u sopstvenom dvorištu.
Zanimljivo je da su dan-dva nakon otkrivanja nelegalne bušotine, presušile dve česme na samo nekoliko stotina metara od nje, a voda je na njima ponovo potekla kroz nekoliko dana kada je otkriven objekat u kome su vodovodne instalacije i ventil koji je neko zatvorio. Kako je Boban Pogarčić rekao u emisiji, na nadležnim organima je da utvrde da li su česme presušile zbog zatvaranja ventila ili je neko zatvorio ventil nakon što su česme presušile zbog uticaja nelegalno izgrađenog bunara.
Gosti emisije preneli su da se o aktuelnom slučaju oglasio i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić koji je rekao da će insistirati da svako mora da odradi svoj deo posla, kako lokalni organi tako i republički. Dobijena je i informacija da će iz Ministarstva rudarstva i energetike doći geološki inspektor i da će proveriti i adekvatno sankcionisati one koji su i ako su prekršili zakon, kako bi se i drugi odvratili da uništavaju nešto što je javno dobro.
U emisiji je bilo reči i o Rešenju Ministarstva rudarstva i energetike o utvrđenim i overenim razvrstanim rezervama podzemnih voda i to za 8 arteskih česama na kojima je voda svrstana u kategoriju tehnička voda. Ovo Rešenje koje je stiglo pre dva meseca je praktično nezakonito zbog toga što Pravilnik o kategorizaciji podzemnih voda uopšte ne prepoznaje kategoriju tehničke vode čime se praktično skida svaki vid zaštite nad arteskim vodama u Zaječaru, rekao je Boban Pogarčić čije Udruženje “Za česme” je prvo reagovalo, jer već pet godina zajedno sa Gradom Zaječarom, nastoje da se ozakone i legalizuju arteske česme kao najveće prirodno blago ovog grada. U međuvremenu je i Gradski pravobranilac podneo tužbu Upravnom sudu u Beogradu.
U vezi aktuelnog slučaja nelegalnog bunara izgrađenog u Kotlujevcu, gosti su rekli da se u narednim danima očekuje dolazak geološke inspekcije Ministarstva rudarstva i energetike, koja bi trebalo da utvrdi zakonitost izgradnje arteskog bunara, ali i njegove tehničke karakteristike, pre svega dubinu i broj vodonosnih horizonata sa kojih se nelegalna bušotina kaptira dubinskom vodom.
Ova emisija je proizvedena u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj emisije je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Objavljeno
Tema večerašnje emisije “Ekološki sat” je nelegalno izgrađen arteski bunar u Kotlujevcu i njegove moguće posledice na najbliže arteske česme. Takođe, biće reči i o Rešenju Ministarstva rudarstva i energetike koje je vodu na zaječarskim arteskim česmama proglasilo za tehničku vodu.
Gosti emisije Boban Pogarčić, predsednik Udruženja “Za česme” i Dušan Vojvodić, urednik i novinar “Za medije”.
Emisija će biti emitovana na Portalu “Za media” putem “live streama” u nedelju, 25. decembra, od 18 sati. Istovremeno će moći da se prati i preko YouTube kanala i na fb stranicama “Za medije” i “Za česme”.
Emisija „Ekološki sat“ je deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”, koji sufinansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.
Aktivisti Udruženja “Za česme” podneli su 21. decembra 2022. godine krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru zbog presušivanja arteskih česama u Kotlujevcu, kao posledicu izgradnje arteske bušotine. Nakon toga se oglasio i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić i rekao da će se arteske česme čuvati kao najveće blago ovog grada.
