Ministarstvo rudarstva i energetike stvorilo uslove za uništavanje arteskih česama – najvećeg dobra Zaječara (VIDEO)

Višegodišnji napori Udruženja “Za česme” i Grada Zaječara da se zaječarske arteske česme ozakone i legalizuju kao najveće prirodno dobro našeg grada, dovedeno je u pitanje nedavnim rešenjem Ministarstva rudarstva i energetike, koje je overilo rezerve vode na osam česama u gradu, a njihovu vodu svrstalo u kategoriju tehničke vode. Ovim povodom u Udruženju “Za česme” danas je održana konferencija za novinare, u okviru realizacije projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini” koji finansira EU, a realizuju Udruženje “Za česme” i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara.

Predstavnici Udruženja “Za česme” sazvali su konferenciju za novinare kako bi javnost bila obaveštena da ovim česme ne da nisu zaštićene, već je njihova sudbina ugrožena, jer bi, na primer, svako buduće rudarsko istraživanje moglo biti odobreno, jer prema ovom Rešenju ne bi bilo štete na dubinskim vodama, s obzirom da je proglašena za tehničku. Ovim je anuliran ceo dosadašnji petogodišnji rad na legalizaciji i zaštiti česama, rekao je Boban Pogarčić, predsednik Udruženja “Za česme”:

“Pre pet godina Udruženje “Za česme” i Grad Zaječar ušli su u proces ozakonjenja arteskih česama i plan je bio da se zaštiti ceo vodoizdan u Zaječaru, odnosno najveće blago Zaječara – dubinska pijaća voda. Međutim, nakon gotovo pet godina opsežnih radova na izradi elaborata, istraživanja i mukotrpne procedure kroz koje je prošao naš grad, stiglo je nedavno rešenje Ministarstva rudarstva i energetike da se overavaju rezerve podzemnih voda na samo 8 česama u Zaječaru i da se voda stavlja u kategoriju tehničke vode.”

“Rešenje je praktično nezakonito”, rekao je Pogarčić, “zato što Pravilnik o kategorizaciji podzemnih voda ne prepoznaje kategoriju tehničke vode, već su osnovne tri kategorije: pitka, termomineralna i mineralna. Znači ovim rešenjem Ministarstva ove naše arteske vode su svrstane u nepostojeću kategoriju.”

U pouci o pravnom leku protiv ovog Rešenja o utvrđivanju i overi razvrstanih rezervi podzemnih voda Grada Zaječara se ne može uložiti žalba, već se može pokrenuti postupak pred Upravnim sudom. Radna grupa pri Gradskoj upravi koja se bavi arteskim česmama i odnedavno i kvalitetom vazduha, će se sastati narednih dana kako bi pokrenula postupak pravne analize i tužbe na ovo Rešenje.

“Ono što ovaj slučaj čini drugačijim od svih ostalih u Srbiji je to što mi imamo direktno partnerstvo sa lokalnom samoupravom”, rekao je novinar i član Udruženja “Za česme” Dušan Vojvodić.

 

“Značaj zaječarskih česama je prepoznala lokalna samouprava. Mi smo došli do toga da je izglasana i odluka o zaštiti česama kao najvećeg dobra Grada Zaječara. Grad Zaječar se odgovorno ponašao u prethodnom periodu i sve učinio po zakonu da česme stavi pod zaštitu. Nažalost, očigledno su sile koje se bave tim interesima iznad uticaja lokalne samouprave, odnosno mi se vraćamo na Ministarstvo rudarstva i energetike. Nije ovo prvi put da mi dobijamo rešenja koja nisu u saglasnosti sa realnošću i zdravim razumom. To može da se objasni na samo dva načina; ili je u pitanju korupcija ili su ti ljudi koji su doneli to Rešenje nemaju poslovnu sposobnost. Da li je voda na zaječarskim česmama za piće je toliko očigledno da se o tome ne treba raspravljati, iza nas je samo 100 godina upotrebe pijaće vode i jedno 30-40 godina merenja i analiza zaječarskog Zavoda za javno zdravlje.“

Mi smo jedini grad u Evropi koji ima takvo blago, zdravu artesku pijaću vodu koja dolazi iz vodoizdana na koji nema uticaj spoljna sredina. To je najveća blagodat grada koja nema cenu, niti postoji način da se ona nadoknadi ako je izgubimo, zaključeno je na konferenciji za novinare.

Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Preuzeto sa: Zamedia.

Emisija “Ekološki sat”: Zagađenje reka u Timočkoj Krajini kao posledica rudarenja (VIDEO)

U novoj emisiji “Ekološki sat” predstavljeni su rezultati prvog ciklusa uzorkovanja površinskih voda, sedimenta i ihtiofaune Timočke Krajine, u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira EU, a realizuje Udruženje “Za česme” sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

O ovoj temi u emisiji su govorili Toplica Marjanović i Dragan Ranđelović iz Društva mladih istraživača Bor.
Uzorkovanje je obavljeno u periodu od 31. avgusta do 3. septembra 2022. godine i to je prvo od ukupno četiri uzorkovanja koja će biti obavljena tokom realizacije ovog projekta. Referentna laboratorija iz Beograda uzorkovala je vodu i sediment na 10-ak lokacija u rekama: Crni Timok, Veliki Timok, Brestovačka reka, Borska reka, Pek i Dunav na ušću Timoka.

Svrha studije je ispitivanje postojećeg stanja i dalje praćenje štetnih uticaja rudarstva i urbanog razvoja na životnu sredinu u Timočkoj Krajini.

