Emisija “Ekološki sat” o energetskom siromaštvu i zaštiti životne sredine (VIDEO)

Tema druge emisije EKOLOŠKI SAT je “Energetsko siromaštvo i zaštita životne sredine”, a emisija je realizovana u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini” koji finansira EU a realizuje Udruženje “Za česme” sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

O aktuelnoj temi u širem kontekstu trenutne energetske krize koja je nastala kao posledica ratnih sukoba između Rusije i Ukrajine; kako se sve to reflektuje na situaciju sa energentima kod nas i kako ćemo se grejati predstojeće zime, a da ne ugrozimo u velikoj meri našu životnu sredinu, u emisiji su govorili Zvonko Damnjanović iz Građanske čitaonice “Evropa” iz Bora i arhitekta iz Zaječara Branko Konić.

Damnjanović je na početku emisije rekao da je krajem prošle godine na sednici Nacionalne koalicije za smanjenje energetskog siromaštva, usvojen predlog definicije energetskog siromaštva, što je najvažniji korak za izradu i sprovođenje strateških dokumenata – integrisanog plana za klimu i energetiku i strategije razvoja energetike do 2040. godine.
Prema usvojenoj definiciji, energetsko siromaštvo je stanje u kojem domaćinstvo nema na raspolaganju dovoljno mogućnosti da obezbedi potrebnu količinu energije koja je neophodna za zdrav i dostojanstven život i to na način koji ne ugrožava druge osnovne životne potrebe domaćinstva ili šire zajednice.

On je rekao i da je Nacionalna koalicija važno Vladino telo koje, osim relevantnih ministarstva, okuplja i predstavnike nevladinog sektora i međunarodnih organizacija. Cilj je da se odrede konkretne mere i javne politike kroz koje će se videti boljitak za sve građane.

Ova situacija u kojoj smo se našli i mi i ceo svet, da su energenti teško dostupni zbog enormno većih cena, možda treba iskoristiti za energetsku tranziciju, odnosno da se okrenemo obnovljivim izvorima energije, ali ne samo drvetu već i vazduhu i vodi oko nas, rekao je Zvonko Damnjanović.

Kako se energetsko siromaštvo može ublažiti energetskom efikasnošću, arhitekta Branko Konić je govorio o načinima kako sve možemo da izolujemo objekte u kojima živimo i na taj način smanjimo potrošnju energije.

U izjavi za emisiju “Ekološki sat” gradonačelnik Zaječara Boško Ničić najavio je da će građani Zaječara već za jedno mesec dana moći da konkurišu za novčanu pomoć u energetskoj sanaciji stambenih objekata, kao što je zamena stolarije, peći, kotlova, izolacija objekta ili ugradnja solarnog panela. Za ove namene Grad Zaječar i Ministarstvo rudarstva i energetike obezbedili su ukupno 20.000.000 dinara, a učešće građana u realizaciji ovog programa biće 50%.

Ova emisija je proizvedena u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Kroz projekat “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini” za bolji monitoring kvaliteta vazduha i površinskih voda (VIDEO)

Poboljšanje monitoringa kvaliteta vazduha i površinskih voda jedan je od ciljeva projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji sprovodi Udruženje “Za česme” sa partnerima iz Bora i Zaječara, a finansira Evropska unija. (Više informacija o projektima EU iz oglasti zaštite životne sredine možte naći na: https://www.euzatebe.rs/en/sectors/environmental-protection).

Na inicijativu udruženja “Za česme” Grad Zaječar je nedavno usvojio rešenje o proširenju delatnosti i uvođenju novih članova u Radnu grupu za praćenje realizacije Sporazuma za zaštitu arteskih česama u gradu. Ubuduće ova Radna grupa će se osim zaštitom arteskih česama, baviti I razvojem sistema monitoringa kvaliteta vazduha i površinskih voda na teritoriji Grada Zaječara.

