Aktivnosti

U okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“, koji finansira EU, a realizuju Udruženje „Za česme“ i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara, u Zaječaru će biti organizovano specijalno Festivalsko veče sa prikazivanjem inkluzivne predstave mladih, ekološkim filmovima i tribinom. Festival će biti održan u nedelju, 27. avgusta, od 19 sati, na košarkaškom igralištu kod srednjih škola u Zaječaru, a tema ovogodišnjeg događaja je zaštita voda i održivo korišćenje voda.

Nakon svečanog otvaranja Festivala, publika će biti u prilici da premijerno pogleda inkluzivnu predstavu “Dečak iz vode” Dečijeg centra Zaječar, a nakon toga predviđen je filmski program koji se realizuje kao specijalno izdanje Međunarodnog festivala ekološkog i turističkog filma SILAFEST, koji se već 15 godina održava na obali Dunava u Velikom Gradištu, rekao nam je Boban Pogarčić iz Udruženja “Za česme”:

“Filmski program će otvoriti dokumentarni film “Živa voda”, u produkciji Udruženja “Za česme” i izvršnoj produkciji “Za medije” i to je treći i poslednji deo trilogije KAP koja se bavi zaštitom arteskih česama u Zaječaru i borbom naših sugrađana da ovo prirodno dobro stavi pod zaštitu. Nakon toga slede filmovi odabrani iz selekcije 15. SILAFESTA o zagađenju Dunava fekalnim vodama u Beogradu, otpadu u Limu, o prodavcima soli u Iranu i dr. Nakon filmova biće održana javna tribina o zaštiti voda. Govoriće ekološki aktivisti, stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine i rada sa mladima, a publika će moći da postavlja pitanja i tako aktivno učestvuje u tribini.”

U “Dečijem centru” u Zaječaru pripreme za inkluzivnu predstavu “Dečak iz vode” počele su još početkom ove godine. Tema predstave mladih članova “Dečijeg centra” i Udruženja “L- Down” je zagađenje vodnih resursa i kako se ona mogu sprečiti.

Prema rečima Selene Ristić, direktorke Dečijeg centra, partnera na projektu “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini”, ovogodišnja inkluzivna predstava je zapravo nastavak prošlogodišnje “Pokloni udah” koja je avgusta 2022. bila prikazana na Festivalskoj večeri u Boru, kada je publika kroz prikaz mladih mogla da vidi posledice industrijskog zagađenja vazduha i način rešavanja problema kroz aktivizam mladih koji planetu nasleđuju od starijih.

Ovogodišnji dramski prikaz “Dečak iz vode” bavi se problemom zagađenja vode u Timočkoj Krajini i šire i ono na šta smo se mi bili fokusirali kroz radionice prethodnih meseci jeste istraživanje o tome na koji način i u kolikoj meri su zagađene vode, šta je to što ustvari zagađuje vodu, na koji način ona može da se prečišćava a to se ne radi; znači stvari koje su mogle da se preduzmu a ne preduzimaju se” – kaže Selena Ristić i dodaje da će cela predstava biti obogaćena mladima iz naše zemlje i okruženja koji su učesnici Festivala “Art zona za sve”:

“U međuvremenu kroz naše probe tekst se modifikovao, menjali su se neki likovi i situacije, a s obzirom na to da je Festivalsko veče na košarkaškom igralištu baš u vreme “Art zone” u koju su uključeni naši partneri iz zemalja u okruženju, svi su oni obavešteni o tome da mi igramo “Dečaka iz vode” i da će i oni biti uključeni u predstavu. Suština je da su sada u “Dečaka iz vode” uključeni i tekstom naši mladi glumci iz Bugarske, Hrvatske i Severne Makedonije koji će nam govoriti o zagađenju Dunava, Timoka i drugih reka… To je jedan globalni problem i na taj način smo ga koncipirali.”