Prema Uredbi o kategorizaciji vodotoka, reka Pek pripada III klasi od izvora do ušća u Dunav. Crni Timok od izvora do Zaječara i od Zaječara do ušća u Borsku reku pripada II klasi, dok od uliva Borske reke do ušća u Dunav pripada III klasi. Borska reka od izvora do Bora pripada II klasi, dok od Bora do ušća u Timok pripada IV klasi. Reka Dunav pripada II klasi.

Na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja, a u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i Uredbom o kategorizaciji vodotoka, može se zaključiti da u ispitivanim rekama Timočke Krajine postoji zagađenje, navodi se u izveštaju referentne laboratorije, što je detaljnije preneto u emisiji “Ekološki sat”.

Rezultati merenja su objavljeni na sajtu http://www.ekoloskiodgovor.rs/gde postoji odeljak baza podataka, sa godinom, mernim mestom i analizom vode https://ekoloskiodgovor.rs/baza/.

Do kraja ove godine, biće obavljen još jedan ciklus uzorkovanja i analize.

Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Emisija “Ekološki sat” (UŽIVO)

U emisiji “Ekološki sat” biće reči o rezultatima prvog ciklusa uzorkovanja površinskih voda, sedimenta i ihtiofaune Timočke Krajine.
Gosti emisije su Toplica Marjanović i Dragan Ranđelović iz Društva mladih istraživača Bor.

Emisija će biti emitovana na Portalu “Za media” putem “live streama” u utorak, 1. novembra, od 20.00 sati.

Osim na našem portalu, live stream možete pratiti na YouTube kanalu “Za medije”,  YouTube kanalu “Za česme” kao i na fb stranicama “Za media” i “Za česme”.

Ova emisija je deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”, koji finansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

#EUzaTebe

Rezultati prvog ciklusa uzorkovanja i analize površinskih voda u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini” (VIDEO)

Laboratorija Anahem iz Beograda angažovana je od strane Udruženja “ZA česme” iz Zaječara, za uzorkovanje i laboratorijske analize vode, sedimenata i ihtiofaune, na 10 lokacija u rekama: Crni Timok, Veliki Timok, Borska reka, Pek i Dunav na ušću Timoka, u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira EU. Svrha studije je ispitivanje postojećeg stanja i dalje praćenje štetnih uticaja rudarstva i urbanog razvoja na životnu sredinu u Timočkoj Krajini.

Uzorkovanje je obavljeno u periodu od 31. avgusta do 3. septembra 2022. godine i to je prvo od ukupno četiri uzorkovanja koja će biti obavljena tokom realizacije ovog projekta.

Na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja, u cilju utvrđivanja uticaja rudarenja na kvalitet pomenutih reka, a u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i Uredbom o kategorizaciji vodotoka, može se zaključiti da u ispitivanim rekama Timočke Krajine postoji zagađenje, navodi se u izveštaju referentne laboratorije.

Prema Uredbi o kategorizaciji vodotoka (“Službeni glasnik RS”, br. 5/68), reka Pek pripada III klasi od izvora do ušća u Dunav. Crni Timok od izvora do Zaječara i od Zaječara do ušća u Borsku reku pripada II klasi, dok od uliva Borske reke do ušća u Dunav pripada III klasi. Borska reka od izvora do Bora pripada II klasi, dok od Bora do ušća u Timok pripada IV klasi. Reka Dunav pripada II klasi.

Borska reka
Uzvodno od Bora, Borska reka se tunelom usmerava u Kriveljsku reku, kako bi u njenoj dolini otvorila površinski kop bakra. Nizvodno od Bora, u korito nekadašnjeg vodotoka ispuštaju se komunalne otpadne vode, neprečišćene rudničke vode i otpadne vode iz postrojenja metalurgije i bazne hemije. U reku se pre više decenija izlila velika količina flotacione jalovine, koja je poplavila obale ove reke i Velikog Timoka nizvodno od njenog utoka. Protiče kroz sela Slatina i Vražogrnac.
Površinska voda Borske reke, od Bora do uliva u Crni Timok, kategorisana je kao reka lošeg kvaliteta i pripada IV klasi kvaliteta. Analiza uzoraka pokazala je povećanu koncentraciju sulfata. Boja uzoraka ove vode je braon- žute boje. Analizom uzoraka na sadržaj teških metala utvrđena je povećana koncentracija arsena, bakra, gvožđa i mangana. Na osnovu ispitivanja uzoraka vode uzorkovanih pre i posle uliva Borske reke u Veliki Timok može se zaključiti da ulivom Borske reke dolazi do povećanja koncentracije olova, cinka, nikla, arsena i kalcijuma. Najveća detektovana promena je u koncentraciji bakra, gvožđa i mangana. Što se tiče ispitivanja kvaliteta sedimenta, analiza je pokazala koncentracije arsena, bakra i cinka veće od vrednosti remedijacije. Takođe, detektovan je sadržaj olova, kadmijuma i nikla koji utiče na ocenu kvaliteta.

