Emisija KONKRETNO na T1 televiziji: Nastavlja se obnova zaječarskih arteskih česama (VIDEO)

U Zaječaru su u subotu, 24. novembra 2018. godine, gradjanima na korišćenje predate tri, od ukupno 43, rekonstruisane i revitalizovane arteske česme u gradu. Reč je o česmama u naseljima Ključ i Kraljevica i kod Zelengore. O obnovi česama ali i funkcionisanju Udruženja „Za česme“ i planovima za narednu godinu u emisiji „Konkretno“ na T1 televiziji govore: Boban Pogarčić, predsednik Udruženja „Za česme“ i hidrogeolog Nikola Šarčević, član Udruženja „Za česme“.

Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u emisiji su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.

U Zaječaru prezentovane tri rekonstruisane i revitalizovane arteske česme (VIDEO)

Ministarstvo zaštite životne sredine

 

 

Preuzeto sa: Za media

U Zaječaru prezentovane tri rekonstruisane i revitalizovane arteske česme (VIDEO)

 

U Zaječaru su danas prezentovane i gradjanima na korišćenje predate tri obnovljene arteske česme: kod nekadašnje kafane Zelengora, u naselju Ključ i u naselju Kraljevica. U pitanju su prve tri od 40 zaječarskih arteskih česama koje su obuhvaćene Projektom rekonstrukcije i revitalizacije arteskih česama koji partnerski realizuju Grad Zaječar, Udruženje “Za česme” i Kompanija Heineken Srbija.

Posle obnove koja je počela jesenas, česme od kojih su neke stare i 100 godina, dobile su potpuno novi izgled, a rekonstrusani su i revitalizovani i arteski bunari iz kojih se česme napajaju čistom i zdravom pijaćom vodom. Centralni događaj danas je organizovan kod česme u naselju Kraljevica a pre toga prezentovani su i radovi koji su izvedeni na česmama Zelengora i u Ključu. Zaječarcima su se ovom prilikom obratili pomoćnik gardonačelnika Milan Stanković i direktor kompanije Hajneken Srbija Viktor Gilhofer. Obojica su istakla da Zaječar treba da bude ponosan na ovo blago koje poseduje kao i da će obnova ostalih česama u gradu biti nastavljena:

“Ovom obnovom i ovim projektom sigurno da pokazujemo našoj generaciji ali i onima koji dolaze u budućnosti da brinemo za ovaj prirodni resurs koji imamo. Ono što takodje želim da kažem je da je predvidjeno da se u narednih par godina rekonstruišu i revitalizuju sve česme u našem gradu”, rekao je između ostalog Milan Stanković.

Viktor Gilhofer, direktor kompanije Heineken Srbija, oduševio se bogatstvom česama u gradu gde ova kompanija ima svoju fabriku:

“U jednoj od mojih prvih poseta Zaječaru, pitao sam Dejana, našeg direktora Pivare, da me odvede do tih česama i primetio sam da to nisu samo česme, već mnogo više od toga. Shvatio sam da je to nasledje i da su neke od tih česama starije od jednog veka. To su važna mesta na kojima se susrećete sa svojim komšijama, mesta na kojima možete popiti najbolju vodu. Zato svi mi doprinosimo ovoj zajednici ulaganjem u njenu tradiciju i nasledje. Učestvujući u ovom projektu rekonstrukcije i revitalizacije zaječarskih arteskih česama sa vodom za piće zajedno sa gradom Zaječarom, Udruženjem “Za česme” i sa Okrugom, verujem da ćemo da izgradimo bolju budućnost Zaječara svima.”

Projekat rekonstrukcije i revitalizacije arteskih česama u gradu sprovodi se uz pomoć i podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Iza svega stoji udruženje gradjana “Za česme” koje već četiri godine brine o zaječarskim česmama:

“Pri izvršenoj rekonstrukciji i revitalizaciji sa ove lokacije nismo samo dobili potpuno novu bušotinu u smislu zahvatanja vode filterom i transporta novog izgradjenog cevovoda do mesta isticanja već smo i došli do novih saznanja koja nam ukazuju da ispod Zaječara postoje i geotermalne pojave koje vredi u nekoj budućnosti istraživati. Ovo nije prvi korak samo u očuvanju vodnog resursa kojim trenutno raspolažemo već i polazna osnova za neka nova istraživanja koja bi mogla biti okosnica plana razvoja našeg grada”, rekao je danas Nikola Šarčević, hidrogeolog i član Udruženja “Za česme”.