Scenario za predstavu je nastao zajedničkim radom kreativnih radionica “Dečijeg centra”, Udruženja “L-Down” i izvršne produkcije “Sigma Bor”.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Srednjoškolci iz Bora i Zaječara, njih dvadesetak, imali su priliku da u okviru ekološke radionice u Zaječaru, razgovaraju o Ustavu Srbije i ljudskim pravima u oblasti životne sredine, ali i da posete neke od primera narušavanja životne sredine u Timočkoj Krajini. Ovo je prva od pet planiranih ekoloških radionica u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira EU, a realizuju: Udruženje “Za česme” Zaječar, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica Bor i Dečiji centar Zaječar.
Povezanost ekologije sa ljudskim pravima bila je tema prve radionice koja je u “Dečijem centru” u Zaječaru okupila mlade ljude iz Tehničke škole u Boru i Medicinske škole u Zaječaru. Kroz primere ekspanzivnog rudarenja u Boru, ali i narušavanja životne okoline u kojoj žive Timočani, Marija Sebić, saradnica “Dečijeg centra” nastojala je da kod mladih razvije kritičko mišljenje i koncept da nije sve definitivno i nije sve zauvek završeno: “Ta neka ideja da je neko ustupio svoju zemlju na eksploataciju i da zbog toga mora da ćuti, to nije opravdano mišljenje. To što si prodao zemlju nisi prodao dušu, nisi prodao svoj život i svoje pravo na dostojanstven život na čistu vodu, na čist vazduh i plodno zemljište. Koliko će oni to shvatiti, koliko će im biti jasno, videćemo tokom narednih radionica.”
Osim tematskog razgovora s mladima, okupljeni srednjoškolci imali su priliku da pogledaju i dva dokumentarna filma u produkciji “Za medije” koji prikazuju pogubno dejstvo zatrovane Borske reke na reku Timok, kao i priču o Rgotskom jezeru koje ni gotovo pola veka nakon prestanka eksploatacije kvarcnog peska, nije rekultivisano.
Osim u dokumentarcima, mladi su i na licu mesta, u selu Vražogrnac, mogli da se uvere u industrijsko zagađenje koje Borska reka prenosi i u druge reke. Osim rudarskog zagađenja koje je vidljivo u priobalju kao žuta zemlja, uverili su se koliko je ova reka mutna, ima neprijatan metalni miris, a nije pošteđena ni komunalnog otpada.”Mislim da je jako žalosno prvo da živimo u ovakvoj sredini. Meni su konkretno stariji pričali o tome kako je ova reka izgledala nekad u odnosu kako izgleda sada. Mislim da je katastrofalno za ceo grad” – kaže Mia Kitić, učenica Tehničke škole u Boru. I njeni školski drugovi slažu se da zdrave reke imaju bistru vodu, plavu ili zelenu, a da je Borska reka nizvodno ugrozila i mnoge druge reke. Nikola Predić, učenik Gimnazije u Zaječaru, smatra da je krajnje vreme da se nešto preduzme: “Treba probuditi ekološku svest kod svih, da ova reka bude čistija, a čuli smo ako je ona zagađena ona to nosi i u ostale reke u koje se uliva. Bilo bi stvarno dobro ako je moguće da se nađe neko rešenje i da reke ponovo ožive kao što su i nekada bile i da se u njima kupaju deca, da se zalivaju njive i za sve ostalo.”
Dolazak na Rgotsko jezero za sve je bio mnogo lepši doživljaj zbog prelepe boje vodene površine i čiste vode. Međutim, saznanje da je jezero zapravo još uvek nerekultivisan rudarski kop kvarcnog peska, pokrenula je mlade na razmišljanje: “Drago mi je da smo se prvo upoznali sa problemima, a sada imamo priliku i da ih vidimo. Bili smo na Borskoj reci i videli kako zapravo izgleda ta tzv. mrtva reka i stvarno je žalosno videti tako nešto, a sada smo na Rgotskom jezeru i stvarno je prelepo ali je takođe žalosno što ovakav jedan biser nema adekvatnu pažnju i što nije uređeno”, kaže Marija Veljković, srednjoškolka iz Bora. Učenica Teodora Aritonović smatra da bi ljudi morali da povedu računa gde bacaju đubre, jer se i na jezeru vidi da ga ima, a nema kanti za smeće. Njena drugarica Marina smatra da je današnja radionica bila odlična jer svet treba posmatrati i na ovaj kritički način prema zanemarivanju prirode. Natalija Vučić iz zaječarske Medicinske škole je dodala: “Čovek i priroda su jedno i jedno bez drugog ne možemo. Zbog toga je bitno da bude što manje zagađenja prirode u kojoj osim nas žive i životinje.”
Edukacija mladih je važan deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini”, koji realizuju Udruženje “Za česme” i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara uz finansijsku podršku EU. Boban Pogarčić iz Udruženja “Za česme” kaže da je cilj planiranih radionica da se mladi upoznaju sa industrijskim aktivnostima na našem području i šta je od naših prirodnih lepota ugroženo ako se značajnije ne povede briga o zaštiti životne sredine.
Tokom narednih ekoloških radionica do kraja ove godine srednjoškolci će posetiti borske rudarske kopove, rečne slivove oko Bora i Zaječara, ali i mesta prirodnih lepota u okolini kao što je Lazarev kanjon i druge.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Prva od pet ovogodišnjih ekoloških radionica za mlade realizovana je u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira EU, a realizuju Udruženje „Za česme“ i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara. Mladi su u Dečijem centru u Zaječaru, imali priliku da razgovaraju o ekološkim temama, a onda su na Vražogrnačkom mostu u Borskoj reci mogli da vide posledice zagađenja od rudarenja, kao i lepote Rgotskog jezera koje je i dalje zvanično rudarski kop kvarcnog peska, jer nije obavljena njegova rekultivacija.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Izvor: Zamedia