Veliki Timok, Dunav
Posle uliva Borske reke, Veliki Timok se uliva u Dunav gde završavaju štetne materije i otpadne vode iz rudnika i topionice u Boru. Uzorkovanjem na lokacijama – reka Timok pre uliva u Dunav, Dunav posle uliva reke Timok i reka Dunav pre uliva reke Timok, utvrđeno je zagađenje i uticaj reke Timok na Dunav.
Na toku Velikog Timoka uzorkovanje je obavljeno i na lokaciji pre i posle jezera Hidroelektrane Sokolovica. Analiza je pokazala da je uzorak nakon jezera boljeg kvaliteta, u pogledu određenih parametara – sadržaja sulfata, mangana, kalcijuma. Analizom uzoraka sedimenta reke Timok pre uliva u reku Dunav detektovan je sadržaj bakra u koncentraciji većoj od remedijacione vrednosti, koncentracija arsena i cinka iznad ciljne vrednosti, kadmijuma iznad vrednosti limita i nikla iznad verifikacionog nivoa. U uzorku vode na istoj lokaciji izmeren sadržaj gvožđa i broj aerobnih heterotrofa prelazi granične vrednosti za klasu III. Analizirani uzorak vode reke Dunav pre uliva reke Timok pokazala je da ova voda pripada klasi II osim za parametar ortofosfati, amonijum jon i broj aerobnih heterotrofa, dok je u sedimentu detektovana koncentracija bakra koja prelazi vrednost remedijacije, kao i sadržaj arsena i kadmijuma iznad ciljne vrednosti i nikla iznad vrednosti limita. Sadržaj navedenih metala nije zanemarljiv i potrebno je pratiti kvalitet vode i sedimenta reke Timok kao i njenih pritoka u cilju praćenja kvaliteta, preporuka je laboratorije koja je obavila uzorkovanje.

Reka Pek
Reka Pek nastaje spajanjem dveju reka – Veliki Pek i Mali Pek. Radi utvrđivanja kvaliteta pomenute reke i uticaja kopa u Majdanpeku, koji sa flotacijom i rudarskom jalovinom predstavlja potencijalni izvor zagađenja, uzorkovani su uzorci na tačkama od interesa – Mali Pek pre dovoda kanalizacije, Mali Pek pre i posle površinskog kopa u Majdanpeku, Veliki Pek nizvodno od jalovišta Valja Fundata i na kraju na ciljnoj lokaciji – posle ušča obe reke i formiranja reke Pek. Ispitivanjem navedenih uzoraka stručnjaci laboratorije “Anahem” zaključuju da u uzorku reke Mali Pek, pre dovoda kanalizacije, nije detektovana kontaminacija. Daljim tokom reke, tj. u uzorku vode pre površinskog kopa u Majdanpeku analizom je utvrđen povećan sadržaj ortofosfata, amonijum jona, gvožđa, dok je posle površinkog kopa pored navedenih parametara detektovan i povećan sadržaj sulfata. Na obe lokacije mikrobiloška analiza je pokazala kontaminaciju aerobnim mezofilnim bakterijama i crevnim enterokokama. Takođe, izmerena je koncentracija bakra blizu granične vrednosti u uzorku vode reke Mali Pek na lokaciji posle površinskog kopa u Majdanpeku i ovaj parametar se treba pratiti, preporučuju iz laboratorije.
Konačno, analiza je pokazala da postoji određena kontaminacija koja narušava klasu reke Pek koja prema Uredbi pripada klasi III. Konkretno, detektovana je povećana koncentracija sulfata, ortofosfata, gvožđa, mangana i mikrobiloških parametara: aerobnih heterotrofnih bakterija i crevnih enterokoka.
Što se tiče ispitivanja uzoraka sedimenata na navedenim lokacijama, analiza je pokazala da je u svim analiziranim uzorcima detektovana koncentracija bakra iznad remedijacione vrednosti. Takođe, u uzorcima sedimenta na lokaciji Mali Pek pre površinskog kopa u Majdanpeku, Veliki Pek nizvodno od jalovišta u Valja Fundata i u Pek posle ušća, detektovana je koncentracija arsena iznad vrednosti remedijacije. Izmerene su i povećane koncentracije cinka u uzorcima reke Mali
Pek posle površinskog kopa i u reci Pek. Ocena kvaliteta sedimenta je, u skladu sa navedenom Uredbom, da je sediment zagađen. Sadržaj analiziranih metala je dosta veći u uzorcima sedimenta nego u uzorcima vode, što je posledica neprestanog protoka vode i činjenice da je nekoliko dana pre uzorkovanja i u određenom trenutku tokom uzorkovanja padala kiša.

Brestovačka reka, Crni Timok
Rezultati analize uzoraka vode Brestovačke reke posle ulivanja otpadnog kanala iz rudnika Čukaru Peki pokazuje da su određene vrednosti neznato povećane u odnosu vrednosti parametara na lokaciji pre uliva. Analiza uzorka vode reke Crni Timok posle uliva Brestovačke reke nije pokazala povećenje koncentracije analiziranih parametara osim za parametar ortofosfati i amonijum jon. Takođe, izmeren sadržaj rastvorenog kiseonika je nizak. Ove vode je potrebno dalje pratiti s obzirom da je u periodu uzorkovanje bilo padavina, što može imati uticaja na rezultate analize. Analiza uzoraka sedimenta pokazala je da je u uzorku na lokaciji otpadni kanal iz rudnika Čukaru Peki, kao i u uzorku iz Brestovačke reke pre i posle otpadnog kanala i uzorku iz reke Crni Timok posle uliva Brestovačke reke, detektovana visoka koncentacija bakra-iznad vrednosti remedijacije. U uzorku otpadnog kanala takođe postoji koncentracija arsena iznad ciljne vrednosti. Dalji tok Crnog Timoka koji je kategorisan klasom II, pokazuje povećane koncentracije amonijum jona i nizak sadržaj rastvorenog kiseonika koji narušavaju kvalitet. Na lokaciji Crni Timok – Grad Zaječar – mesto ispuštanja otpadnih voda Zaječarske pivare, mikrobiloškom analizom detektovan je povećan sadržaj aerobnih mezofilnih bakterija.
Uzimani su uzorci vode i sedimenta reke Crni Timok kako bi se utvrdio uticaj rudarstva i ispuštanja toksičnih materija na kvalitet vode, ali i na ihtiofaunu. Ovo je posebno značajno zbog Timočke pastrmke, autohtone vrste, koja je posebno ugrožena ispuštanjem otpadnih voda iz rudnika “Čukaru Peki”. Takođe, uzorci Brestovačke reke uzeti su na reprezentativnim lokacijama u cilju utvrđivanja zagađenja izazvanog uticajem rudnika.

