U “Dečijem centru” u Zaječaru ovih dana počele su pripreme za inkluzivnu predstavu “Dečak iz vode”. Tema predstave mladih članova “Dečijeg centra” i Udruženja “L- Down” je zagađenje vodnih resursa i kako se ona mogu sprečiti. Predstava će ovoga leta biti deo Festivala predviđenog projektom “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji realizuje Udruženje “Za česme” uz partnerske organizacije iz Bora i Zaječara, a finansira EU.
Prema rečima Selene Ristić, direktorke Dečijeg centra, ovogodišnja inkluzivna predstava je zapravo nastavak prošlogodišnje predstave “Pokloni udah” koja je avgusta 2022. bila prikazana na Festivalskoj večeri u Boru, kada je publika kroz prikaz mladih mogla da vidi posledice industrijskog zagađenja vazduha i način rešavanja problema kroz aktivizam mladih koji planetu nasleđuju od starijih.
“Dečak iz vode” bavi se problemom zagađenja vode u Timočkoj Krajini i ono na šta smo se mi bili fokusirali kroz radionice prethodnih meseci jeste istraživanje o tome na koji način i u kolikoj meri su zagađene vode, šta je to što ustvari zagađuje vodu, na koji način ona može da se prečišćava a to se ne radi; znači stvari koje su mogle da se preduzmu a ne preduzimaju se” – kaže Selena Ristić:
Scenario za predstavu je nastao zajedničkim radom kreativnih radionica “Dečijeg centra”, Udruženja “L-Down” i izvršne produkcije “Sigma Bor”.
Razvojem kritičkog mišljenja i uočavanja problema biće postignuta senzibilizacija za probleme zaštite životne sredine, istakla je Selena Ristić Vitomirović, što je i jedan od ciljeva projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”.
Planirano je da inkluzivna predstava “Dečak iz vode” bude premijerno izvedena na drugoj Festivalskoj večeri u Zaječaru, u okviru projekta, kada će publika moći da pogleda i reviju dokumentarnih filmova sa ekološkom tematikom i prisustvuje tribini o zaštiti vodnih resursa.
U Osnovnom sudu u Boru danas je trebalo da bude održano suđenje kompaniji Serbia Zi jin Copper Bor” za krivično delo Zagađenje životne sredine, međutim sudija u postupku je preko sudske straže poručila zainteresovanoj javnosti i medijima, da im nije dozvoljen pristup sudnici i da se suđenje odlaže. Advokatice Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu iz Beograda, po čijim krivičnim prijavama je podignut optužni akt, kažu da će reagovati na ovakvu nezapamćenu nezakonitost.
Udruženje “Za česme” iz Zaječara sa partnerima iz Bora nastaviće da prati ovaj sudski postupak u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini” koji finansira EU.
Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Uspešan sastanak predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike i Grada Zaječara, nakon više od tri meseca pošto je u Zaječar stiglo rešenje da je voda na osam zaječarskih česama tehnička voda. Ministarstvo je iskazalo dobru volju i spremnost da se ovo rešenje izmeni, nakon čega bi Grad Zaječar mogao da nastavi proceduru ozakonjenja arteskih česama kao javnog dobra grada.
U Gradskoj upravi Zaječar, 8. februara 2023. godine, održan je sastanak predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike sa gradonačelnikom Zaječara Boškom Ničićem, predstavnicima JKP „Vodovod“ (Nikola Šarčević) i Udruženja „Za česme“ (Boban Pogarčić), povodom rešenja ovog Ministarstva iz oktobra 2022. godine, kojim je arteska voda na 8 česama u Zaječaru proglašena za tehničku.