Radna grupa za praćenje realizacije Sporazuma za očuvanje, legalizaciju, revitalizaciju i zaštitu arteskih česama u Zaječaru, nedavno se sastala u svom novom proširenom sastavu. U Radnoj grupi Grad Zaječar predstavljaju: Jasmina Jović Stević iz Kancelarije za zaštitu životne sredine, Ivana Živić, šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, Mia Vukić Vitomirović, koordinatorka Kancelarije za mlade i Nikola Šarčević iz JKP “Vodovod”. Udruženje “Za česme” predstavlja njen predsednik Boban Pogarčić, a novi članovi proširene Radne grupe su Toplica Marjanović iz “Drštva mladih istraživača Bora” i Zvonko Damnjanović iz Gradske čitaonice “Evropa” iz Bora.

Grad Zaječar je 2018. godine na inicijativu Udruženja “Za Česme” oformio radnu grupu za praćenje realizacije Sporazuma za zaštitu javnih arteskih česama i dosadašnji radni zadaci su se odnosili isključivo u oblasti zaštite česama i podzemnih voda:

S obzirom da novi članovi radne grupe imaju bogato iskustvo u monitoringu vazduha u Boru zbog poznatih problema sa rudarskim zagađenjem, u Radnoj grupi se nadaju da će zajedničkim delovanjem, implementacijom njihovih znanja i konkretnim akcijama pomoći da se poboljša sistem monitoring kvaliteta vazduha i površinskih voda na teritoriji Zaječara:

Toplica Marjanović, novi član ove Radne grupe kroz kraću prezentaciju upoznao je ostale članove sa značajem donošenja zakonskih osnova i lokalnih propisa u zaštiti vazduha.

Jasmina Jović Stević iz Kancelarije za zaštitu životne sredine GU Zaječar podsetila je da se kvaltet vazduha u Zaječaru od 2009. godine, prati u okviru državne mreže, u jednoj automatskoj stanici koja se nalazi u centru grada. Građani na dnevnom nivou na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine mogu da vide parametre sumpor dioksida, azot dioksida i ugljen monoksida. Međutim, suspendovane čestice PM 10 koje u zimskom periodu loženja daju teritoriji Zaječara kvalitet vazduha III kategorije, prikazuju se na godišnjem nivou, pa tako sada samo možemo znati na primer rezultate iz 2019. i 2020. godine. Ti podaci pokazuju da je prekomerno zagađenje vazduha suspendovanim česticama PM 10 u 2019. godini bilo 83 dana, a u 2020. čak 139 dana, što je više od četiri meseca:

Na prvom sastanku Radne grupe jedan od zaključaka je da Grad Zaječar, u cilju unapređenja monitoring, uputi inicijativu Ministarstvu zaštite životne sredine i njihovoj Agenciji, da se u Zaječaru postavi još jedna automatska merna stanica za praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu. Kako su istakli članovi iz Bora, ovu inicijativu podržaće i Radno telo za realizaciju kratkoročnog akcionog plana kvaliteta vazduha u Boru.

Udruženje “ZA ČESME”

www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Gradska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Proširenjem Radne grupe za zaštitu arteskih česama u Zaječaru, pokrenuta inicijativa za kvalitetniji monitoring vazduha i površinskih voda (VIDEO)

Poboljšanje monitoringa kvaliteta vazduha i površinskih voda jedan je od ciljeva projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji sprovodi Udruženje “Za Česme” sa partnerima iz Bora i Zaječara, a finansira Evropska unija. Zato je radna grupa za praćenje realizacije Sporazuma za zaštitu arteskih česama u Zaječaru, nedavno proširila svoju delatnost na oblast zaštite vazduha i površinskih voda. Radna grupa koju čine članovi Udruženja Za Česme, Gradske uprave i Vodovoda, proširena je za dva člana iz građanskih organizacija u Boru koji imaju iskustva u monitoringu vazduha.