Deo projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji uz finansijsku podršku EU realizuju Udruženje “Za česme” i partnerske organizacije iz Zaječara i Bora, je i edukacija mladih o problemima i rešenjima kada je reč o zaštiti životne sredine. Članice “Dečijeg centra” Zaječar Selena Ristić i Marija Sebić gostovale su u emisiji “Ekološki sat” koja je deo ovog projekta i govorile na koji način mladi shvataju svoju ulogu i značaj koji imaju sada i u budućnosti kada je u pitanju zaštita životne sredine.

“Ekologija nije mladima dosadna tema, zapravo je društveni problem koji je spojio sve generacije i različite grupe mladih koje su jedinstvene u tome da je zagađenje problem. Ono po čemu se oni razlikuju jeste koliko su svesni toga i da li znaju na koji način mogu nešto da menjaju ili ne znaju, a ako znaju da li su spremni da preduzmu neku akciju ili ne. Aktivizam u ovom slučaju zavisi samo od toga da li ćemo mladim ljudima ponuditi dovoljan broj kanala kroz koje oni mogu da iskažu svoje mišljenje”, rekla je na početku emisije Marija Sebić, saradnica “Dečijeg centra”.

“Aktivistička svest se razvija kod njih od malena, a koliko će se i kod koga zadržati kroz odrastanje i sazrevanje to je drugo pitanje. Spremni su da istražuju i dolaze do informacija koje kasnije koristimo za tekst predstava koje pripremamo”, rekla je Selena Ristić koja u Udruženju “Dečiji centar” radi sa đacima osnovnih škola. Upravo ti osnovci među kojima su i članovi Udruženja “L Down”, uključeni su u izradu predstava koje će kao deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini” premijerno biti izvedene na Festivalskim večerima. Na prvoj, koja je bila krajem avgusta 2022. u Boru, publika je gledala komad “Pokloni udah”, dok će ove godine na Festivalu u Zaječaru, biti izvedena ekološka predstava “Dečak iz vode”.