Sastanak je protekao u međusobnom razumevanju i dogovoru da se sporno rešenje Ministarstva rudarstva i energetike, kojim su arteske vode u Zaječaru stavljene u kategoriju tehničke vode, preinači i da novim rešenjem arteske vode budu razvrstane u kategoriju pitkih voda (voda za piće). Na ovaj način će novo rešenje odražavati realno stanje u Zaječaru, da je u pitanju voda koja je kvalitetna za piće, što pokazuju analize nadležnih institucija, ali i njihova vekovna upotreba građana. To je početni i neophodni korak ka daljim procedurama za ozakonjenje zaječarskih česama, rekao je nakon sastanka Boban Pogarčić, predsednik Udruženja „Za česme“: „Imali smo veoma dobar i konstruktivan sastanak, Ministarstvo rudarstva i energetike je pokazalo dobru volju i spremnost da učini sve da izmeni ovo rešenje i da ono praktično odražava koliko god je moguće, u sklopu nekih zakonskih normi, realnu situaciju koju imamo u Zaječaru, a to sam više puta ponovio da to nisu tehničke vode već da su to najkvalitetnije vode za piće. Napravljen je neki modus na koji način bi smo to uradili.“
Udruženje “Za česme” i Grad Zaječar su proces ozakonjenja arteskih česama započeli 2018. godine. Za to vreme urađeni su opsežni elaborati i istraživanja, koje ni jedan grad u Srbiji do sada nije preduzeo da zaštiti prirodnu vodu kao javno dobro. Iz tog razloga, od velikog značaja je održavanje ovog sastanka, koji predstavlja korak prema konačnom cilju – zaštiti celog vodoizdana u Zaječaru i zaštiti najvećeg gradskog blaga – dubinske pijaće vode.
Udruženje „Za česme“ www.zacesme.rs
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
U Gradskoj upravi Zaječar održan je sastanak predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike sa gradonačelnikom Zaječara, predstavnicima „Vodovoda“ i Udruženja „Za česme“, povodom rešenja ovog Ministarstva iz oktobra 2022. godine kojim je arteska voda na 8 česama u Zaječaru proglašena za tehničku. Ministarstvo je iskazalo dobru volju i spremnost da se ovo rešenje izmeni, nakon čega bi Grad Zaječar mogao da nastavi proceduru legalizacije arteskih česama kao javnog dobra grada.
Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Ovaj medijski sadržaj je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja, u cilju utvrđivanja uticaja rudarenja na kvalitet reka – Crni Timok, Veliki Timok, Borska reka, Pek i Dunav, u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i Uredbom o kategorizaciji vodotoka, zaključuje se da u ispitivanim rekama Timočke Krajine postoji zagađenje, navodi se u zaključku referentne laboratorije, koja je u decembru 2022. obavila drugo uzorkovanje pomenutih reka u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”.
Vekovno iskopavanje i prerada rude u Boru i okolini ostavili su poražavajuće tragove na životnu sredinu. Osim u vazduhu, zagađujućih materija, pre svega teških metala, ima u rekama, ali još i više u nataloženim slojevima u priobalju. Jedan od ciljeva projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji realizuje Udruženje “Za česme” sa partnerima iz Bora i Zaječara, a finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji, jeste poboljšanje sistema monitoringa zagađenja površinskih voda, sedimenta i ribljeg sveta, u rekama Timočke Krajine koje su najizloženije industrijskom otpadu. U prvoj godini ovog projekta koji traje do maja 2024. obavljena su dva od ukupno četiri ciklusa uzorkovanja na vodotokovima od Majdanpeka, preko Bora do Zaječara i dalje do njihovog uliva preko Timoka u Dunav:
Majdanpečki površinski kopovi imaju značajan uticaj na zagađenje vodotokova u okolini. Prema laboratorijskim rezultatima drugog uzorkovanja reke Mali Pek, posle površinskog kopa detektovan je povećan zadržaj amonijum jona, ortofosfata, gvožđa, mangana i sulfata, ali i bakra. Slično je i u reci Pek. Što se tiče ispitivanja uzoraka sedimenata analiza je pokazala da u toku reke pre područja Majdanpeka, nema zagađenja. Nakon rudnika u sedimentu Malog Peka zabeležene koncentracije bakra, arsena, cinka i nikla prelaze vrednosti remedijacije. Nakon spajanja Malog i Velikog Peka, u sedimentu reke Pek kontaminacija arsenom, bakrom i cinkom je iznad vrednosti remedijacije, koncentracija olova iznad granične vrednosti i nikla iznad verifikacionog nivoa. Sadržaj analiziranih metala je dosta veći u uzorcima sedimenata, nego u uzorcima vode što takođe pokazuje da je i ovde višedecenijsko rudarenje izvor zagađenja reka:
Površinska voda Borske reke, od Bora do uliva u Crni Timok, kategorisana je kao reka lošeg kvaliteta i pripada IV klasi. Neposredno posle rudnika kod Bora, detektovane su koncentracije bakra, arsena i nikla iznad vrednosti remedijacije u uzorcima sedimenata. Analiza uzoraka pokazala je povećanu koncentraciju sulfata. Na osnovu ispitivanja uzoraka vode uzetih pre i posle uliva Borske reke u Veliki Timok, može se zaključiti da ulivom Borske reke dolazi do povećanja koncentracije određenih metala i u vodi i u sedimentu. Najveća detektovana promena, u uzorcima vode, je u koncentraciji bakra, gvožđa i mangana.