Preuzeto sa: Zamedia

BENEFITI INFORMISANJA – Kroz projekat “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” javnost će biti informisanija o zagađenju životne sredine

Poželjno je, čak se može reći i obavezno da javnost bude informisana o ekološkim pitanjima jer se kroz to objedinjuju mnoga ljudska prava uključujući ona najbitnija, kao što je pravo na život. To pretpostavlja potrebu da svaki pojedinac ima pristup svim relevantnim informacijama o stanju životne sredine. Pravovremene i tačne ekološke informacije su garancija za ostvarivanje željenih rezultata u očuvanju i zaštiti životne sredine.

Zato je glavni cilj projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, doprinos unapređenju stanja životne sredine kroz podizanje svesti građana da se aktivno uključe u javne politike i donošenje odluka u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena u skladu sa najboljim praksama u EU. (Više informacija o projektima EU iz oglasti zaštite životne sredine možte naći na: https://www.euzatebe.rs

Aktivnosti projekta će rezultirati u informisanoj i edukovanoj javnosti preko TV emisija, priloga, dokumentarnih filmova, festivala, predstava, livestream prenosa. Na taj način će biti povećana informisanost i znanje o zaštiti životne sredine, kroz medijske aktivnosti izvršne produkcije na projektu.

Blagovremena informacija je moćno sredstvo u ostvarivanju društvenih ciljeva uključujući obezbeđivanje uslova za zdravu i čistiju životnu sredinu. Informacije imaju vrednost znanja, a znanje je moć. Korišćenjem ovog prava građani formiraju kritičko mišljenje i kod njih se budi svest o ekološkim problemima.

Udruženje “ZA ČESME”

www.zacesme.rs

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Gradska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju nužno ne odražava stavove Evropske unije.

 

DOKUMENTARNI FILM SUD (VIDEO)

Udruženje “Za česme” objavljuje dokumentarni film SUD, autora Dušana Vojvodića i Miline Trišić, koji prati prvi krivični postupak u istoriji srpskog pravosuđa vođen zbog krivičnog dela “Oštećenje životne sredine”. U pitanju je nastavak višestruko nagrađivanog filma „Kap“, u kome su istraženi razlozi presušivanja arteskih česmi u Zaječaru, dok se film SUD, bavi tokom krivičnog postupka i efektima prve krivične osude koja je izrečena vlasniku hotela “Srbija TIS” Toplici Mitroviću.

Film SUD u produkciji Udruženja “Za česme” ove godine imao je televizijsku premijeru na Drugom programu RTS-a, a 2021. je imao festivalske premijere; u Beogradu na Međunarodnom festivalu zelene kulture “Grin Fest” i Festivalu ekološkog i turističkog filma “Silafest”, gde je proglašen za najbolji srpski ekološki film uz nagradu “Zlatni pinkum”.

Pogledajte DOKUMENTARNI FILM SUD:

Emisija “Ekološki sat” o ravnoteži između ekonomije i ekologije u rudarskom Boru (VIDEO)

Tema prve od ukupno 12 emisija “Ekološki sat”, koja je realizovana u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, bila je održivost “zelenog rudarenja”. Projekat finansira Delegacija EU u Srbiji, a realizuju Udruženje “Za Česme”, “Društvo mladih istraživača” Bor, Gradska čitaonica “Evropa” Bor i Dečiji centar Zaječar.

O temi “Zelenog rudarstva” u emisiji su govorili Dragan Ranđelović i Toplica Marjanović iz “Društva mladih istraživača” Bor, koji se već dugi niz godina kroz nevladin sektor bore za očuvanje zdrave životne sredine u uslovima rudarenja u Boru i okolini.

Kako su istakli, pre 40-ak godina, kao pioniri u ekološkim aktivnostima, bili su skoncentrisani na dva nivoa, takozvanu crnu ekološku tačku i zagađenja koja prouzrokuje rudarska metalurgija i na “zeleni prsten Bora” očuvanje prirode i okoline.

“Najveći problem u Boru i sada je zagađenje vazduha sumpor dioksidom, koji utiče pre svega na zdravlje ljudi, na biodiverzitet, kvalitet vode i zemljišta, pa se osim zalaganja za čistiji vazduh u Boru, danas mnogo više zalažemo za očuvanje čiste vode, tla, upravljanje otpadom, ali pre svega i uključivanje građana u procese donošenja odluka u onim sektorima koji se tiču očuvanja njihovog zdravlja od zagađenja”, rekao je Toplica Marjanović.