Rezultati merenja su objavljeni na sajtu http://www.ekoloskiodgovor.rs/gde postoji odeljak baza podataka, sa godinom, mernim mestom i analizom vode https://ekoloskiodgovor.rs/baza/.

Do kraja ove godine, biće obavljen još jedan ciklus uzorkovanja i analize.

Udruženje “Za česme”
www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Emisija “Ekološki sat” o ozakonjenju i legalizaciji zaječarskih arteskih česama (VIDEO)

Tema najnovije emisije “Ekološki sat” bile su aktivnosti Udruženja “Za česme” na ozakonjenju i legalizaciji javnih arteskih česama u Zaječaru. U emisiji su govorili Boban Pogarčić, predsednik Udruženja “Za česme” i Nikola Šarčević, hidrogeolog i član Udruženja “Za česme”.

Emisija “Ekološki sat” je deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”, koji finansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

Jedna od poslednjih aktivnosti Udruženja “Za česme” je sprečavanje izgradnje podzemnih kontejnera u neposrednoj blizini “Miloševićeve česme” na uglu Dubrovačke i ulice Zorana Radmilovića. Nakon dopisa i reakcije Udruženja i Radne grupe za praćenje realizacije Sporazuma za očuvanje, legalizaciju, revitalizaciju i zaštitu arteskih česama, obustavljeni su radovi na izgradnji podzemnog kontejnera pored arteske česme, a nadležne gradske službe će prostor kod česme vratiti u pređašnje stanje. Predsednik Udruženja “Za česme” i predsedavajući Radne grupe Boban Pogarčić pohvalio je komunalnu inspekciju i JKSP “Zaječar” na brzoj reakciji i uvažavanju primedbi Udruženja, ali i mnogih građana koji žive u okolini česme, da je sanitarno nebezbedna lokacija za podzemne kontejnere jer bi protokom godina mogla da izazove zagađenje vode na česmi.

Ovaj poslednji događaj bio je povod da se u emisiji govori o predstojećem ozakonjenju i legalizaciji zaječarskih arteskih česama za koje se poslednjih godina zalaže Udruženje “Za česme” koje je i osnovano 2015. godine radi njihove zaštite od presušivanja koje je izazvala bušotina Hotela “Srbija-Tis”. Naime, tada je uz pomoć mnogih građana, Udruženje uspelo da trajno obustavi rad toplotnih pumpi u Hotelu koje su izazvale presušivanje nekoliko česama, a vlasnik hotela je nakon sudskog procesa uslovno osuđen za krivično delo oštećenje životne sredine, podsetili su gosti emisije “Ekološki sat”.

Kako su naglasili, uskoro se od Ministarstva rudarstva i energetike očekuje prihvatanje i potvrda elaborata o rezervama zaječarskog podzemnog vodnog resursa, što će biti osnov za dalje aktivnosti na ozakonjenju i legalizaciji svih 40 trenutno aktivnih arteskih česama. Tada će biti moguće izraditi i elaborat o zonama sanitarne zaštite česama, kojim će biti sprečene ovakve situacije kao nedavna sa “Miloševićevom česmom”. Tako će Zaječar biti prvi grad u Srbiji koji će imati vlasništvo nad vodnim resurima i česme će biti zaštićene zakonski. To je krajnji cilj Udruženja “Za česme” i Grada Zaječara i dosadašnja dobra saradnja vodi ka tome, a put nije nimalo lak i brz, objasnili su Boban Pogarčić i Nikola Šarčević gostujući u emisiji “Ekološki sat”.

Takođe, osim ozakonjenja sledi rekonstrukcija i revitalizacija i nadzemnih i podzemnih konstrukcija česama od kojih su neke stare više od 100 godina, i prilično su devastirane, jer nakon izgradnje niko nije vodio računa o njihovom održavanju.

Zaječarske arteske česme mogu postati brend ovog grada i kulturno-istorijski i turistički potencijal za budućnost, zaključili su gosti emisije.

Ova emisija je proizvedena u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Emisija “Ekološki sat” (UŽIVO)

U emisiji “Ekološki sat” na našem portalu večeras uživo o aktivnostima Udruženja “Za česme” na ozakonjenju i legalizaciji javnih arteskih česama u Zaječaru. Gosti emisije Boban Pogarčić, predsednik Udruženja “Za česme” i Nikola Šarčević, hidrogeolog i član Udruženja “Za česme”.

Emisija biti emitovana na Portalu “Za media” putem “live streama” u ponedeljak, 25. septembra, od 19.30 sati.