Što se tiče Brestovačke reke, analiza uzorka uzetog van područja potencijalnog zagađenja, ne ukazuje na kontaminaciju. Rezultati analize uzoraka vode Brestovačke reke posle ulivanja otpadnog kanala iz rudnika Čukaru Peki, pokazuje da su određene vrednosti neznato povećane u odnosu vrednosti parametara na lokaciji pre uliva, što je u vezi sa obilnim padavinama u danima pre uzorkovanja. Uzorci iz Crnog Timoka posle uliva Brestovačke reke nisu pokazali značajno povećenje koncentracija analiziranih parametara. Analiza uzoraka sedimenta pokazala je da je u uzorku na lokaciji otpadni kanal iz rudnika Čukaru Peki detektovana povećana koncentracija bakra – iznad vrednosti remedijacije. U uzorku otpadnog kanala takođe postoji koncentracija nikla iznad nivoa verifikacije.
Dalji tok reke Timok kreće se u pravcu Dunava. Takođe i u ovom delu reke detektovane su koncentracije metala u sedimentu kao što su bakar, arsen, kadmijum, nikl i cink. Sadržaj navedenih metala nije zanemarljiv i potrebno je pratiti kvalitet vode i sedimenata reke Timok kao i njenih pritoka u cilju praćenja kvaliteta, preporučuje se u zaključku referentne laboratorije koja je obavila uzorkovanje vode, sedimenata i ihtiofaune u rekama Timočke krajine.
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Posle više od mesec dana prebacivanja odgovornosti sa lokalne inspekcije na nadležnost Ministarstva rudarstva i energetike, ovo Ministarstvo je danas poslalo svoju inspekciju da izvrši kontrolu nelegalno izgrađene bušotine u naselju Kotlujevac.
Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Ovaj medijski sadržaj je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
U emisiji “Ekološki sat” profesor dr Snežana Šerbula, šefica Katedre za zaštitu životne sredine Tehničkog fakulteta u Boru, govorila je o površinskim vodama u Timočkoj Krajini koje su zbog višedecenijskog rudarenja u Boru i Majdanpeku, zagađene najviše teškim metalima – arsenom, olovom, kadmijumom … To pokazuju i ranija uzorkovanja Borske reke i Kriveljske reke oko Bora, kao i Malog i Velikog Peka i reke Pek kod Majdanpeka, čije vode kroz sliv Timoka odlaze sve do Dunava. Profesorka Šerbula je prokomentarisala da se višedecenijsko zagađenje reka nataloženo i u priobalju tih reka, prikazuje i u najnovijim analizama pomenutih površinskih voda, sedimenata i ihtiofaune, koja se realizuju u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji sprovode Udruženje “Za česme” i partnerske organizacije iz Bora i Zaječara, a finansira Evropska unija.