U okviru projekta već je sa mladima prošle godine realizovana radionica o istraživačkom novinarstvu, kao i obuka iz oblasti digitalnog aktivizma i rada na društvenim mrežama. Ove godine, osim druge inkluzivne dečije predstave “Dečak iz vode” koja je u pripremi, biće realizovano još pet jednodnevnih radionica za mlade tokom kojih će oni obići neka od ključnih mesta zagađenja ili nasuprot tome mesta očuvanog biodiverziteta u Timočkoj krajini.

Ova emisija je proizvedena u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj emisije je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Privredni sud u Zaječaru doneo je oslobađajuću presudu “Srbija Ziđin Koper” iz Bora i odgovornom licu iz ove kompanije, za privredni prestup izvođenja rudarskih radova bez odobrenja Ministarstva rudarstva i energetike. Sudija Privrednog suda Irena Kulić oslobađajuću presudu donela je na osnovu člana 2, stava 2, Zakona o privrednim prestupima gde se navodi da “nije privredni prestup ona povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja, iako sadrži obeležja privrednog prestupa određena propisom, predstavlja neznatnu društvenu štetnost zbog malog značaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica”.

U presudi se navodi da se okrivljeni „oslobađaju optužbe da su protivno odredbama čl. 101 st.1 Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima u vremenskom periodu od 1.1.2022. pa do 4.10.2022. godine, na teritoriji grada Bora, bez odobrene projektne dokumentacije izvodili rudarske radove na realizaciji projekta izgradnje postrojenja za tretman otpadnih rudničkih voda, bez rešenja nadležnog Ministarstva o odobrenju za izgradnju rudarskih objekata i izvođenje rudarskih radova, čime bi izvršili prestup iz čl. 181 st.1 t.5 i st.2 u vezi čl.101 st.1 Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, jer delo za koje su optuženi nije privredni prestup“.

Optužni predlog koji je OJT u Zaječaru podiglo po prijavi RERI-ja, odnosio se na izgrađeno postrojenje za tretman otpadnih rudničkih voda iz rudnika Cerovo i Jama, koje radi već godinu dana, a izgrađeno je bez dozvole nadležnog ministarstva. Na glavnom pretresu održanom 28. marta 2023, odbrana kompanije “Srbija Ziđin Koper” je kao i u prethodnim slučajevima bila usmerena ka tome da je kompanija morala da pristupa hitnim radovima da spreči ekološku katastrofu izlivanja otpadnih voda u slivove okolnih vodotokova koje se preko Timoka ulivaju u Dunav.

Odbrana Ziđina je sudiji ovom prilikom predala i Rešenje o odobrenju za izvođenje rudarskih radova od 10. marta, a prijava radova je izvršena 24. marta, samo nekoliko dana pre glavnog pretresa!

Ljubica Vukčević, advokat RERI-ja nam je tada izjavila da ovde nije reč, kako se prikazuje, o ekološkom postrojenju, već o projektu za koji je morala da se radi procena uticaja na životnu sredinu:

Podsećamo, ova borska kompanija je tokom prošle godine četiri puta osuđena zbog kršenja Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, novčanim kaznama koje su bile ispod zakonskog minimuma, od 300 hiljada dinara do milion sto hiljada dinara.

Kontinuirano blago kažnjavanje Ziđina od strane Privrednog suda u Zaječaru, a ovoga puta i potpuno oslobađajuća presuda, svakako se ne može smatrati dobrom sudskom praksom već kao podrška i podsticanje višestrukog povratnika u kršenju zakona da sa takvom praksom i nastavi.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

U Osnovnom sudu u Boru, danas je treći put odloženo suđenje protiv okrivljenih – kompanije “Ziđin Cooper Bor” i odgovornog lica, po optužnom aktu Osnovnog javnog tužilaštva u Boru, za krivično delo Zagađenje životne sredine.