Osim na “Za media” portalu, live stream možete pratiti na YouTube kanalu “Za medije”, YouTube kanalu “Za česme” kao i na fb stranicama “Za media” i “Za česme”.

Ova emisija je deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”, koji finansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

 

#EUzaTebe

Nakon dopisa Udruženja “Za česme” nadležnim službama, obustavljeni radovi na izgradnji podzemnog kontejnera pored arteske česme na uglu Dubrovačke i ulice Zorana Radmilovića (VIDEO)

Ovih dana stanari Dubrovačke i ulice Zorana Radmilovića u Zaječaru, bili su najblaže rečeno iznenađeni kada su videli da se u neposrednoj blizini česme na uglu ovih ulica kopa udubljenje za podzemne kontejnere. Članovi Udruženja “Za česme” bili su takođe iznenađeni ovakvom odlukom gradskih službi, ali su i hitno reagovali jer bi takav objekat za odlaganje smeća u budućnosti i te kako mogao da dovede do zagađenja arteske vode koja ovde neprestano teče blizu jednog veka.

Zato je reakcija bila hitna. Iako su gradske službe ovu lokaciju odabrale primenjujući propis koji kaže da se kontejneri mogu postaviti na razdaljini od 3 do 5 metara od vodoizvorišta, Boban Pogarčić iz Udruženja “Za česme” i predsedavajući Radne grupe za sprovođenje Sporazuma za očuvanje, legalizaciju, revitalizaciju i zaštitu arteskih česama, podsetio je da se u članu 6 tog Sporazume kaže da je u neposrednoj blizini česama zabranjena bilo kakva aktivnost koja može oštetiti, ugroziti, odnosno zagaditi javne arteske česme. Zato je poslat dopis nadležnim službama da se radovi obustave:

Reagovanje Udruženja “Za česme” i Radne grupe za sprovođenje Sporazuma za očuvanje, legalizaciju, revitalizaciju i zaštitu arteskih česama dalo je rezultate, potvrdili su nam iz Odeljenja za komunalnu miliciju i inspekcijske poslove. Sve će biti vraćeno u prvobitno stanje, i pronađena druga lokacija za kontejnere:

Reagovalo se na vreme i sprečena je mogućnost da se u budućnosti zagadi jedna od 30-ak česama u Zaječaru koje još imaju vodu i koje i Grad Zaječar sada tretira kao prirodno dobro od izuzetnog značaja. Cilj Udruženja “Za česme” je da se zaječarske arteske česme brendiraju i da postanu deo turističke ponude grada. Arteska česma na uglu Dubrovačke i ulice Zorana Radmilovića je takođe planirana da uskoro bude rekonstruisana i revitalizovana, ali i uređena njena neposredna okolina da i dalje bude mesto okupljanja i korišćenja arteske vode.

O ovom događaju, ali i o daljim aktivnostima Udruženja “Za česme” na ozakonjenju i legalizaciji javnih arteskih česama u Zaječaru, biće reči u emisiji “Ekološki sat” koja će biti emitovana na portalu “Za media” putem “live streama” u nedelju, 25. septembra, od 20 sati. Gosti emisije će biti Boban Pogarčić, predsednik Udruženja “Za česme” i Nikola Šarčević, hidrogeolog i član Udruženja “Za česme”.

Emisija će istovremeno moći da se prati i preko YouTube kanala i na fb stranicama “Za media” i “Za česme”.

Emisija “Ekološki sat” je deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”, koji finansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

Ovaj sadržaj je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta i videa je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Prvi ciklus uzorkovanja i analize površinskih voda u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini“ (VIDEO)

Jedan od osnovnih ciljeva projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“, koji finansira Evropska unija, a realizuje Udruženje „Za česme“ sa partnerskim organizacijama, je utvrđivanje postojećeg stanja životne sredine i praćenje uticaja daljeg rudarenja na kvalitet životne sredine. U tom cilju obavljeno je prvo od četiri ciklusa merenja kvaliteta površinskih voda, sedimenata i ihtio faune (riba) iz nekoliko vodotokova oko Bora i Zaječara (Brestovačka reka, Borska reka, Crni Timok, Veliki Timok).

Prema rečima Bobana Pogarčića uzorkovanje i rezultate analiza dostaviće Udruženju „Za česme“ referentna laboratorija „Anahem“ iz Beograda, koja ima dugogodišnje iskustvo, između ostalog, u ispitivanju zagađenja vode i zemljišta.

Uzorci se uzimaju sa 10 lokacija, počev od Brestovačke reke, odnosno uliva kanala otpadnih voda iz novog rudnika „Čukaru Peki“ u Brestovačku reku, zatim njeno ušće u Crni Timok, pa Crni Timok ovde u Zaječaru na Popovoj plaži, zatim Borska reka, takođe na dva mesta: na mestu uliva otpadnih voda iz Grada Bora i mestu gde se ova reka uliva u Crni Timok, zatim nizvodno kod hidroelektrane Sokolovica ispitujemo još dva mesta i ušće Velikog Timoka u Dunav. Osim toga uzorkovanje se radi na Malom Peku, Velikom Peku i Peku.

Prema rečima Pogarčića, osim standardnih analiza koje se inače rade, a podrazumevaju fizičko-hemijske i bakteriološke parametre voda, sada se rade i analize na teške metale i živu, kako bi se utvrdio uticaj novog rudnika na status površinskih voda, ihtiofaune i sedimenata.