Ova emisija je proizvedena u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj emisije je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
U emisiji “Ekološki sat” biće reči o rezultatima uzorkovanja vodotokova, sedimenata i ihtiofaune u Timočkoj Krajini. O sadašnjim analizama i višedecenijskom industrijskom zagađenju govoriće prof. dr Snežana Šerbula, šef Katedre za zaštitu životne sredine Tehničkog fakulteta u Boru.
Ispitivanja zagađujućih materija u rekama oko Majdanpeka, Bora i Zaječara sprovode se u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini”, koji realizuje Udruženje “Za česme” sa partnerima iz Zaječara i Bora, i sufinansiranje EU.
Emisija će biti emitovana na Portalu “Za media” putem “live streama” u subotu, 21. januara, od 18 sati. Istovremeno će moći da se prati i preko YouTube kanala i na fb stranicama “Za medije” i “Za česme”.
Emisija „Ekološki sat“ je deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”, koji sufinansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.
Povodom slučaja nelegalne arteske bušotine u Zaječaru, nakon lokalnih inspekcija nenadležnim se proglasilo i Ministarstvo rudarstva i energetike, odnosno njihova geološka inspekcija. To su našoj medijskoj kući potvrdili u mejlu, dok su nam iz Gradske uprave Zaječar rekli da su se danas čuli sa geološkim inspektorom, koji im je rekao da će ipak obaviti kontrolu ovih radova. U ovom slučaju je zanimljivo da što duže istražujemo, sve je više pitanja bez odgovora i apsurdnih situacija.
Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Ovaj medijski sadržaj je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Vanredna analiza vode na česmama u naselju „Ključ 3“ pokazuje da je voda mikrobiološki i hemijski potpuno ispravna i dobra za piće, potvrdili su nam u zaječarskom „Vodovodu“. Vanredno uzorkovanje vode u prošli petak urađeno je zbog toga što nedelju dana na česmama nije bilo vode.
Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj medijskog priloga je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
U emisiji “Ekološki sat”, u kojoj su govorili predsednik Udruženja “Za česme” Boban Pogarčić i novinar-urednik “Za medije” Dušan Vojvodić, bilo je nekoliko tema vezanih za arteske česme u Zaječaru, njihovu ugroženost izgradnjom nelegalnog bunara i akcijama koje su preduzete da se spreči uništavanje najvećeg prirodnog dobra Zaječara. Takođe, bilo je reči i o nedavno stiglom Rešenju Ministarstva rudarstva i energetike, upućenom Gradskoj upravi Zaječar, u kome je voda na zaječarskim arteskim česmama proglašena za tehničku vodu.
Novinar Dušan Vojvodić je objasnio kako je 15. decembra ove godine u Kotlujevcu otkrivena nelegalna arteska bušotina u ulici Petra Lekovića broj 7, u domaćinstvu Dušana Stojanovića i da su aktivisti Udruženja “Za česme” i predstavnici “Vodovoda” odmah o tome obavestili nadležnu inspekciju zbog mogućeg ugrožavanja nekoliko najbližih česama u Kotlujevcu. On je zatim rekao i da se nadležna lokalna inspekcija proglasila nenadležnom i obavestila podnosioce prijava da će taj slučaj preuzeti republička geološka inspekcija Ministarstva rudarstva i energetike. To nije iznenadilo predstavnike Udruženja ni medijske radnike jer je isto tako bilo i pre sedam godina kada je bušotina na parkingu Hotela “Srbija-Tis” presušila i ugrozila pet česama u Zaječaru. I tada i sada izvođač radova je Dušan Stojanović koji je ovoga puta bušotinu napravio u sopstvenom dvorištu.
Zanimljivo je da su dan-dva nakon otkrivanja nelegalne bušotine, presušile dve česme na samo nekoliko stotina metara od nje, a voda je na njima ponovo potekla kroz nekoliko dana kada je otkriven objekat u kome su vodovodne instalacije i ventil koji je neko zatvorio. Kako je Boban Pogarčić rekao u emisiji, na nadležnim organima je da utvrde da li su česme presušile zbog zatvaranja ventila ili je neko zatvorio ventil nakon što su česme presušile zbog uticaja nelegalno izgrađenog bunara.