Dve glavne metode sprovođenja reforme “zelenog rudarstva” su vladavina prava i primena inovativnih tehnologija. Koje tehnologije i koje metode rudarenja primeniti, sada je najvažnije pitanje za održivost zajednice u uslovima ekspanzije rudarenja u Boru i Timočkoj krajini, istakli su gosti emisije.

Pogledajte emisiju:

Preuzeto sa: Zamedia

EKOLOŠKI ODGOVOR NA EKSPANZIJU RUDARENjA U TIMOČKOJ KRAJINI

Edukacija i obuka mladih u okviru projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini”

Zaječarsko Udruženje „Za Česme“, u saradnji sa Građanskom čitaonicom „Evropa“ Bor, Društvom mladih istraživača Bor i “Dečijim centrom” Zaječar, realizuje dvoipogodišnji projekat „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“, uz finansijsku podršku EU.

Jedan od važnijih ciljeva projekta je povećanje informisanosti svih, a posebno dece i mladih o zaštiti životne sredine, uticajima zagađivača, akcidentima, ali i benifitima usvajanja i primene evropskih praksi.

Zato će projektnim aktivnostima mladi kroz spektar kreativnih i edukativnih radnji biti osnaženi za pokretanje inicijativa za rešavanje problema i učešće u donošenju dokumenata javne politike.

Prva od nekoliko radionica za mlade u okviru ovog projekta, organizovana je u Udruženju “Za česme” 19. maja. Obuci o istraživačkom novinarstvu primenjenom u oblasti ekologije je prisustvovalo 20-ak srednjoškolaca iz Bora, Zaječara i ostalih gradova Timočke krajine. Uvodno obraćanje mladima i razgovor o pitanjima zaštite životne sredine vodila je saradnica “Dečijeg centra” Zaječar, Marija Sebić, koja je kroz anketu želela da sazna koliko im je oblast ekologije bliska:

Novinar sa dugogodišnjim istraživačkim iskustvom i brojnim nagradama za filmove iz raznih društvenih oblasti, pa i ekoloških, Dušan Vojvodić, podelio je svoja iskustva sa mladima u želji da ih motiviše u saznanju da od njih zavise stvari na koje mogu da utiču i da ih promene. U interaktivnom razgovoru on im je preneo veštine kako da određenu informaciju najpre provere, a zatim i plasiraju kako bi potakla širi korpus ljudi, medija, NVO ili nadležne da reaguju. Snažan utisak na njih je ostavilo i emitovanje dokumentarnog filma KAP u produkciji “Za medije” koji govori o građanskoj inicijativi na zaštiti zaječarskih arteskih česama od zagađenja privatnih investitora.

Prema rečima organizatora, naredna aktivnost za srednjoškolce u okviru projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini”, je obuka iz oblasti digitalnog aktivizma i rada na društvenim mrežama, koja će biti organizovana do kraja ove školske godine. Nakon ove radionice mladi će tri nedelje imati aktivnosti sa prepoznavanjem ekoloških problema u svojoj sredini i obaveštavanja javnosti o njima preko društvenih mreža. Naredne 2023. godine biće organizovano još 5 jednodnevnih radionica za mlade, i uključivaće i posete nekim od ključnih mesta zagađenja ili obilazak mesta očuvanog biodiverziteta (Brestovačka reka, Timok, Pek, Borska reka, Rgotsko jezero, površinski kop), kao i prikupljanje informacija, fotografisanje i snimanje.