U toku trajanja projekta je predviđeno da imamo ukupno četiri ciklusa, dakle kad je nizak vodostaj i kada je visok, tako da će i tokom 2023. biti obavljena još dva ciklusa uzorkovanja i analiza svih ovih parametara.“

Prema našim saznanjima, dodaje Boban Pogarčić, do sada nisu rađene ovakve analize, pogotovu ne radi informisanja građana, što je naš cilj da građani mogu saznati da li ih ima i koliko je zagađenje reka u njihovom okruženju.

Grad Zaječar je do sada merio neka mesta koja su letnja kupališta (Vanjin jaz, Popova plaža, Rgotsko jezero) i to prema pravilniku o kvalitetu voda, odnosno fizičko-hemijske i bakteriološke parametre kvaliteta. Ovo će biti nešto šire analize, a inače u toku je izrada plana i programa merenja statusa površinskih voda, tako da će se neka mesta uzorkovanja iz našeg projekta poklopiti sa gradskim, pa ćemo imati neke uporedive rezultate što se tiče tog kvaliteta.”

Svi rezultati merenja biće objavljeni na sajtu http://www.ekoloskiodgovor.rs gde postoji odeljak baza podataka, sa godinom, mernim mestom i analizom bilo da je to voda ili kvalitet vazduha.

Do kraja ove godine, kada bude viši vodostaj, biće obavljen još jedan ovogodišnji ciklus uzorkovanja i analize.

Udruženje „Za česme“

www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Ekološka predstava, filmovi i tribina na Festivalskoj večeri u Boru “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini” (VIDEO)

Sinoć je u Boru organizovano specijalno festivalsko veče u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji finansira EU, a realizuje Udruženje “Za česme” sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara. Publika je imala priliku premijerno da vidi inkluzivnu predstavu “Pokloni udah” Dečijeg centra Zaječar, animirani film “Sivi dani” i dokumentarni “Vedro nebo nad Borom” u produkciji Udruženja “Za česme”, kao i najbolje ekološke filmove ovogodišnje selekcije 14. Međunarodnog festivala turističkog i ekološkog filma SILAFEST koji je u toku u Velikom Gradištu. Na javnoj tribini o aerozagađenju govorili su aktivisti borskih i zaječarskih ekoloških udruženja: Zvonko Damnjanović iz Građanske čitaonice “Evropa” Bor, Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača Bor i Boban Pogarčić iz Udruženja “Za česme” Zaječar.

Celo Festivalsko veče možete pogledati OVDE.

Ovaj sadržaj je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Emisija “Ekološki sat” tema: Ekološki festival u Boru (VIDEO)

U okviru projekta „Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini“, koji finansira EU, a realizuju Udruženje „Za česme“ i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara, u ponedeljak, 29. avgusta, u Boru će biti organizovano Festivalsko veče sa prikazivanjem inkluzivne predstave mladih, ekološkim filmovima i tribinom.

O programu Festivala u emisiji “Ekološki sat”, govore Boban Pogarčić iz Udruženja “Za česme” i Selena Ristić Vitomirović iz “Dečijeg centra” Zaječar.

Udruženje „Za česme“
 www.zacesme.rs

Ovaj emisija je proizvedena u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

 

Festivalsko veče ekoloških filmova i predstava, 29. avgusta u Boru, u okviru projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini” (VIDEO)

U okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji finansira EU, a realizuje Udruženje “Za česme” sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara, u ponedeljak 29. avgusta u Boru, biće održano specijalno izdanje Međunarodnog festivala ekološkog i turističkog filma SILAFEST.

Publika će imati priliku da vidi najbolje ekološke filmove ovogodišnje selekcije, kao i premijeru animiranog filma “Sivi dani”, koji je inspirisan zagađenjem vazduha u Boru. Na programu je i premijerno izvođenje pozorišne predstave “Pokloni udah” koji su pripremili mladi iz zaječarskih udruženja “Dečiji centar” i “L-down”. Nakon projekcija i predstave biće održana javna tribina sa autorima filmova iz zemlje i inostranstva i ekološkim aktivistima na temu zagađenja vazduha. Ponedeljak, 29. avgust 2022, amfiteatar u Boru, od 19 sati.

 

Udruženje „Za česme“
 www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Festivalsko veče u Boru u okviru projekta „Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini (VIDEO)

U okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“, koji finansira EU, a realizuju Udruženje „Za česme“ i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara, 29. avgusta 2022. godine u Boru će biti organizovano Festivalsko veče sa prikazivanjem inkluzivne predstave mladih, ekološkim filmovima i tribinom.

U toku su pripreme za prvo ovogodišnje Festivalsko veče koje je predviđeno u okviru projekta „Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini“, sa tematikom zagađenja vazduha. Festival se organizuje u Boru, u ponedeljak, 29. avgusta, od 19 sati, u Gradskom amfiteatru ispred borskog muzeja.

Boban Pogarčić iz Udruženja „Za česme“ ističe da je ovaj događaj ujedno i specijalno izdanje međunarodnog Festivala turističkog i ekološkog filma SILAFEST, koji se već 14 godina organizuje u Velikom Gradištu:

„U ponedeljak, 29. avgusta, u Boru ćemo organizovati specijalno festivalsko veče SILAFEST-a pod nazivom „Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini“. Ovo festivalsko veče je sastavni deo projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira EU, a sprovode ga četiri udruženja: „Za česme“, „Građanska čitaonica Evropa“ i „Društvo mladih istraživača“ iz Bora, kao i „Dečiji centar“ iz Zaječara.“

Ovo veče posvećeno temi vazduha i kvaliteta vazduha, počeće premijernim izvođenjem inkluzivne dečije predstave „Pokloni udah“ gde će deca glumci iz Dečijeg centra i Udruženja L-DOWN iz Zaječara, predstaviti svoje viđenje problema u oblasti životne sredine.