I ovoga puta okrivljeni se nije pojavio na suđenju, a tužilaštvo je predložilo i sudija prihvatila da na sledećem ročištu, koje je zakazano za 15. jun, okrivljeni bude priveden, rekla je u izjavi za naš portal Ljubica Vukčević, advokat RERI-ja:

Za današnje suđenje bila je zainteresovana i javnost, odnosno ekološka udruženja u Boru i Zaječaru u okviru projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini” koji finansira EU. Međutim javnosti, ali i našem novinaru, kome je pre dva dana odobreno prisustvo, ni danas nije bilo dozvoljen ulaz u sudnicu, kako bi čuli zbog čega se odlaže suđenje:

Podsećamo, ovaj postupak je pokrenut nakon krivične prijave RERI-ja i dokaznog postupka u kome se kompanija Ziđin označava kao odgovorna za zagađenje vazduha. Zbog toga je nadležno tužilaštvo u Boru podiglo optužni akt, protiv ove kompanije i odgovornog lica – zakonskog zastupnika. Glavni pretres je bio prvo zakazan za 6. decembar prošle godine, kada je zbog službenog puta predstavnika Zi đina bio odložen za 21. februar, a tada ponovo za 25. april. Novi termin da postupak konačno možda i počne pred sudom je 15. jun.

Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Izvor: Zamedia

Na jednom od najstarijih filmskih festivala u Evropi, Martovskom festivalu u Beogradu sinoć je premijerno prikazan animirani film „Sivi dani“ scenariste i reditelja Stevana Vojvodića, studenta četvrte godine produkcije na FDU.

Film je produciralo Udruženje građana „ZA česme“ u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji sufinansira EU.

Izvor: Zamedia

Animirani film “Sivi dani” nastao je po scenariju i u režiji Stevana Vojvodića, dok art dizajn potpisuje Ana Nedeljković. Izvršni producent je Milina Trišić, a film je produciralo Udruženje “Za česme” iz Zaječara. “Sivi dani” imaće večeras svoju svetsku premijeru na Martovskom festivalu – 70. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma.

Film “Sivi dani” je u takmičarskom programu selekcije Animiranog filma sa još 10 ostvarenja ovog žanra, a biće prikazan večeras u 19 sati, u sali beogradskog Doma omladine “Amerikana”.

Tema ovog animiranog filma je život bolesnog dečaka u Boru, gradu sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji, i njegovo druženje sa pticom koja mu sleće na prozor i unosi malo radosti u njegove sive dane. Film “Sivi dani” je nastao 2022. godine, u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji sufinansira EU, a realizuje Udruženje “Za česme” sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

Martovski festival, jedan od najstarijih filmskih festivala u Evropi i svetu, ove godine traje 6 dana (od 28. marta do 2. aprila) i biće u znaku velikog jubileja, obeležavanja 70 godina od osnivanja, kakvog do sada nije imao nijedan filmski festival u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji.

Tradicionalno predstavlja bogat filmski program u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija: dokumentarni film do 50 i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film. U međunarodnom takmičarskom programu biće zastupljeni svi rodovi kratkometražnog filma.

Žiri ovogodišnjeg festivala, koji odlučuje o nagradama, radi u sastavu: Joško Marušić, filmski reditelj, scenarista, animator, karikaturista i profesor (Hrvatska), kao predsednik žirija; Želimir Gvardiol, filmski reditelj, scenarista i producent (Srbija); Narcisa Darijević Marković, filmska i televizijska rediteljka, scenaristkinja i profesorka (Srbija); Aleš Pavlin, filmski i televizijski producent i profesor (Slovenija) i Pjer Žalica, filmski i televizijski reditelj, scenarista i profesor (Bosna i Hercegovina).

Martovski festival tradicionalno je mesto susreta filmskih autora iz zemlje i inostranstva, producenata, distributera i predstavnika renomiranih filmskih festivala, novinara i kritičara, studenata i profesionalaca. To je mesto za promociju dokumentarnog, animiranog, kratkometražnog i eksperimentalnog filma, platforma za inspiraciju i razvoj novih ideja, kao i prilika za domaću publiku da pogleda uzbudljive, pažljivo odabrane aktuelne naslove, koje inače nema prilike da vidi u bioskopskoj ponudi.