Udruženje “Dečiji centar” u okviru projekta priprema dve inkluzivne dečije predstave, sa svojim mladim saradnicima i Udruženjem “L DOWN”. Tema dečjih predstava će biti mladi i njihov način razumevanja problema u oblasti ekologije, kao i njihovi stavovi vezani za zaštitu vazduha i vode. Predstave “Pokloni udah” i “Dečak iz vode” i biće premijerno igrane na Festivalskim večerima, koje su planirane u avgustu. Rukovodilac “Dečijeg centra” Selena Ristić Vitomirović kaže da je efekat umetnosti na svest gledalaca teško merljiva, ali je time izazov za ovaj rad sa mladima veći:

Kroz radionice i edukacije mladi će kao učesnici projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj Krajini” steći znanja koja će im pomoći da uspešnije odgovore novim ulogama, u skladu sa zahtevima održivog razvoja, uzimajući u obzir potrebe različitih grupa u svom okruženju.

 

 

 

 

Udruženje “ZA ČESME”

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Gradska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Ekologija i istraživačko novinarstvo – radionica za srednjoškolce u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini” (VIDEO)

U zaječarskom Udruženju “Za česme” danas je održana obuka za 20-ak srednjoškolaca o istraživačkom novinarstvu primenjenom u oblasti ekologije, u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”. Dvogodišnji projekat koji finansira Evropska unija realizuju pored Udruženja “Za česme”, Društvo mladih istraživača i Gradska čitaonica “Evropa” iz Bora i Dečiji centar Zaječar.

Preuzeto sa: Zamedia

U Zaječaru predstavljen projekat “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” (VIDEO)

Od sredine januara 2022. godine, Udruženje “Za Česme” Zaječar u saradnji sa Građanskom čitaonicom “Evropa” Bor, Društvom mladih istraživača Bor i “Dečijim centrom” Zaječar, realizuje projekat “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, uz finansijsku podršku EU.

Na predstavljanju ovog projekta, 28. aprila 2022, u prostorijama Udruženja “Za Česme” u Zaječaru, novinarima su se obratili neposredni realizatori, koji će tokom naredne dve godine sprovesti brojne aktivnosti radi unapređenja stanja životne sredine u Timočkoj Krajini, što je glavni cilj projekta. Takođe, organizacije civilnog društva okupljene oko projekta, nastojaće da podignu svest građana/ki da se aktivno uključe u javne politike i donošenje odluka u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, u skladu sa najboljim praksama u EU.
Predsednik Udruženja “Za Česme” Boban Pogarčić u obraćanju predstavnicima medija ističe da se projekat bavi oblašću životne sredine, a u okviru nje podsektorima voda, vazduh i lokalno vlasništvo:

Društvo mladih istraživača iz Bora s višedecenijskim iskustvom može se navesti kao primer dobre prakse u monitoringu zagađenja vazduha u svom gradu. Njihov predsednik Dragan Ranđelović, ističe da će Društvo svoja iskustva sa prikupljanjem i sistematizacijom merenja kvaliteta vazduha, implementirati kroz projekat, a formiranu bazu podataka učiniti dostupnom svima putem websajta:

 

Zvonko Damnjanović iz Građanske čitaonice “Evropa” u Boru, najavio je, između ostalog u okviru projekta i izdavanje namenskih publikacija – 4 broja ekoloških novina i 2 brošure na temu vazduh i voda i još dosta drugih aktivnosti:

 

Kroz aktivnosti zaječarskog “Dečijeg centra” na ovom projektu, grupa mladih će steći praktična znanja i veštine aktivizma, koje se mogu preneti u školu, porodicu i lokalnu zajednicu. Razvojem kritičkog mišljenja i uočavanjem problema biće postignuta senzibilizacija za probleme zaštite životne sredine, istakla je Selena Ristić Vitomirović. Ona je najavila prvu od dve inkluzivne predstave koju će izvesti ove godine u na festivalu u Boru, a koju će realizovati sa mladim iz svog Udruženja i članovima Društva “L-down”:

Važan deo projekta su i aktivnosti na realizaciji studijskih TV emisija, informativnih medijskih sadržaja, dokumentarnih filmova, istraživačkih tekstova, fotografija i publikacija o uticajima zagađivača na životnu sredinu u Timočkoj Krajini, kao i organizovanje festivala ekoloških filmova. Kroz korpus inovativnih kanala komunikacije želimo da utičemo na promene u stavovima javnosti i da podstaknemo dijalog civilnog društva i javne uprave, rekao je između ostalog autor Dušan Vojvodić iz produkcijske kuće “Za media” i jedan od osnivača Udruženja “Za Česme”. On je u okviru ovog projekta najavio i realizaciju trećeg dela dokumentarne trilogije “KAP”:

 

Inače, ovom prilikom Dušan Vojvodić je najavio TV premijeru dokumentarnog filma “SUD”, iz pomenute trilogije, koji se bavi prvim krivičnim postupkom u istoriji domaćeg pravosuđa zbog krivičnog dela “Oštećenje životne sredine”. Film “SUD” biće emitovan večeras, 28. aprila, na RTS 2, u 22 sata i 15 minuta.

Svi govornici na današnjoj press konferenciji zahvalili su novinarskim ekipama na prisustvu i izrazili nadu da će i ubuduće sarađivati i sa svoje strane obaveštavati javnost o rezultatima projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”.

Preuzeto sa: Zamedia

TELEVIZIJSKA PREMIJERA DOKUMENTARNOG FILMA “SUD” NA RTS 2, U ČETVRTAK 28. APRILA, u 22,15h (VIDEO)

Dokumentarni film “SUD”, autora Dušana Vojvodića i Miline Trišić, u produkciji Udruženja “Za česme”, o prvoj osuđujućoj presudi u Srbiji zbog krivičnog dela “Oštećenje životne sredine”, imaće televizijsku premijeru na RTS 2, u četvrtak, 28. aprila, od 22 sata i 15 minuta.

Kada su krajem 2014. godine vlasnici hotela u centru Zaječara izgradili sistem za grejanje i hlađenje, koji radi na dubinsku vodu, počele su da presušuju javne arteske česme, koje su najveće prirodno dobro Zaječara. To je bila crvena linija za građane koji su rešili da odbrane svoje česme. U početku se činilo da je u pitanju donkihotovska borba jer su vlasnici hotela imali dozvolu nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike, kao i podršku lokalnih vlasti u Zaječaru, ali se sve to pokazalo nedovoljnim pred višegodišnjom upornošću građana, koji su uspeli da utvrde istinu o presušivanju česama, pribave dokaze i podnesu krivičnu prijavu Osnovnom tužilaštvu u Zaječaru.

 

 

Film “Sud” prati prvi krivični postupak u istoriji srpskog pravosuđa vođen zbog krivičnog dela “Oštećenje životne sredine”. Postupak je vođen pred Osnovnim sudom u Zaječaru i trajao je više godina, a svaki javni pretres je pratilo na desetine Zaječaraca. U sudnici su bili i crtači, a ispred suda kamere koje su beležile impresije i reakcije publike i okrivljenih.

Nakon izricanja osuđujuće presude vlasniku hotela Toplici Mitroviću, ispostavilo se da on zapravo neće snositi nikakvu konkretnu posledicu, ali aktivisti lokalnog Udruženja “Za česme” su rešili da ispred njegovog hotela organizuju izložbu slika nastalih u sudnici tokom krivičnog postupka i da mu uruče simboličan poklon…

Na Silafestu 2021, festivalu ekološkog i turističkog filma u Velikom Gradištu, dokumentarni film “Sud” proglašen je za najbolji srpski ekološki film i pripala mu je nagrada “Zlatni pinkum”. Ovaj film je prošle jeseni prikazan u zvaničnoj selekciji ovogodišnjeg Međunarodnog festivala zelene kulture “Grin Fest”.

Ekipa filma:
Dušan Vojvodić – scenarista i reditelj
Milina Trišić – koreditelj i montažer
Dejan Todorović i Milašin Marković – direktori fotografije
Darinka Mihajlović, Danica Canić i Danijel Jovanović – novinari
Dejan Madić, Dalibor Todorović, Dragan Lazarević i Saša Jovanović – snimatelji
Ana Vojvodić – izvršni producent

Preuzeto sa: Zamedia

Otrovna prašina, opasnija tišina

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Društvo mladih istraživača iz Bora podneli su Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za pokretanje vanrednog inspekcijskog nadzora nad kompanijom Zijin Bor Copper doo zbog sumnje da su visoke koncentracije arsena u vazduhu tokom 2021. godine u Boru posledica prerade rude u topionici bakra u okviru njihovog privredno-industrijskog kompleksa. Visoke koncentracije arsena zabeležene su i tokom 2022. godine, te je tako krajem januara koncentracija arsena u vazduhu bila čak 180 puta viša od dozvoljene.