Predstavnici Udruženja “Za česme”, 21. decembra 2022. godine, su Osnovnom tužilaštvu u Zaječaru podneli krivične prijave zbog presušivanja arteskih česama u naselju Kotlujevac. Inače, ovo je nije prvi put da aktivisti Udruženja podnose krivične prijave zbog presušivanja česama, a gotovo identična situacija se dogodila 2015. Godine, kada su presušile česme u centru grada zbog izgradnje arteske bušotine na parkingu hotela Srbija TIS. Ova dva slučaja povezuje mnogo toga, od nepostupanja nadležnih inspekcija, pa do istog izvođača radova Dušana Stojanovića, koji je ovog puta bunar nelegalno izgradio u svom dvorištu, rekao je predsednik Udruženja “Za česme” Boban Pogarčić: “Udruženje Za česme je upravo podnelo krivičnu prijavu protiv investitora Dušana Stojanovića koji je izgradio nezakoniti bunar u Kotlujevcu, ali smo podneli i krivičnu prijavu i protiv komunalne milicije i inspektora koji nisu postupali u ovom slučaju u skladu sa zakonom i odlukama Grada Zaječara, tako da sada imamo situaciju da sve ono što nam se dešavalo pre sedam godina se ponovilo što se tiče arteskih česama u Zaječaru.“ O aktuelnom slučaju presušivanja arteskih česama oglasio se i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić i prokomentarisao nepostupanje gradskih inspeklcijskih službi: “Nakon informacija koje su se pojavile u medijima odmah sam reagovao i pozvao ih da im ukažem na to da ako se pokaže da nisu dobro radili, da će snositi odgovornost za nepostupanje, jer to jeste u mojoj nadležnosti i nadležnosti načelnika Gradske uprave. Insistiraću na tome da svako mora da odradi svoj deo posla, kako lokalni organi tako i republički. Dobio sam informaciju da će iz Ministarstva rudarstva i energetike doći geološki inspektor i da će proveriti i adekvatno sankcionisati one koji su i ako su prekršili zakon, posebno da će te sankcije biti adekvatne šteti koju su eventualno naneli, kako bi se i drugi odvratili da uništavaju nešto što je javno dobro.“
Na dve česme u naselju Ključ 3 i dalje nema vode, a u narednim danima se očekuje dolazak geološke inspekcije Ministarstva rudarstva i energetike, koja bi trebalo da utvrdi zakonitost izgradnje arteskog bunara, ali i njegove tehničke karakteristike, pre svega dubinu i broj vodonosnih horizonata sa kojih se nelegalna bušotina kaptira dubinskom vodom. Udruženje „Za česme“ www.zacesme.rs
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Članovi Udruženja “Za česme” i predstavnici “Vodovoda” nedavno su u Zaječaru, u ulici Petra Lekovića 2, otkrili ilegalnu artesku bušotinu u domaćinstvu Dušana Stojanovića, koja predstavlja opasnost za više česama u Kotlujevcu. Istražujući ovaj slučaj novinari i snimatelji „Za medije“ doživeli uvrede i neprijatnosti od vlasnika nelegalne bušotine. Podnete su krivične prijave zbog presušivanja više arteskih česama u Kotlujevcu.
Novinari produkcije Za medija i predstavnici Udruženja „Za česme“, otkrili su 15. decembra 2022. godine u Kotlujevcu ilegalnu artesku bušotinu u ulici Petra Lekovića 2, u domaćinstvu Dušana Stojanovića. Odmah su o tome obavestili nadležnu inspekciju i zaječarski “Vodovod” u čijoj nadležnosti je sprovođenje Odluke o zaštiti arteskih i subarteskih česama na teritoriji grada Zaječara. Istog popodneva na lice mesta izašli su tehnički direktor “Vodovoda” Nikola Šarčević i načelnik Odeljenja komunalne milicije i inspekcijskih službi Vladan Bojović, a kako je medijska ekipa sve to želela i da zabeleži, vlasnik ilegalne bušotine i njegov sin su ekipu verbalno provocirali, vređali, pa i psovali, nastojeći da spreče snimanje. Bez obzira na ovakve okolnosti kamera je zabeležila podignut toranj i svu opremu koju su koristili za ilegalno bušenje, a novinar Dušan Vojvodić kaže da se radi o istom čoveku koji je pre nekoliko godina bušio bunar na parkingu Hotela „Srbija Tis“, kada je presušilo pet okolnih česama: „U neposrednoj blizini ovog mesta nalazi se nekoliko česama, dubine od 80 do 120 metara, tako da mislim da ova bušotina zaista može da dovede do presušivanja ili zagađenja tih česama.