Izvor: Zamedia

U novoj emisiji “Ekološki sat” bilo je reči o sudskim procesima koji se vode protiv stranih kompanija zbog zagađenja i oštećenja životne sredine, koje je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) pokrenuo u istočnoj Srbiji. U emisiji su govorili Mirko Popović, programski direktor RERI-ja i Ljubica Vukčević, advokatica RERI-ja.

Emisija “Ekološki sat” je deo projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini”, koji sufinansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

Na početku emisije Mirko Popović je predstavio Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) koji je osnovan 2017. godine kao Udruženje koje okuplja advokate, pravnike, stručnjake u oblasti zaštite životne sredine, građanske aktiviste…. odnosno jednu posvećenu grupu ljudi koja nastoji da “pravom štiti pravo na životnu sredinu”, što je neotuđivo pravo svakog od nas. “Naše pravo je da nas niko ne ugrožava, odnosno da ne ugrožava našu životnu sredinu”, rekao je Popović, “zatim, naše pravo je i da o tome budemo informisani, da učestvujemo u donošenju odluka, propisa, planskih dokumenata, ali i da protestvujemo kada nam je životna sredina ugrožena.”

“Mi se nalazimo u jednoj neravnopravnoj borbi, s jedne strane imamo zagađivače poput Zi Đina; jednog od zagađivača koji se ponaša kao da ne postoje pravni okviri koji ih ograničavaju. S druge strane, mi protiv sebe, nažalost, imamo državu, odnosno one pojedince i organe koji svojim kršenjem zakona i nečinjenjem, zloupotrebljavaju institucije. Mi pokušavamo da radimo nešto što bi u normalnom društvu trebalo da radi država.”

Sagovornici u emisiji su postavili pitanja koja i svesni i savesni građani postavljaju…. Zašto država i institucije ne štite reke, vazduh….? Zašto oni ne sprečavaju da se grade objekti bez građevinskih dozvola ili bez studija o proceni uticaja na životnu sredinu?

Upravo danas je pred Privrednim sudom u Zaječaru bilo održan glavni pretres za privredni prestup u kome je okrivljena borska kompanija Zi Đin za izgradnju bez potrebnih dozvola postrojenja za tretman otpadnih rudničkih voda. Ovo je, prema rečima advokatice Ljubice Vukčević, već šesti ili sedmi privredni prestup ove kompanije za koji je RERI nadležnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu sa svim dokazima da se radilo nezakonito:

“To postrojenje već godinu dana radi a branili su se na način da je reč o postrojenju koje je izgrađeno da zaštiti od zagađenja Kriveljsku reku, Timok i Dunav sve do Crnog mora, a pozadina je ustvari sasvim druga, odnosno to je profit. Uz prikazivanje pogrešnog činjeničnog stanja, kako je taj objekat bilo hitno graditi kako bi se prečišćavale te otpadne vode da ne bi izazvale ekološku katastrofu, primarni cilj tog postrojenja je ustvari da se iz otpadnih voda izdvaja što više bakra, odnosno uvećanje profita.”

Navodeći i druge primere gde sudovi ili odrede kaznu ispod zakonskog minimuma za privredne prestupe ove vrste ili za zagađenje životne sredine, gosti emisije su istakli da do skoro kod nas nije ni postojala ova vrsta sudske prakse i procesuiranja pravnih lica za krivična dela, i da su ovo za sada možda mali koraci, ali uz upornost, veru i pritisak javnosti, nadaju se da će doći vreme kada će adekvatne kazne odvraćati zagađivače od takvih dela.