Boban Pogarčić, predsednik Udruženja “Za česme” dodaje:

“Udruženje Za česme evo već četvrtu godinu se bori za zaštitu tih česama. Imam jednu dobru vest. Ne znam da li ste pratili medije juče. Juče je Osnovni sud u Zaječaru doneo prvu presudu u istoriji srpskog pravosudja kojom je, zbog presušivanja česama, vlasnik hotela Srbija TIS, osudjen na šest meseci, odnosno dve godine uslovno. Ovo je dobra vest i čini mi se da je srpsko pravosudje poslalo jednu dobru i kvalitetnu poruku svima nama i celoj Srbiji da neće više biti uopšte kompromisa što se tiče zaštite javnih arteskih česama u Zaječaru kao najvećeg prirodnog dobra našeg grada”.

I pored izuzetno hladnog vremena meštani naselja Kraljevica ali i oni iz drugih delova grada, svojim prisustvom uveličali su današnji program. Priredjen je pravi mali hepening uz mekice, osvežavajuće napitke i muziku orkestra “Bekrije”. Evo šta su nam rekli okupljeni Zaječarci:

“Lepa je lepa je. Trebalo je još jedna da ima, da ima sa dve strane. Ona je ranije bila sa dve strane, cev a sada je sa jedne. Ma nema veze, dobra je”.

“Uzimam vodu već više godina sa česme i vrlo je lepo uradjeno. Vrlo lepo uradjeno i mnogo sam zadovoljan što je tako”.

“Mnogo je dobro. Odlično je što se radi. U principu, ja ovu vodu i česmu koristim više od 30 godina i dan danas je koristim jer sam tu, u komšiluku. Sve je super. Jedino ostaje mislim da je to najvažnije da se te česme održavaju i da mi kao gradjani te česme ne uništavamo”.

“Ja uzimam vodu otkako sam se rodila. Pijem isključivo s česme vodu. Juče sam probala i nema više da se oseća na cev kao što je nekada bilo”.

“Od 57. godine pijem vodu a pijem vrlo malo, bubrezi su mi zdravi što znači da je voda sasvim ispravna, dobra”.

Plan je da se posao rekonstrukcije i revitalizacije zaječarskih arteskih česama nastavi već iduće godine. Želja je da sve, a ima ih oko 40, u narednih nekoliko godina, dobiju potpuno novi izgled.

Projekat rekonstrukcije i revitalizacije arteskih česama realizuju Grad Zaječar, Udruženje “Za česme” i Kompanija “Hajneken” doo u Srbiji.

Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u emisiji su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.

 

Ministarstvo zaštite životne sredine

 

 

Pogledajte video:

Preuzeto sa: Za media

Privodi se kraju renoviranje prve tri arteske česme u Zaječaru (VIDEO)

Proteklog vikenda kod renovirane česme u naselju Kraljevica obavljeni su završni radovi, naime izvršena je rekonstrukcija cevi u bunaru. Pre toga bušotina je očišćena i isprana, tako da je sada kompletna instalacija obnovljena. U subotu, 24. novembra na manifestaciji koja će biti organizovana kod Avnojske česme biće predstavljeni svi projekti rekonstrukcije i revitalizacije arteskih česama u Zaječaru.

Od narednog vikenda renovirana česma u naselju Kraljevica biće svečano otvorena, tako da se ovih dana obavljaju završni radovi. U bunarskom delu zamenjena je kompletna instalacija i očekuje se, kada voda bude potekla, da protok bude veći bar za jednu trećinu, kaže Nikola Šarčević, koji obavlja poslove nadzora nad hidrogeološkim ispitivanjima:

“Ovde iza mene možemo videti bušotinu sa koje je izvučeno cevovodom do mesta isticanja, odnosno do Avnojske česme i sada je trenutno u fazi rekonstrukcija cevi, to je takozvana metoda FUF, filter u filter. Ove cevi spuštamo, prethodno smo isprali, očistili bušotinu, sada spuštamo nove cevi da kada završimo radove dobijemo kako u nadzemnom delu novu česmi i u podzemnom delu, da instalacija kompletno bude nova.”