“ Predstavnik Udruženja „Za česme“ i predsedavajući radne grupe koja se bavi zaštitom atreskih česama, Boban Pogarčić je rekao da su ovi ilegalni radovi direktna posledica skandaloznog rešenja Ministarstva rudarstva i energetike prema kome je voda na arteskim česmama proglašena za tehničku vodu: „To skandalozno rešenje Ministarstva rudarstva i energetike ostavlja naše česme bez zaštite, jer kada uništavate tehničku vodu vi zapravo nemate nikakve sankcije. Ovo je prvi slučaj za koji smo mi saznali, a verovatno će ih biti još. Ovde je opasno ako ova bušotina krene još na dole, spojiće se fekalne vode sa arteskim vodama, što će ih zagaditi.“ Narednog dana kontaktirana je inspekcija sa pitanjem šta su preduzeli kako bi sprečili dalje radove i mogućnost da česme budu oštećene ili uništene. Odgovor je glasio da je ovaj slučaj u nadležnosti republičke geološke inspekcije. Iznenađeni ovakvim postupanjem nadležnih inspekcijskih službi, „Vodovod“ i Radna grupa za zaštitu arteskih česama zvanično su dopunili prijavu od prethodnog dana i skrenuli pažnju da je u ovom slučaju investitor napravio niz prekršaja po kojima bi gradska inspekcija morala da postupa: „Uputili smo inspekciji dopunu prijave sa tačnim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji koji su prekršeni, kao i sa tačnim članovima Odluke o zaštiti arteskih i subarteskih česama na teritoriji grada Zaječara, tako da očekujemo da reaguju u domenu njihovih nadležnosti“, rekao je Boban Pogarčić.
Već 19. decembra 2022. meštani naselja „Ključ 3“ u Kotlujevcu obavestili su medijsku ekipu i Udruženje „Za česme“ da je, kako kažu „pre dva-tri dana nestala voda na dve česme u naselju“. Dogodilo se upravo ono čega su se podnosioci prijava protiv nelegalne arteske bušotine i pribojavali; da će moguća posledica izgradnje bunara u Petra Lekovića 2, biti upravo to – nestanak vode na obližnjim arteskim česmama. Bez obzira što je medijska ekipa doživela uvrede, pretnje i verbalne napade snimajući ilegalnu bušotinu, ponovo je otišla na lice mesta i tamo je zatekla završenu bušotinu, a vlasnik Dušan Stojanović se opet obratio ekipi na uvredljiv način i tvrdio da je izmišljotina to što se njegov bunar povezuje sa nestankom vode na česmama. Boban Pogarčić iz Udruženja „Za česme“ kaže da su kao i u slučaju Hotela „Srbija Tis“, ovoga puta nastale gotovo identične posledice i apeluje na nadležne da konačno počnu da rade svoj posao. Takođe, iz Udruženja „Za česme“ poručuju da će u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini“ koji se sufinansira sredstvima Evropske unije, njihov pravni i medijski tim pažljivo pratiti i nadalje sve postupke nadležnih organa u ovom slučaju i odmah javno ukazivati na nečinjenje ili propuste službi ili pojedinaca koje zakon obavezuje da reaguju i zaštite najveće dobro grada Zaječara.
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Aktivisti Udruženja “Za česme” podneli su danas krivičnu prijavu zbog presušivanja arteskih česama u Kotlujevcu. Nakon toga se oglasio i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić i rekao da će se arteske česme čuvati kao najveće blago ovog grada i odgovorio na tvrdnje naše medijske kuće da lokalne nadležne inspekcijske službe nisu reagovale u skladu sa propisima.
Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Povodom mnogobrojnih prijava Udruženja „Za česme“ i JKP „Vodovod“ zbog nelegalne arteske bušotine u Zaječaru, gradske inspekcijske službe su nakon četiri dana odgovorile da nemaju nadležnosti po kojima bi mogle da postupaju. Građani su zabrinuti zbog presušivanja česama u naselju „Ključ 3“ i sada koriste jedinu artesku česmu u naselju.
Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Jedan od osnovnih ciljeva projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“, koji sufinansira Evropska unija, a realizuje Udruženje „Za česme“ sa partnerskim organizacijama, je utvrđivanje postojećeg stanja životne sredine i praćenje daljeg ekspanzije rudarenja na kvalitet životne sredine.
U tom cilju, početkom decembra, obavljeno je drugo od četiri ciklusa merenja kvaliteta površinskih voda, sedimenata i ihtio faune (riba) iz nekoliko vodotokova u Timočkoj krajini (Mali Pek, Veliki Pek, reka Pek, Brestovačka reka, Borska reka, Kriveljska reka, Crni Timok, Veliki Timok).
Podsetimo, nakon prvog ciklusa uzorkovanja i analize površinskih vodotokova oko Bora, Majdanpeka, Negotina i Zaječara, rezultati pokazuju zagađenje. Najveće zagađenje, naročito teškim metalima, je u Borskoj reci koja se preko Velikog Timoka uliva u Dunav. Posledice rudarenja utiču i na kvalitet reke Pek. Stručnjaci savetuju da treba i dalje pratiti uticaj novog borskog rudnika “Čukaru Peki” na Brestovačku reku, zbog sve veće proizvodnje u ovom rudniku.
Boban Pogarčić iz Udruženja “Za česme” očekuje da će rezultati ovog drugog ciklusa merenja biti poznati do kraja godine:
“Protekle sedmice obavljen je drugi ciklus uzorkovanja površinskih voda, sedimenata i ihtiofaune, uzeto je 50-ak uzoraka na 10-ak lokacija na teritoriji Bora, Majdanpeka, Negotina i Zaječara, sve do sliva Timoka u Dunav. Nova je lokacija Kriveljska reka, koja u prvom uzorkovanju nije bila obuhvaćena uzorkovanjem, kako bi smo izmerili uticaj Velikog Krivelja, odnosno uticaj tog kopa na životnu sredinu. Sada sledi laboratorijska analiza uzoraka, a što se tiče obima analiza one će biti kao i prilikom prvog ciklusa, dakle sve standradne analize proširene za teške metale, odnosno za sve elemente koji se mogu naći u prirodi kao produkt ekspanzije rudarenja u ovim našim krajevima. Nakon laboratorijskih analiza, sledi izrada izveštaja o stanju i dobijenim rezultatima, kada ćemo ga i objaviti na našem sajtu projekta ekološkiodgovor.rs Inače, sva ova merenja i uzorkovanja kvaliteta površinskih voda se obavljaju u sklopu realizacije projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji finansira EU, a jedan od glavnih ciljeva je praćenje uticaja rudarenja ali i urbanog života na životnu sredinu.”
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Nakon otkrića nelegalne arteske bušotine u Kotlujevcu, u ulici Petra Lekovića broj 2, građani iz Ključa 3 su pozvali redakciju „Za medije“ i obavestili da su pre dva-tri dana presušile dve česme u njihovom naselju.
Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Novinari produkcije “Za medija” otkrili su ilegalnu artesku bušotinu, u ulici Petra Lekovića 2, u dvorištu Dušana Stojanovića, koja predstavlja opasnost za više česama u Kotlujevcu. Ovaj slučaj smo prijavili nadležnim inspekcijama, a kada smo sa njima otišli su na lice mesta, doživeli smo uvrede i neprijatnosti od vlasnika. Dva dana kasnije, kada smo pokušali da zabeležimo ponovnu kontrolu nadležnih inspekcija, našem snimatelju Davoru Pujiću je onemogućeno snimanje uz ozbiljne pretnje i psovke.
Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Grad Zaječar je krajem oktobra 2022. godine dobio rešenje Ministarstva rudarstva i energetike o utvrđenim i overenim razvrstanim rezervama podzemnih voda i to za 8 arteskih česama na kojima je voda svrstana u kategoriju tehnička voda. Rešenje je praktično nezakonito zbog toga što Pravilnik o kategorizaciji podzemnih voda uopšte ne prepoznaje kategoriju tehničke vode čime se praktično skida svaki vid zaštite nad arteskim vodama u Zaječaru, rekli su članovi Udruženja “Za česme” koji su prvi reagovali, jer već pet godina zajedno sa Gradom Zaječarom, nastoje da se ozakone i legalizuju arteske česme kao najveće prirodno blago ovog grada. U međuvremenu je i Gradski pravobranilac podneo tužbu Upravnom sudu u Beogradu.
U pouci o pravnom leku protiv ovog Rešenja o utvrđivanju i overi razvrstanih rezervi podzemnih voda Grada Zaječara se ne može uložiti žalba, već se može pokrenuti postupak pred Upravnim sudom.
Radna grupa za realizaciju Odluke o zaštiti arteskih i subarteskih česama na teritoriji Grada Zaječara i Sporazuma za očuvanje, legalizaciju, revitalizaciju i zaštitu arteskih česama u Zaječaru, ovim povodom održala je sastanak 10. novembra 2022. godine.
Tom prilikom je utvrđeno da je Rešenje MRE u svemu u suprotnosti sa idejom i namerom sa kojom je Grad Zaječar započeo proceduru zaštite i utvrđivanja rezervi podzemnih arteskih voda, kao i da je rešenje neprihvatljivo i štetno za zaštitu arteskih podzemnih voda. Takođe je konstatovano da u celom postupku donošenja rešenja i u toku izrade elaborata postoje elementi nezakonitog postupanja i zloupotreba u radu Radne grupe MRE, autora projekta i elaborata i nadzornog organa.
Takođe, donet je zaključak da GU Zaječar pokrene upravni spor tužbom kod Upravnog suda Srbije u Beogradu, što je gradski pravobranilac već i učinio.
Inače, pre ovog sastanka Radne grupe koja se bavi zaštitom arteskih česama, javnost je na konferenciji za novinare u Udruženju “Za česme”, obaveštena o ovom najblaže rečeno nakaradnom Rešenju Ministarstva rudarstva i energetike.
Novinar istraživač i član Udruženja “Za česme” Dušan Vojvodić je tom prilikom izrazio sumnju da za to postoje možda dva razloga – ili je u pitanju korupcija ili ljudi koji su donosili ovakve odluke nemaju poslovnu sposobnost.
Inače, ovo nije prvi put da iz ovog Ministarstva dobijamo rešenja koja su van zdravog razuma, dodao je Vojvodić, ali i podsetio da je petogodišnji rad na legalizaciji česama, bio ozbiljan i težak, a ovim Rešenjem se poništava. Bogatstvo Grada Zaječara je sada ugroženo na najbahatiji, najdirektniji i najzlonamerniji način.
“Sve je to i koštalo, cela procedura, izrada elaaborata, izvođenje istražnih radova i drugo, a na ovaj način sve je anulirano. Ono što ovaj slučaj čini drugačijim od ostalih u Srbiji je to što mi imamo direktno partnerstvo sa lokalnom samoupravom, koja je prepoznala značaj arteskih česama u gradu. U prilog tome govori i to da je izglasana i Odluka o zaštiti česama kao najvećeg dobra Grada Zaječara. Grad se odgovorno ponašao kako bi česme stavio pod zaštitu ali očigledno su sile koje se bave tim interesima iznad uticaja Gradske uprave. Inače, ovo nije prvi put da iz ovog Ministarstva dobijamo rešenja koja su van zdravog razuma, a za to postoje dva razloga – ili je u pitanju korupcija ili da ljudi koji su donosili ovakve odluke nemaju poslovnu sposobnost. Da su vode sa zaječarskih česama za piće o tome ne treba raspravljati, jer je iz nas sto godina upotrebe pijaće vode sa ovih česama i tri do četiri decenije redovnog merenja zaječarskog Zavoda za javno zdravlje. Činjenica je i to da smo mi jedini grad u Evropi koji ima takvo blago i bogatstvo, zdravu pijaću artesku vodu koja dolazi iz vodoizdana na koji nema uticaj spoljna sredina. To je najveća blagodet Zaječara”, podsetio je Vojvodić.