“Zamislite svet u kome ne možemo da živimo bez maski, a da oni koji zagađuju okolinu dišu neki posebni, filtrirani vazduh”, jedna je od rečenica kojom glumci u predstavi “Pokloni udah” izražavaju svoje strahove o budućnosti koja nas čeka, budućnosti koja je počela mnogo pre no što je problem postao dovoljno vidljiv.

Scenario je nastao kao rezultat kreativnih radionica članova Dečijeg centra i Udruženja “L-DOWN”, ističe Selena Ristić Vitomirović, rediteljka predstave:

“Jesmo li dovoljno ekološki savesni i svesni? Da li je pitanje egzistencije bitnije od čistog vazduha? Ovo su samo neka od pitanja na koja osamnaestoro glumaca pokušava da nađe odgovore. Budućnost u kojoj vazduh kupujemo ujedno je i budućnost u kojoj smo sve dalji od čovečnosti, empatije… Mi verujemo da je rešenje u rečima pesme koju pevamo u predstavi – “Hajde svete od početka, budi opet beba”. Koji su to životni prioriteti preovladali u 21.veku, zar je moguće da čovek nije svestan da upravo on uzrokuje šesto masovno izumiranje živog sveta na planeti? Razvijajući kritičko promišljanje ova multimedijalna predstava obraća se gledaocima od 7-107 godina, stoga “Idemo svi u jedan dah – Pokloni udah- humanost će spasiti svet”.

Nakon predstave „Pokloni udah“ sledi filmski program i tribina, najavljuje Boban Pogarčić:

„Filmski deo našeg prvog Festivala otvara kratki animirani film „Sivi dani“, u produkciji Udruženja “Za česme”, nakon čega će biti prikazano devet kratkih, efektnih filmova iz Irana, Iraka, Azerbejdžana, Ukrajine, Singapura, BiH…. Po završetku filmskog dela Festivala, počeće javna tribina, a kao uvod u temu javne tribine biće prikazana prva epizoda iz dokumentarnog serijala “Pogledaj oko sebe” pod nazivom “Vedro nebo nad Borom”, u produkciji Udruženja “Za česme”. Nakon uvodne priče, na javnoj tribini će učesnici, poznati filmski umetnici koji su gosti i SILAFEST-a, a tu će biti i stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine, koji će predstaviti dosadašnje rezultate samog projekta kao i stanje životne sredine u Boru.“

Ceo program Festivala biće prenošen preko live strima na YouTube kanalu „Za media“ i „Za česme“ i putem društvenih mreža.

Organizatori – Udruženje „Za česme“ sa partnerskim organizacijama, poziva sve zainteresovane da 29. avgusta, od 19 sati, prisustvuju Festivalu u borskom Gradskom amfiteatru kod Muzeja rudarstva i metalurgije.

Udruženje „Za česme“
www.zacesme.rs

 

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Emisija “Ekološki sat” o energetskom siromaštvu i zaštiti životne sredine (VIDEO)

Tema druge emisije EKOLOŠKI SAT je “Energetsko siromaštvo i zaštita životne sredine”, a emisija je realizovana u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini” koji finansira EU a realizuje Udruženje “Za česme” sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

O aktuelnoj temi u širem kontekstu trenutne energetske krize koja je nastala kao posledica ratnih sukoba između Rusije i Ukrajine; kako se sve to reflektuje na situaciju sa energentima kod nas i kako ćemo se grejati predstojeće zime, a da ne ugrozimo u velikoj meri našu životnu sredinu, u emisiji su govorili Zvonko Damnjanović iz Građanske čitaonice “Evropa” iz Bora i arhitekta iz Zaječara Branko Konić.

Damnjanović je na početku emisije rekao da je krajem prošle godine na sednici Nacionalne koalicije za smanjenje energetskog siromaštva, usvojen predlog definicije energetskog siromaštva, što je najvažniji korak za izradu i sprovođenje strateških dokumenata – integrisanog plana za klimu i energetiku i strategije razvoja energetike do 2040. godine.
Prema usvojenoj definiciji, energetsko siromaštvo je stanje u kojem domaćinstvo nema na raspolaganju dovoljno mogućnosti da obezbedi potrebnu količinu energije koja je neophodna za zdrav i dostojanstven život i to na način koji ne ugrožava druge osnovne životne potrebe domaćinstva ili šire zajednice.

On je rekao i da je Nacionalna koalicija važno Vladino telo koje, osim relevantnih ministarstva, okuplja i predstavnike nevladinog sektora i međunarodnih organizacija. Cilj je da se odrede konkretne mere i javne politike kroz koje će se videti boljitak za sve građane.

Ova situacija u kojoj smo se našli i mi i ceo svet, da su energenti teško dostupni zbog enormno većih cena, možda treba iskoristiti za energetsku tranziciju, odnosno da se okrenemo obnovljivim izvorima energije, ali ne samo drvetu već i vazduhu i vodi oko nas, rekao je Zvonko Damnjanović.

Kako se energetsko siromaštvo može ublažiti energetskom efikasnošću, arhitekta Branko Konić je govorio o načinima kako sve možemo da izolujemo objekte u kojima živimo i na taj način smanjimo potrošnju energije.