Ovakvom rekonstrukcijom bunara sprečava se prodor zagađenja gornjih površinskih voda u dubinu gde se nalaze kvalitetne arteske vode:

“Pošto smo u prethodnim postupcima izvršili snimanje kamerom do dubine bušotine, utvrdili smo da je krajnja dubina 241 metar i utvrdili smo da su netipične cevi ugrađene, da je ova bušotina sama po sebi dosta stara, oko sto godina. Ovih dimenzija cevi jednostavno više nisu u tim mernim jedinicama i ovde je stavljen sistem koji se zove Open hole, znači bušotina bez filtera sa otvorenim delom odakle utiče voda, tako da je to netipično da se u neogenim sedimentima stavlja taj tip bušotine i zato sad ispravljamo i spuštamo ipak filtere u ove stare cevi.”

Prvi put rađena je proširena analiza vode sa svih arteskih česama u gradu i utvrđeno je da kvalitet odgovara svim standardima.

Projekat rekonstrukcije i revitalizacije arteskih česama realizuju Grad Zaječar, Udruženje “Za česme” i Kompanija Hajneken doo u Srbiji.

Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u emisiji su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.

 

Ministarstvo zaštite životne sredine

 

 

Preuzeto sa: Za media

 

Emisija KONKRETNO na T1 televiziji: Gost dr Petar Dokmanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu

U Zaječaru je predstavljen projekat “Primenjenih hidrogeoloških istraživanja zaječarskog neogenog basena iz koga se kaptiraju arteske česme na teritoriji grada Zaječara”. Projekat je predstavio dr Petar Dokmanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda. 

Ovim povodom on je bio gost emisije “Konkretno” na T1 televiziji.

Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u emisiji su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.

 

Ministarstvo zaštite životne sredine

 

 

Preuzeto sa: Za media

 

Predstavljen projekat hidrogeoloških istraživanja zaječarskih česama (VIDEO)

 

Danas je u Zaječaru predstavljen projekat “Primenjenih hidrogeoloških istraživanja zaječarskog neogenog basena iz koga se kaptiraju arteske česme na teritoriji grada Zaječara”. Projekat je predstavio dr Petar Dokmanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda. Po njegovim rečima na ovaj način će biti sagledano, između ostalog, čime grad Zaječar raspolaže, odnosno koliko ima česama u gradu, kakav je kvalitet voda, koliki je pritisak i protok, kakva je izdašnost i kolika je tepmeratura arteskog horizonta zaječarskog basena.

Ovo je prvi korak u definisanju resursa u kvalitetivnom i kvantitativnom smislu. Urađenim elaboratom biće sagledano stanje, donete mere na njegovom poboljšanju sa ciljem stavljanja pod kontrolu i održivog upravljanja česmama. Vreme realizacije projekta je 20 meseci. Kako je rečeno na današnjoj prezentaciji, projekat je svojevrsni kuriozitet u Srbiji. Bilansne rezerve podzemnih voda će biti stavljene u funkciju ekploatacije, kako bi njihov neposredni korisnik ostario pozitivne tehno-ekonomske odnosno finansijske efekte.

Projekat rekonstrukcije i revitalizacije arteskih česama realizuju Grad Zaječar, Udruženje “Za česme” i Kompanija “Hajneken” doo u Srbiji.

 

Ovaj medijski sadržaj je sufinansiran sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u emisiji su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.

 

Ministarstvo zaštite životne sredine

 

 

Preuzeto sa: http://zamedia.rs/stranice/vesti/8082/predstavljen-projekat-hidrogeoloskih-istrazivanja-zajecarskih-cesama-video

 

Nastavlja se ispitivanje arteskih česama u Zaječaru (VIDEO)

Urađena je video-endoskopija arteskih česama kod Zelengore i u naselju Kraljevica u Zaječaru, kako bi se utvrdile rezerve kvalitene vode, stanje bunara i cevi kroz koje protiče voda. Iako su cevi i bušotine stare više decenija u solidnom su stanju, utvrđeno je ovim snimanjem. Projekat rekonstrukcije i revitalizacije arteskih česama realizuju Grad Zaječar, Udruženje “Za česme” i Kompanija Hajneken doo u Srbiji.

Poslednjih desetak dana radovi su bili fokusirani na otkrivanju tačnih lokacija arteskih bunara sa kojih se vodom snabdevaju česma u naselju Kraljevica i česma kod nekadašnje kafane Zelengora. Imajući u vidu da nije sačuvana projektna dokumentacija, kao i da su šahte sa arteskim bunarima zatrpane još pre nekoliko decenija to nije bio nimalo lak zadatak, potvrđuje hidrogeolog Nikola Šarčević: 

Više o tome »