Gosti emisije preneli su da se o aktuelnom slučaju oglasio i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić koji je rekao da će insistirati da svako mora da odradi svoj deo posla, kako lokalni organi tako i republički. Dobijena je i informacija da će iz Ministarstva rudarstva i energetike doći geološki inspektor i da će proveriti i adekvatno sankcionisati one koji su i ako su prekršili zakon, kako bi se i drugi odvratili da uništavaju nešto što je javno dobro.
U emisiji je bilo reči i o Rešenju Ministarstva rudarstva i energetike o utvrđenim i overenim razvrstanim rezervama podzemnih voda i to za 8 arteskih česama na kojima je voda svrstana u kategoriju tehnička voda. Ovo Rešenje koje je stiglo pre dva meseca je praktično nezakonito zbog toga što Pravilnik o kategorizaciji podzemnih voda uopšte ne prepoznaje kategoriju tehničke vode čime se praktično skida svaki vid zaštite nad arteskim vodama u Zaječaru, rekao je Boban Pogarčić čije Udruženje “Za česme” je prvo reagovalo, jer već pet godina zajedno sa Gradom Zaječarom, nastoje da se ozakone i legalizuju arteske česme kao najveće prirodno blago ovog grada. U međuvremenu je i Gradski pravobranilac podneo tužbu Upravnom sudu u Beogradu.
U vezi aktuelnog slučaja nelegalnog bunara izgrađenog u Kotlujevcu, gosti su rekli da se u narednim danima očekuje dolazak geološke inspekcije Ministarstva rudarstva i energetike, koja bi trebalo da utvrdi zakonitost izgradnje arteskog bunara, ali i njegove tehničke karakteristike, pre svega dubinu i broj vodonosnih horizonata sa kojih se nelegalna bušotina kaptira dubinskom vodom.
Ova emisija je proizvedena u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj emisije je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Objavljeno
Tema večerašnje emisije “Ekološki sat” je nelegalno izgrađen arteski bunar u Kotlujevcu i njegove moguće posledice na najbliže arteske česme. Takođe, biće reči i o Rešenju Ministarstva rudarstva i energetike koje je vodu na zaječarskim arteskim česmama proglasilo za tehničku vodu.
Gosti emisije Boban Pogarčić, predsednik Udruženja “Za česme” i Dušan Vojvodić, urednik i novinar “Za medije”.
Emisija će biti emitovana na Portalu “Za media” putem “live streama” u nedelju, 25. decembra, od 18 sati. Istovremeno će moći da se prati i preko YouTube kanala i na fb stranicama “Za medije” i “Za česme”.
Emisija „Ekološki sat“ je deo projekta “Ekološki odgovor u Timočkoj krajini”, koji sufinansira EU, a sprovodi Udruženje “Za česme” zajedno sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.
Aktivisti Udruženja “Za česme” podneli su 21. decembra 2022. godine krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru zbog presušivanja arteskih česama u Kotlujevcu, kao posledicu izgradnje arteske bušotine. Nakon toga se oglasio i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić i rekao da će se arteske česme čuvati kao najveće blago ovog grada.