U izjavi za emisiju “Ekološki sat” gradonačelnik Zaječara Boško Ničić najavio je da će građani Zaječara već za jedno mesec dana moći da konkurišu za novčanu pomoć u energetskoj sanaciji stambenih objekata, kao što je zamena stolarije, peći, kotlova, izolacija objekta ili ugradnja solarnog panela. Za ove namene Grad Zaječar i Ministarstvo rudarstva i energetike obezbedili su ukupno 20.000.000 dinara, a učešće građana u realizaciji ovog programa biće 50%.

Ova emisija je proizvedena u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Kroz projekat “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini” za bolji monitoring kvaliteta vazduha i površinskih voda (VIDEO)

Poboljšanje monitoringa kvaliteta vazduha i površinskih voda jedan je od ciljeva projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji sprovodi Udruženje “Za česme” sa partnerima iz Bora i Zaječara, a finansira Evropska unija. (Više informacija o projektima EU iz oglasti zaštite životne sredine možte naći na: https://www.euzatebe.rs/en/sectors/environmental-protection).

Na inicijativu udruženja “Za česme” Grad Zaječar je nedavno usvojio rešenje o proširenju delatnosti i uvođenju novih članova u Radnu grupu za praćenje realizacije Sporazuma za zaštitu arteskih česama u gradu. Ubuduće ova Radna grupa će se osim zaštitom arteskih česama, baviti I razvojem sistema monitoringa kvaliteta vazduha i površinskih voda na teritoriji Grada Zaječara.

Radna grupa za praćenje realizacije Sporazuma za očuvanje, legalizaciju, revitalizaciju i zaštitu arteskih česama u Zaječaru, nedavno se sastala u svom novom proširenom sastavu. U Radnoj grupi Grad Zaječar predstavljaju: Jasmina Jović Stević iz Kancelarije za zaštitu životne sredine, Ivana Živić, šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, Mia Vukić Vitomirović, koordinatorka Kancelarije za mlade i Nikola Šarčević iz JKP “Vodovod”. Udruženje “Za česme” predstavlja njen predsednik Boban Pogarčić, a novi članovi proširene Radne grupe su Toplica Marjanović iz “Drštva mladih istraživača Bora” i Zvonko Damnjanović iz Gradske čitaonice “Evropa” iz Bora.

Grad Zaječar je 2018. godine na inicijativu Udruženja “Za Česme” oformio radnu grupu za praćenje realizacije Sporazuma za zaštitu javnih arteskih česama i dosadašnji radni zadaci su se odnosili isključivo u oblasti zaštite česama i podzemnih voda:

S obzirom da novi članovi radne grupe imaju bogato iskustvo u monitoringu vazduha u Boru zbog poznatih problema sa rudarskim zagađenjem, u Radnoj grupi se nadaju da će zajedničkim delovanjem, implementacijom njihovih znanja i konkretnim akcijama pomoći da se poboljša sistem monitoring kvaliteta vazduha i površinskih voda na teritoriji Zaječara:

Toplica Marjanović, novi član ove Radne grupe kroz kraću prezentaciju upoznao je ostale članove sa značajem donošenja zakonskih osnova i lokalnih propisa u zaštiti vazduha.

Jasmina Jović Stević iz Kancelarije za zaštitu životne sredine GU Zaječar podsetila je da se kvaltet vazduha u Zaječaru od 2009. godine, prati u okviru državne mreže, u jednoj automatskoj stanici koja se nalazi u centru grada. Građani na dnevnom nivou na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine mogu da vide parametre sumpor dioksida, azot dioksida i ugljen monoksida. Međutim, suspendovane čestice PM 10 koje u zimskom periodu loženja daju teritoriji Zaječara kvalitet vazduha III kategorije, prikazuju se na godišnjem nivou, pa tako sada samo možemo znati na primer rezultate iz 2019. i 2020. godine. Ti podaci pokazuju da je prekomerno zagađenje vazduha suspendovanim česticama PM 10 u 2019. godini bilo 83 dana, a u 2020. čak 139 dana, što je više od četiri meseca:

Na prvom sastanku Radne grupe jedan od zaključaka je da Grad Zaječar, u cilju unapređenja monitoring, uputi inicijativu Ministarstvu zaštite životne sredine i njihovoj Agenciji, da se u Zaječaru postavi još jedna automatska merna stanica za praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu. Kako su istakli članovi iz Bora, ovu inicijativu podržaće i Radno telo za realizaciju kratkoročnog akcionog plana kvaliteta vazduha u Boru.

Udruženje “ZA ČESME”

www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Gradska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Proširenjem Radne grupe za zaštitu arteskih česama u Zaječaru, pokrenuta inicijativa za kvalitetniji monitoring vazduha i površinskih voda (VIDEO)

Poboljšanje monitoringa kvaliteta vazduha i površinskih voda jedan je od ciljeva projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji sprovodi Udruženje “Za Česme” sa partnerima iz Bora i Zaječara, a finansira Evropska unija. Zato je radna grupa za praćenje realizacije Sporazuma za zaštitu arteskih česama u Zaječaru, nedavno proširila svoju delatnost na oblast zaštite vazduha i površinskih voda. Radna grupa koju čine članovi Udruženja Za Česme, Gradske uprave i Vodovoda, proširena je za dva člana iz građanskih organizacija u Boru koji imaju iskustva u monitoringu vazduha.

Preuzeto sa: Zamedia