Zakon o zaštiti vazduha zabranjuje prekoračenja propisanih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu, te dozvoljena prosečna vrednost na godišnjem nivou za arsen (ukupna količina u suspendovanim PM10 česticama) iznosi 6 ng/m3. Međutim, prosečna godišnja vrednost sadržaja arsena u Boru višestruko premašuje dozvoljene vrednosti na svakoj mernoj stanici u gradu (Grafik br. 1). Tako su prema Izveštaju o kvalitetu vazduha u Boru iz 2021. godine, najveća prekoračenja zabeležena na mernoj stanici Jugopetrol (Grafik br. 2).

Ko je odgovoran?

“Arsen je uvek bio problem u Boru, jer je arsenopirit prateći mineral rude bakra, i što je veće topljenje rude bakra sa velikom koncentracijom arsena, to su veće i koncentracije arsena u vazduhu”, objasnila je prof. dr Snežana Šerbula, šefica katedre za zaštitu životne sredine na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Boru.

Topljenje rude bakra i eksploatacije ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala je Zijin-ova registrovana pretežna delatnost. Imajući u vidu navedeno, jasno je da su prekomerne emisije posledica poslovnih aktivnosti ove kompanije.

Kratkoročni akcioni plan za smanjenje zagađenja vazduha u gradu Boru usvojen je u julu 2021. godine, ali u toj godini za njegovo sprovođenje nisu izdvojena sredstva iz gradskog budžeta. Nakon skoro deset meseci od usvajanja plana, on nije doveo do smanjenja koncentracije arsena u vazduhu.

Posledice po zdravlje

Kako bi ilustrovala štetnost arsena, dr Šerbula je skrenula pažnju na posledice zagađenja ovom materijom na živi svet: “Na Tehničkom fakultetu u Boru radili su biomonitoring lekovitog bilja. Odgovor biljaka na zagađenu životnu sredinu je isti kao i kod ljudi, usvajanje višaka arsena i teških metala dovodi do teških oštećenja i bolesti”.

Neorganski arsen može izazvati akutne, pod-akutne ili hronične efekte, (sa uticajem na ceo organizam ili sa lokalnim uticajem). U uslovima inhalacione izloženosti arsenu, kritični efekat na zdravlje je izazivanje raka pluća.

U zvaničnoj studiji Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji, izrađenoj od strane Ministarstva zdravlja, Ministarstva zaštite životne sredine i Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, izneti su podaci o oboljevanju Borana, te se navodi da “Za sve maligne tumore osim tumora kože, postoji značajno veći rizik u obolevanju i umiranju i kod muškaraca i kod žena u Boru. Ovaj obrazac se opaža za rak bronha i pluća, rak jetre, pankreasa, bubrega, mokraćne bešike, rak kolona i rektuma, štitaste žlezde, limfopoetskog tkiva, Hodžkinovog i ne-Hodžkinovog limfoma…”

Šta dalje?

RERI i Društvo mladih istraživača iz Bora zahtevaju hitno sprovođenje vanrednog inspekcijskog nadzora, koji će rezultirati nalaganjem kompaniji Zijin da sprovede tehničke, tehnološke i organizacione mere za sanaciju izvora i uzroka emisije arsena iz svojih postrojenja.

Naime, ukoliko utvrdi nezakonitosti, inspektor Ministarstva zaštite životne sredine može naložiti mere za njihovo otklanjanje, te može i privremeno ili trajno zabraniti rad izvora zagađenja. Inspektor takođe može pokrenuti prekršajne postupke, postupke za privredne prestupe i podneti krivične prijave.