Predstavnici Udruženja “Za česme”, 21. decembra 2022. godine, su Osnovnom tužilaštvu u Zaječaru podneli krivične prijave zbog presušivanja arteskih česama u naselju Kotlujevac. Inače, ovo je nije prvi put da aktivisti Udruženja podnose krivične prijave zbog presušivanja česama, a gotovo identična situacija se dogodila 2015. Godine, kada su presušile česme u centru grada zbog izgradnje arteske bušotine na parkingu hotela Srbija TIS. Ova dva slučaja povezuje mnogo toga, od nepostupanja nadležnih inspekcija, pa do istog izvođača radova Dušana Stojanovića, koji je ovog puta bunar nelegalno izgradio u svom dvorištu, rekao je predsednik Udruženja “Za česme” Boban Pogarčić: “Udruženje Za česme je upravo podnelo krivičnu prijavu protiv investitora Dušana Stojanovića koji je izgradio nezakoniti bunar u Kotlujevcu, ali smo podneli i krivičnu prijavu i protiv komunalne milicije i inspektora koji nisu postupali u ovom slučaju u skladu sa zakonom i odlukama Grada Zaječara, tako da sada imamo situaciju da sve ono što nam se dešavalo pre sedam godina se ponovilo što se tiče arteskih česama u Zaječaru.“ O aktuelnom slučaju presušivanja arteskih česama oglasio se i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić i prokomentarisao nepostupanje gradskih inspeklcijskih službi: “Nakon informacija koje su se pojavile u medijima odmah sam reagovao i pozvao ih da im ukažem na to da ako se pokaže da nisu dobro radili, da će snositi odgovornost za nepostupanje, jer to jeste u mojoj nadležnosti i nadležnosti načelnika Gradske uprave. Insistiraću na tome da svako mora da odradi svoj deo posla, kako lokalni organi tako i republički. Dobio sam informaciju da će iz Ministarstva rudarstva i energetike doći geološki inspektor i da će proveriti i adekvatno sankcionisati one koji su i ako su prekršili zakon, posebno da će te sankcije biti adekvatne šteti koju su eventualno naneli, kako bi se i drugi odvratili da uništavaju nešto što je javno dobro.“
Na dve česme u naselju Ključ 3 i dalje nema vode, a u narednim danima se očekuje dolazak geološke inspekcije Ministarstva rudarstva i energetike, koja bi trebalo da utvrdi zakonitost izgradnje arteskog bunara, ali i njegove tehničke karakteristike, pre svega dubinu i broj vodonosnih horizonata sa kojih se nelegalna bušotina kaptira dubinskom vodom. Udruženje „Za česme“ www.zacesme.rs
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini“ koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje „Za česme“, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica „Evropa“ Bor i „Dečiji centar“ Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Članovi Udruženja “Za česme” i predstavnici “Vodovoda” nedavno su u Zaječaru, u ulici Petra Lekovića 2, otkrili ilegalnu artesku bušotinu u domaćinstvu Dušana Stojanovića, koja predstavlja opasnost za više česama u Kotlujevcu. Istražujući ovaj slučaj novinari i snimatelji „Za medije“ doživeli uvrede i neprijatnosti od vlasnika nelegalne bušotine. Podnete su krivične prijave zbog presušivanja više arteskih česama u Kotlujevcu.
Novinari produkcije Za medija i predstavnici Udruženja „Za česme“, otkrili su 15. decembra 2022. godine u Kotlujevcu ilegalnu artesku bušotinu u ulici Petra Lekovića 2, u domaćinstvu Dušana Stojanovića. Odmah su o tome obavestili nadležnu inspekciju i zaječarski “Vodovod” u čijoj nadležnosti je sprovođenje Odluke o zaštiti arteskih i subarteskih česama na teritoriji grada Zaječara. Istog popodneva na lice mesta izašli su tehnički direktor “Vodovoda” Nikola Šarčević i načelnik Odeljenja komunalne milicije i inspekcijskih službi Vladan Bojović, a kako je medijska ekipa sve to želela i da zabeleži, vlasnik ilegalne bušotine i njegov sin su ekipu verbalno provocirali, vređali, pa i psovali, nastojeći da spreče snimanje. Bez obzira na ovakve okolnosti kamera je zabeležila podignut toranj i svu opremu koju su koristili za ilegalno bušenje, a novinar Dušan Vojvodić kaže da se radi o istom čoveku koji je pre nekoliko godina bušio bunar na parkingu Hotela „Srbija Tis“, kada je presušilo pet okolnih česama: „U neposrednoj blizini ovog mesta nalazi se nekoliko česama, dubine od 80 do 120 metara, tako da mislim da ova bušotina zaista može da dovede do presušivanja ili zagađenja tih česama.