Poznato je da je istočna Srbija prekrivena istražnim poljima raznih rudarskih kompanija koje merkaju i područje Grada Zaječara.
“Naše istražno polje koje je bilo odobreno projektom se prostire na 10 kvadratnih kilometara i na taj način bi Zaječar apsolutno bio pošteđen spoljnih uticaja na česme, ali bi na taj način uskratili i neke interese tih velikih kompanija. Kada bi neka kompanija izbušila malo veću bušotinu za rudu i poremetila pritisak na Kraljevici, nama bi presušile česme, a zaštitom bi došli u poziciju da moraju da nas zaobiđu. Timočka krajina je prekrivena istražnim poljima različitih kompanija i nastupa se bez ikakvih skrupula i ovo je primer. A meni ovo kao novinaru izgleda kao uvod u otimanje najvećeg prirodnog resursa Grada Zaječara. Naš najveći resurs je ugrožen od strane ljudi iz Ministarstva. Mislim da je ovo jedno od najvažnijih pitanja od kad postoji Grad Zaječar”, istakao je Vojvodić.
Zavod za javno zdravlje iz Zaječara godinama unazad uzorkuje vodu sa arteskih česama u Zaječaru i po njihovim analizama voda se preporučuje za piće. Skoro 90 odsto česama ima kvalitet vode u okviru Pravilnika koji propisuje Republika Srbija, dok ostalih deset odsto izlaze iz Pravilnika zbog specifikuma zemljišta kroz koje prolaze, kad u nekoj ima malo više recimo gvožđa i tada se ne preporučuje za piće iako nije štetna.
Višegodišnji napori Udruženja “Za česme” i Grada Zaječara da se zaječarske arteske česme ozakone i legalizuju kao najveće prirodno dobro našeg grada, dovedeno je u pitanje nedavnim rešenjem Ministarstva rudarstva i energetike, koje je overilo rezerve vode na osam česama u gradu, a njihovu vodu svrstalo u kategoriju tehničke vode. Ovim povodom u Udruženju “Za česme” danas je održana konferencija za novinare, u okviru realizacije projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini” koji finansira EU, a realizuju Udruženje “Za česme” i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara.
Predstavnici Udruženja “Za česme” sazvali su konferenciju za novinare kako bi javnost bila obaveštena da ovim česme ne da nisu zaštićene, već je njihova sudbina ugrožena, jer bi, na primer, svako buduće rudarsko istraživanje moglo biti odobreno, jer prema ovom Rešenju ne bi bilo štete na dubinskim vodama, s obzirom da je proglašena za tehničku. Ovim je anuliran ceo dosadašnji petogodišnji rad na legalizaciji i zaštiti česama, rekao je Boban Pogarčić, predsednik Udruženja “Za česme”:
“Pre pet godina Udruženje “Za česme” i Grad Zaječar ušli su u proces ozakonjenja arteskih česama i plan je bio da se zaštiti ceo vodoizdan u Zaječaru, odnosno najveće blago Zaječara – dubinska pijaća voda. Međutim, nakon gotovo pet godina opsežnih radova na izradi elaborata, istraživanja i mukotrpne procedure kroz koje je prošao naš grad, stiglo je nedavno rešenje Ministarstva rudarstva i energetike da se overavaju rezerve podzemnih voda na samo 8 česama u Zaječaru i da se voda stavlja u kategoriju tehničke vode.”
“Rešenje je praktično nezakonito”, rekao je Pogarčić, “zato što Pravilnik o kategorizaciji podzemnih voda ne prepoznaje kategoriju tehničke vode, već su osnovne tri kategorije: pitka, termomineralna i mineralna. Znači ovim rešenjem Ministarstva ove naše arteske vode su svrstane u nepostojeću kategoriju.”