Ova emisija je proizvedena u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj emisije je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Među deset najzagađenijih gradova Srbije, kada je u pitanju kvalitet vazduha, nalazi se i Zaječar. Dominantni izvor zagađenja vazduha potiče od suspendovanih čestica PM10 i na osnovu rezultata od 2019. godine, od kada se mere koncentracije ovih čestica, Zaječar ima treću kategoriju kvaliteta vazduha, što znači prekomerno zagađen vazduh (izvor: http://www.sepa.gov.rs/download/izv/Vazduh_2019.pdf, strana 39). Ovako loš vazduh, opasan po zdravlje, Zaječarci udišu tokom grejne sezone, upravo zbog velikog procenta individualnih ložišta na fosilna goriva.
Veliki doprinos zagađenju daje i sam položaj Zaječara koji je u kotlini, između brda. Nekadašnje zime, sa obiljem snega koji je pročišćavao vazduh, poslednjih godina smenile su suve zime sa čestim temperaturnim oscilacijama i vazdušnim pritiskom koji zaključava nebo iznad grada sa svim zagađujućim materijama iz kućnih dimnjaka, toplana i prevoznih sredstava. Izlasci i šetnje u takvim uslovima nisu preporučljivi, pa se, kada je to moguće, biraju dani kada je vetrovito (link: Anketa Zaječaraca o kvalitetu vazduha).
Fosilna goriva su jedini energent, osim manjih količina struje, kojim svoje kuće i stanove zimi zagrevaju građani Zaječara. Uz ogrevno drvo, različite vrste uglja i mazuta u toplanama, nije isključeno da u kućna ložišta pojedinci ubacuju i otpad u vidu plastike ili starih guma, čiji je dim od sagorevanja još opasniji od fosilnih goriva. Ključno za zagađenje Zaječara u zimskim mesecima je i to što su individualna ložišta, sa različitim kvalitetom energenata koja koriste, u velikoj većini u odnosu na objekte koji se greju sistemom daljinskog grejanja. Poslednjih godina u Zaječaru je nešto više od 10% objekata na centralnom grejanju, ali ih i ranijih godina nije bilo više od 20%.
Od uvođenja daljinskog grejanja u Zaječaru, javno preduzeće koje je zaduženo za taj posao ničim nije stimulisalo građane da se priključe. Umesto toga desilo se suprotno. Zastarela infrastruktura, cevi koje svake zime pucaju i uvek visoka cena, doprineli su masovnom isključenju sa centralnog grejanja. I oni koji su ostali, razmišljaju o isključenju jer plaćaju jedno od najskupljih grejanja u Srbiji – 150 dinara po kvadratu grejne površine. Stambena naselja, pojedine škole i javni objekti u Zaječaru greju četiri kotlarnice koje rade sa jednim od najprljavijih energenata – mazutom i to onim jeftinijim sa srednjim nivoom sumpora.
Prelazak na biomasu značajno bi smanjio troškove u odnosu na mazut, samim tim bi trebalo da pojeftini grejanje korisnicima. Međutim, zamenom za ekološki prihvatljiviji energent, ne bi se smanjila zagađenost u Zaječaru, osim kada bi se broj korisnika značajno uvećao, na primer na 80 odsto, što je za sada nerealno za neki duži niz godina.
Ključni pokazatelj kvaliteta vazduha je koncentracija suspendovanih čestica iznad dozvoljene granice. Za PM10 je 40 mikrograma po metru kubnom, a Zaječar je na primer 2019. godine imao maksimalnu dnevnu vrednost 515 mikrograma, a 2021. godine 244 mikrograma po kubnom metru (O tome: izjava Jasmine Stević Jović, šefa Kancelarije za zaštitu životne sredine GU Zaječar).
Jedina automatska stanica za merenje kvaliteta vazduha u Zaječaru, nalazi se u centru grada i osim koncentracije čestica PM10, meri i sumpor dioksid, azot dioksid i ugljen monoksid. Ova stanica je u sistemu državnog monitoringa Agencije za zaštitu životne sredine i nema mogućnost da koncentracije čestica PM10 prati u realnom vremenu, već rezultate na svom sajtu objavljuje sa godinu dana zakašnjenja.