“ Predstavnik Udruženja „Za česme“ i predsedavajući radne grupe koja se bavi zaštitom atreskih česama, Boban Pogarčić je rekao da su ovi ilegalni radovi direktna posledica skandaloznog rešenja Ministarstva rudarstva i energetike prema kome je voda na arteskim česmama proglašena za tehničku vodu: „To skandalozno rešenje Ministarstva rudarstva i energetike ostavlja naše česme bez zaštite, jer kada uništavate tehničku vodu vi zapravo nemate nikakve sankcije. Ovo je prvi slučaj za koji smo mi saznali, a verovatno će ih biti još. Ovde je opasno ako ova bušotina krene još na dole, spojiće se fekalne vode sa arteskim vodama, što će ih zagaditi.“ Narednog dana kontaktirana je inspekcija sa pitanjem šta su preduzeli kako bi sprečili dalje radove i mogućnost da česme budu oštećene ili uništene. Odgovor je glasio da je ovaj slučaj u nadležnosti republičke geološke inspekcije. Iznenađeni ovakvim postupanjem nadležnih inspekcijskih službi, „Vodovod“ i Radna grupa za zaštitu arteskih česama zvanično su dopunili prijavu od prethodnog dana i skrenuli pažnju da je u ovom slučaju investitor napravio niz prekršaja po kojima bi gradska inspekcija morala da postupa: „Uputili smo inspekciji dopunu prijave sa tačnim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji koji su prekršeni, kao i sa tačnim članovima Odluke o zaštiti arteskih i subarteskih česama na teritoriji grada Zaječara, tako da očekujemo da reaguju u domenu njihovih nadležnosti“, rekao je Boban Pogarčić.
Već 19. decembra 2022. meštani naselja „Ključ 3“ u Kotlujevcu obavestili su medijsku ekipu i Udruženje „Za česme“ da je, kako kažu „pre dva-tri dana nestala voda na dve česme u naselju“. Dogodilo se upravo ono čega su se podnosioci prijava protiv nelegalne arteske bušotine i pribojavali; da će moguća posledica izgradnje bunara u Petra Lekovića 2, biti upravo to – nestanak vode na obližnjim arteskim česmama. Bez obzira što je medijska ekipa doživela uvrede, pretnje i verbalne napade snimajući ilegalnu bušotinu, ponovo je otišla na lice mesta i tamo je zatekla završenu bušotinu, a vlasnik Dušan Stojanović se opet obratio ekipi na uvredljiv način i tvrdio da je izmišljotina to što se njegov bunar povezuje sa nestankom vode na česmama. Boban Pogarčić iz Udruženja „Za česme“ kaže da su kao i u slučaju Hotela „Srbija Tis“, ovoga puta nastale gotovo identične posledice i apeluje na nadležne da konačno počnu da rade svoj posao. Takođe, iz Udruženja „Za česme“ poručuju da će u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini“ koji se sufinansira sredstvima Evropske unije, njihov pravni i medijski tim pažljivo pratiti i nadalje sve postupke nadležnih organa u ovom slučaju i odmah javno ukazivati na nečinjenje ili propuste službi ili pojedinaca koje zakon obavezuje da reaguju i zaštite najveće dobro grada Zaječara.
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
Aktivisti Udruženja “Za česme” podneli su danas krivičnu prijavu zbog presušivanja arteskih česama u Kotlujevcu. Nakon toga se oglasio i gradonačelnik Zaječara Boško Ničić i rekao da će se arteske česme čuvati kao najveće blago ovog grada i odgovorio na tvrdnje naše medijske kuće da lokalne nadležne inspekcijske službe nisu reagovale u skladu sa propisima.
Ovaj medijski sadržaj je proizveden u okviru projekta “Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj Krajini” koji finansira Evropska unija, a realizuju Udruženje “Za česme”, Društvo mladih istraživača Bor, Građanska čitaonica “Evropa” Bor i “Dečiji centar” Zaječar. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost navedenih udruženja i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.