U pouci o pravnom leku protiv ovog Rešenja o utvrđivanju i overi razvrstanih rezervi podzemnih voda Grada Zaječara se ne može uložiti žalba, već se može pokrenuti postupak pred Upravnim sudom. Radna grupa pri Gradskoj upravi koja se bavi arteskim česmama i odnedavno i kvalitetom vazduha, će se sastati narednih dana kako bi pokrenula postupak pravne analize i tužbe na ovo Rešenje.
“Ono što ovaj slučaj čini drugačijim od svih ostalih u Srbiji je to što mi imamo direktno partnerstvo sa lokalnom samoupravom”, rekao je novinar i član Udruženja “Za česme” Dušan Vojvodić.
“Značaj zaječarskih česama je prepoznala lokalna samouprava. Mi smo došli do toga da je izglasana i odluka o zaštiti česama kao najvećeg dobra Grada Zaječara. Grad Zaječar se odgovorno ponašao u prethodnom periodu i sve učinio po zakonu da česme stavi pod zaštitu. Nažalost, očigledno su sile koje se bave tim interesima iznad uticaja lokalne samouprave, odnosno mi se vraćamo na Ministarstvo rudarstva i energetike. Nije ovo prvi put da mi dobijamo rešenja koja nisu u saglasnosti sa realnošću i zdravim razumom. To može da se objasni na samo dva načina; ili je u pitanju korupcija ili su ti ljudi koji su doneli to Rešenje nemaju poslovnu sposobnost. Da li je voda na zaječarskim česmama za piće je toliko očigledno da se o tome ne treba raspravljati, iza nas je samo 100 godina upotrebe pijaće vode i jedno 30-40 godina merenja i analiza zaječarskog Zavoda za javno zdravlje.“
Mi smo jedini grad u Evropi koji ima takvo blago, zdravu artesku pijaću vodu koja dolazi iz vodoizdana na koji nema uticaj spoljna sredina. To je najveća blagodat grada koja nema cenu, niti postoji način da se ona nadoknadi ako je izgubimo, zaključeno je na konferenciji za novinare.
Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
U novoj emisiji “Ekološki sat” predstavljeni su rezultati prvog ciklusa uzorkovanja površinskih voda, sedimenta i ihtiofaune Timočke Krajine, u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira EU, a realizuje Udruženje “Za česme” sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.
O ovoj temi u emisiji su govorili Toplica Marjanović i Dragan Ranđelović iz Društva mladih istraživača Bor. Uzorkovanje je obavljeno u periodu od 31. avgusta do 3. septembra 2022. godine i to je prvo od ukupno četiri uzorkovanja koja će biti obavljena tokom realizacije ovog projekta. Referentna laboratorija iz Beograda uzorkovala je vodu i sediment na 10-ak lokacija u rekama: Crni Timok, Veliki Timok, Brestovačka reka, Borska reka, Pek i Dunav na ušću Timoka.
Svrha studije je ispitivanje postojećeg stanja i dalje praćenje štetnih uticaja rudarstva i urbanog razvoja na životnu sredinu u Timočkoj Krajini.
Prema Uredbi o kategorizaciji vodotoka, reka Pek pripada III klasi od izvora do ušća u Dunav. Crni Timok od izvora do Zaječara i od Zaječara do ušća u Borsku reku pripada II klasi, dok od uliva Borske reke do ušća u Dunav pripada III klasi. Borska reka od izvora do Bora pripada II klasi, dok od Bora do ušća u Timok pripada IV klasi. Reka Dunav pripada II klasi.
Na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja, a u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i Uredbom o kategorizaciji vodotoka, može se zaključiti da u ispitivanim rekama Timočke Krajine postoji zagađenje, navodi se u izveštaju referentne laboratorije, što je detaljnije preneto u emisiji “Ekološki sat”.
Rezultati merenja su objavljeni na sajtu http://www.ekoloskiodgovor.rs/gde postoji odeljak baza podataka, sa godinom, mernim mestom i analizom vode https://ekoloskiodgovor.rs/baza/.
Do kraja ove godine, biće obavljen još jedan ciklus uzorkovanja i analize.
Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