Na osnovu prikupljenih podataka, a u cilju utvrđivanja odgovornosti zbog prekomernih koncentracija arsena u Boru, RERI i Društvo mladih istraživača iz Bora će, ukoliko nadležna inspekcija propusti da to uradi, pokrenuti postupke protiv svih odgovornih lica.

Preuzeto sa: Zamedia

Uskoro premijera dokumentarnog filma SUD na RTS-u (VIDEO)

Dokumentarni film “Sud”, autora Dušana Vojvodića i Miline Trišić u produkciji Udruženja “Za česme”,  nakon premijera na Međunarodnom festivalu zelene kulture Green Fest i Silafestu, gde je osvojio nagradu za najbolji domaći film, televizijsku premijeru imaće ovog proleća na 2. kanalu Radio televizije Srbije.

Film je odabran na konkursu RTS-a za programske sadržaje evropskih nezavisnih produkcija za 2021. godinu a Udruženje “Za česme” potpisalo je ugovor sa RTS-om o premijernom emitovanju filma “Sud” u okviru dokumentarnog programa.

Inače, film “Sud” prati krivični postupak koji je završen izricanjem prve presude u istoriji srpskog pravosuđa, zbog krivičnog dela “oštećenje životne sredine”. U nastavku pogledajte trejler ovog nagrađivanog dokumentarnog filma…

Preuzeto sa: Zamedia.

Dokumentarni film SUD u zvaničnoj selekciji Međunarodnog festivala zelene kulture “Grin Fest”, u online izdanju

Film “Sud” u produkciji Udruženja Za česme iz Zaječara autora Dušana Vojvodića i Miline Trišić, biće prikazan u zvaničnoj selekciji ovogodišnjeg Međunarodnog festivala zelene kulture “Grin Fest”. Festival se po 12. put održava od 8. do 15. novembra, u onlajn izdanju, pod sloganom “Klimatska uzbuna”.

Dokumentarni film „Sud“, govori o prvom krivičnom postupku u istoriji domaćeg pravosuđa koji je vođen zbog krivičnog dela „Oštećenje životne sredine“ i efektima prve krivične osude  koja je izrečena vlasniku hotela “Srbija TIS” Toplici Mitroviću. Zapravo u pitanju je nastavak višestruko nagrađivanog filma „Kap“, u kome su istraženi razlozi presušivanja arteskih česmi u Zaječaru.

Film “Sud” je letos nagrađen na  13. Međunarodnom filmskom festivalu SILAFEST u Velikom Gradištu. Autorima Dušanu Vojvodiću i Milini Trišić, pripala je nagrada “Zlatni pinkum” za najbolji srpski ekološki film.

I ove godine svi sadržaji na “Grin Festu” biće besplatni i dostupni na internet portalu festivala od 8. novembra od 16 sati do 15. novembra u 22 sata (www.greenfest.rs).

Zainteresovani za životnu sredinu, ekologiju, klimatske promene, održivi razvoj i srodne teme, moći će da pogledaju ukupno sedam dugometražnih i 34 filma srednjeg i kratkog metra, pet panel diskusija i jednu virtuelnu izložbu. Sve panel diskusije će biti emitovane uživo na fejsbuk stranici festivala.

Preuzeto sa: Za media

Da li privatni investitor „Kostić inženjering“ doo iz Beograda izgradnjom MHE planira da uništi dve reke na Staroj planini? (VIDEO)

Meštani sela Janja na Staroj planini od pre nekoliko dana vrlo su uznemireni. Naime, privatni investitor „Kostić inženjering“ doo iz Beograda koji je 2018. godine hteo da napravi mini hidrocentralu na ušću Janjske i Ravnobučke reke, po svemu sudeći nije odustao od te ideje, iako mu je, zahvaljujući lokalnom stanovništvu i ekološkim aktivistima, pre tri godine sve obustavljeno. Na to ukazuje činjenica da su na njegovoj parceli radnici pre nekoliko dana počeli da raščišćavaju teren i seku rastinje.

Pogledajte video:

Preuzeto sa: Za media