Od 2019. godine aparat za uzorkovanje suspendovanih čestica PM10 poseduje i Zavod za javno zdravlje “Timok” u Zaječaru, koji u svojoj laboratoriji ima mogućnost da odmah očita rezultate nakon 7 dana aktivnosti aparata. Ove usluge Zavoda koriste pojedine opštine u Timočkoj Krajini, koje imaju znatno manji nivo nivo zagađenja, ali ne i Grad Zaječar.
Postoje u Zaječaru, zahvaljujući građanskim inicijativama, i merenja koja nisu zvanično prihvaćena od države. Takozvanog Klimerka ima 10-ak domaćinstava u Zaječaru i uvidom na sajt klimerko.org, koji prati koncentracije čestica PM 2,5 i PM10 u realnom vremenu, Zaječar je tokom grejne sezone gotovo svakodnevno u crvenoj zoni, što znači “jako zagađen vazduh” (link: Izjava Bobana Pogarčića, predsednika Udruženja „Za česme“).
Studija, koju je još pre 10 godina sprovela Međunarodna agencija Svetske zdravstvene organizacije za istraživanje karcinoma, pokazala je da zagađenje spoljašnjeg vazduha izaziva kancerogena oboljenja kod ljudi, a suspendovane čestice najčešće se dovode u vezu sa povećanjem stope obolelih od karcinoma pluća ali i od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, o čemu je govorila i dr Dijana Miljković iz Zavoda za javno zdravlje “Timok”. U prestižnom medicinskom časopisu The Lancet nedavno je objavljen podatak da zagađenje vazduha izaziva preko 6,5 miliona smrtnih slučajeva svake godine širom sveta, a da se ovaj broj povećava.
Da bi se rešio problem aerozagađenja u Zaječaru, ali i u celoj Srbiji iz termoelektrana, industrije, ložišta i saobraćaja, potrebna su velika ulaganja i vreme. Nedavno formirana Vladina Radna grupa za sistemsko rešavanje pitanja zaštite vazduha konstatovala je da akcenat mora biti na zameni uređaja za grejanje u najzagađenijim gradovima i širenju mreže daljinskog grejanja….
U većini prekomerno zagađenih gradova u Srbiji, pa i u Zaječaru, građanske organizacije su angažovanije na rešavanju ovog velikog problema od vlasti. Udruženje „Za česme“ je u okviru projekta Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“, koji finansira EU, u saradnji sa Gradskom upravom, formiralo radnu grupu za monitoring kvaliteta vazduha i od Ministarstva za zaštitu životne sredine tražilo jedan uređaj za merenje nivoa suspendovanih čestica u realnom vremenu. Nakon skoro godinu dana nije stigao ni uređaj ni bilo kakav odgovor Ministarstva.
Upravo u neisporučivanju automatske merne stanice, čija je cena oko 50 hiljada evra, se najbolje može sagledati odnos države prema problemu enormnog zagađenja vazduha u Zaječaru, jer potreba građana je više nego očigledna i od životne važnosti za ljude, ali to nije bilo dovoljno da nadležno ministarstvo izađe u susret takvoj potrebi.
S druge strane, država Srbija investirala je gotovo 30 miliona evra u izgradnju novog velelepnog stadiona, koji može da primi čak trećinu stanovnika grada Zaječara i za kojim ne postoji nikakva potreba imajući u vidu da su gradski fudbalski klubovi u nižim rangovima takmičenja, pa će ova građevina impozantnih razmera u najboljem slučaju zadovoljiti očekivanja tek nekoliko stotina ljubitelja fudbala.

Kroz ovaj primer postaje jasno da je rešavanje problema zagađenja vazduha na dnu liste prioriteta i da će Zaječarci još dugo živeti u svojevrsnoj dušegupki, a da će cenu takve situacije i naredne generacije nastaviti da plaćaju kako kroz troškove zdravstvenog sistema, tako i kroz izgubljene živote.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.